Balkanska rezervna unija

Vikend analiza Jasmine Lukač

Aleksandar Vučić ima radikalno različiti pristup Evropskoj uniji u odnosu na onaj koji je imala vlast Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i Mlađana Dinikića.

Balkanska
Foto: BETA

Balkanska rezervna unija

Vikend analiza Jasmine Lukač

Aleksandar Vučić ima radikalno različiti pristup Evropskoj uniji u odnosu na onaj koji je imala vlast Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i Mlađana Dinikića.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 30. Nov 2019 | Analize

Vodeću ulogu je suštinski imao ovaj poslednji sa svojom grupom građana G17, koja se na kraju neuspešno ugasila kao stranka Ujedinjenih regiona. Taj odnos se zasnivao na svedenoj propagandoj slici iz Hladnog rata, svejedno što su ga nosili građanski antikomunisti i stručnjaci različitih zvanja. I po tome su i EU i Zapad bili jedan skriveni savršeni mehanizam, jedna velika kompanija u koju se samo treba ulgaviti na određenim menadžerskim mestima.

Kada se namesti u toj mašini koja se večito kreće – perpetum mobile – funkcije, pare, podrška, i lično blagostanje za zastupnike proevropske politike su nešto što neizbežno i neizostavno stiže. Za razliku od njih, Vučića je “dubinski” zanimalo kako to radi, i dokle može da radi. Prema iskustvu koje je on stekao i upravo pokušava da ga presadi na političku scenu Srbije, nema mehanizma, ima samo uzajamnosti, zasnovane oko zajedničkih “akcija”. To što su vrednosni papiri u finansijskom kapitalizmu, u ovom slučaju su izbori i podrška građana. Prvi sastanak u projektu “Mali Šengen” na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, u oktobru ove godine, na koji su Vučiću došli Edi Rama i Zoran Zaev, bilo je upravo to – najpovoljniji trenutak da se dignu političke akcije, koje su bile pred padom.

Jer, Zoran Zaev je najavio povlačenje i vanredne izbore za april u Severnoj Makedoniji, budući da mu Evropska unija nije otvorila pregovore o članstvu, koje je on toliko obećavao skupljajući kap po kap podrške za sporazum sa Grčkom. Sporazum koji mu je bio neophodan za članstvo u NATO, jer u ovaj vojni savez mogu ući samo države koje nemaju granične sporove.

Edi Rama je tokom leta imao “kontroverzne” izbore, koji su zapadni saveznici priznali uprkos maloj izlaznosti i bokotu opozicije i takođe, nije dobio datum za otvaranje pregovora Albanije sa EU o članstvu.

Vučić ima izbore tek sledeće godine, ali je na unutrašnjem planu pod pritiskom opozicije koja je proglasila bojkot, i nastup gradi na aferama vezanim za trgovinu oružja ljudi iz vrha SNS. Uz to Vučiću nije toliko problem ni usporeno pregovoranje Beograda sa EU, koliko drakonske takse na robu iz Srbije i BiH, koje Priština uporno drži već tačno godinu dana.

I zato je on iskorak napravio tamo gde je imao prostor da to učini – na spoljnom, ali najbližem susedskom i komšijskom planu. Uradio je nešto slično što je radila Anglela Merkel sa Berlinskim procesom – uspostavio ritam zajedničkih sastanaka sa Ramom i Zaevim, na kojima se predstavljaju ekonomski planovi, koji uopšte i ne moraju da se ostvare.

Opozicione strele da time pravi Veliku Albaniju, Vučića mogu samo da okrznu ne i ozbiljno da ga rane, jer računati na “rezevrnu uniju”, nije mnogo različito od “računati na Evropsku uniju”. Važno je da se ljudima, biračima stvara utisak čini da se nešto dogovara i da se radi, sad ako ne u Briselu i Berlinu, zašto ne i u Ohridu i u Draču. A tema i ime teme je svima prihvatljivo “Mali Šengen” - prvo se misli na putovanja bez viza i radne dozvole, pa tek onda na sve ostalo.

To je dovoljno široko i prijemčivo ne samo u balkanskim državama čiji lideri nalaze interes za “mali šengen” u Srbiji, Makedoniji, Albaniji i moguće Crnoj Gori, već i “velikima” u Evropskoj uniji. Naime, Vučić je uzvratio francuskom predsedniku Emanuelu Makronu za gala posetu Beogradu ovog leta i za sav njegov lični trud da održi jedan šarmantan, skoro pa robesjperovski govor, u senci Kalemegdana. Posle višemesečnih opozicionih demonstracija to je bila Vučićeva nevelika ali značajna pobeda, kojom je popravljao sliku u javnosti Srbije.

Sada pak, i Makron ima lokalne izbore na proleće, a koliko ovog maja, više od njegove Republike u pokretu, na izborima za Evropski parlament, osvojio je Nacionalni savez Marin Le Pen. Nema bolje poruke od Vučićevog “Malog balkanskog šengena” da Emanuelu Makronu uspeva baš ono što birači Le Penove žele. Odnosno, da i Makron ume, zahvaljujući svom diplomatskom umeću sa Vučićem i Albancima, da drži Balkan na bezbednom odstojanju od EU. I to na sreću i balkanskih naroda što bi rekao jedan lepenista u duelu sa francuskom ministarkom Natali Loazo. Dakle, Makron ima svojim biračima da ponudi plan o novim načinima pregovora sa EU, o kome u briselskim institucijama treba da se izjašnjavaju početkom leta 2020, pošto francuski lokalni izbori već prođu.

Dakle, Vučić, Zaev i Rama, uz blagu pomoć Mila Đukanovića, pokazuju da je plan primenljiv i da radi. Šta će se stvarno dogoditi 2020., da li će Brisel izglasati “francuski predlog o novim modalitetima pregovora država Zapadnog Balkana sa EU” u ovom trenutku je za svakog od njih daleka politička budućnost.

Približavajući se Makronu, to ne znači da je Vučić ostavio Merkelovu na “liniji vatre”. Naprotiv, budući da je Merkelova prošla kroz veliku političku krizu (kada je vođstvo u Hrićšćansko-demokratskoj uniji prepustila sadašnjoj ministarski odbrane Anegret Kramp-Karenbauer koja je na ministarskom mestu zamenila drugu kancelarkinu blisku saradnicu, Ursula fon der Lejen, koja još nije rešila problem sastava nove vlade EU) Vučić posredno i Berlinu izlazi u susret. Jer, posle svake krize, potrebna su nova lica kako bi građanima i biračima bili predstavljeni novi i je li, uspešni zaokreti i odluke.

I zato, kad Kolinda Grabar Kitarović, koju u trci za drugi predsednički mandat, podržava HDZ, kaže da je uspela da izvuče i spasi Hrvatsku od regiona (Balkana), to znači da bi prisustvo Vučića na skupu Evorpske narodne partije u Zagrebu delovalo kao živo potiranje te kampanje. Naprotiv, koliko je HDZ pomogla sa dvodnevnim dočekom Vučiću u Zagrebu u finišu beogradskih izbora 2018. sada on pomaže tako što ne dolazi u Hrvatsku na skup ENP. Vučićeva SNS je pridružena članica Evropske narodne partije, u kojoj Angela Merkel, to i ne krije, ima posebne političke simpatije za Andreja Plenković i HDZ. Uostalom, i kampanju za novi Evropski parlament, je Merkelova počela iz Zagreba. Kako primećuju novinari u Berlinu, i u Evropskoj uniji, kao i na Balkanu, postalo je važnije da li ste u Evropskoj narodnoj partiji, i da li ste tu spremni na dogovor i saradnju, nego u briselskim zvaničnim institucijama.

Komentari
Analize
NATO nakon samita u Londonu
NATO nakon samita u Londonu

Tramp, Makron i Erdogan su simboli podela unutar najvećeg vojnog saveza koje ...

Žensko vođstvo Angele Merkel
Žensko vođstvo Angele Merkel

Aleksandar Vučić neće ostati bez podrške ženskog vođstva Angele Merk...

Spasiba za družbu
Spasiba za družbu

Spasiba za družbu (hvala za prijateljstvo) - glasile su tri kratke reči kojim ...

Poslednja šansa
Poslednja šansa

Sa mesec dana zakašnjenja nova Evropska komisija počinje sa radom u pone...

Ko je Trojanski konj u opoziciji
Ko je Trojanski konj u opoziciji

U slučaju izbora 2020. “druga strana” biće političke snage okuplj...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web