Da li će Goran Vesić biti gradonačelnik Beograda

Vikend analiza Jasmine Lukač

Ratovi političkih klanova unutar Srpske napredne stranke su u ovom trenutku blizu rezultata da Goran Vesić postane novi gradonačelnik Beograda.

Da li će Goran Vesić biti gradonačelnik Beograda

Da li će Goran Vesić biti gradonačelnik Beograda

Vikend analiza Jasmine Lukač

Ratovi političkih klanova unutar Srpske napredne stranke su u ovom trenutku blizu rezultata da Goran Vesić postane novi gradonačelnik Beograda.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 4. May 2018 | Analize

Ali ma koliko blizu, ni najobavešteniji izvori ne bi mogli da se zakunu da će narednih nedelja Vesić zaista i zasesti u Stari dvor i pokupiti lovorike sa beogradskih izbora. Ne samo zato što o tome konačnu reč daje Aleksandar Vučić već i stoga što niko nije siguran kojom će se on procenom rukovoditi.

Prvo, Vučić će sačekati da vidi kako će se opozicija grupisati. Tačnije, da li će Dragan Đilas uspeti da formira sa Vukom Jeremićem jedan odbornički klub. Saša Janković ne samo što neće biti u tom bloku nego zasad između njega i Đilasa nema ni pakta o nenapadanju. Videće se i koliko će Đilasove odbornike podržati klub Aleksandra Šapića, koji jeste najavio osnivanje svoje stranke sa nacionalnim predznakom, ali je potpuno zaćutao na tu temu.

Drugo, ideje da Gorana Vesića treba nagraditi za zasluge zbog uspeha na beogradskim izborima su pogrešne. Jer, šta god da je Vesić operativno radio, kampanju je izneo Vučić. Ko je pažljivo pratio, mogao je jasno da uoči da su ubrzo nakon atentata na Olivera Ivanovića, naprednjaci potpuno promenili koncept nastupa. Ako su ikada i ozbiljno nameravali da to bude priča od “1100 gradilišta u Beogradu”, fontanama i ostalim čudesima, od toga su odmah na početku odustali. Vučić je kampanju izneo na suvom geopolitičkom sadržaju, počev od posete Sergeja Lavrova Srbiji, preko svoje posete Zagrebu, i u finišu Berlinu.

Treće, izborom Ane Brnabić za premijerku, Vučić je pokazao da može da nosi rizik da uključi nekog trećeg u najuži vrh. Koliko god Darko Glišić, formalni šef Izvršnog odbora SNS, stavljao do znanja da će najuže rukovodstvo stranke odlučivati o sastavu Vlade, Brnabić je potencijalno Vučićeva slaba tačka. Jer, u datom trenutku ona bi mogla da se priseti da nije naprednjakinja, da je nestranačka ličnost i da možda sa javnošću podeli neke detalje o biznis ili nekim drugim operacijama unutar vlasti. Zasad nema ni najmanjeg znaka takvog psihološkog ili političkog obrta, naprotiv. Međutim, to ne znači da je isključen. I stoga nije isključeno ni da Vučić ipak rizikuje sa hirurgom Zoranom Radojičićem kao gradonačelnikom. Verovatnoća nije velika, ali stoji da to može biti primamljivo kao način smirivanja strasti unutar SNS. To bi pokazalo da niko nije nezamenljiv, pa ni Vesić. I da pritajeni rat političkih klanova unutar SNS, čija je recimo manifestacija pisanje Blica o Milutinu Foliću, gradskom arhitetki, ne može da se vodi bez posledica.

Četvrto, Vučić će verovatno gledati da mu ličnost gradonačelnika ne donosi nove glavobolje u teškoj političkoj godini koja ga čeka zbog Kosova. Nije to problem omiljenosti i neomiljenosti, već da li taj neko može dati povod za pobunu. Ispitivanja javnog mnjenja po kojima SNS ima više od 50 odsto, a još samo socijalisti Ivice Dačića prelaze cenzus, jesu tačna. Ljudi iz klasičnih stranaka ubeđeni su da su ovi, po opoziciju katastrofalni rejtinzi, rezultat promašenih pokušaja da se stvori nova politička scena. Kao nova lica na sceni Saša Janković i Saša Radulović, prema tim razmišljanjima, pokazali su se vrlo efikasnim u rušenju sopstvene popularnosti. Janković je uspeo za godinu dana da uništi Demokratsku stranku i sebe, padom sa 17 na oko tri odsto, dok je Raduloviću trebalo godinu i po dana, da sa 6 parlamentarnih odsto, padne nepovratno ispod cenzusa. Međutim, ovde se previđa, da je moguće i suprotno. Ubrzanje zbog ere Interneta, kada se recimo, u istom danu stvori i smiri kriza između Srbije i Hrvatske, važi i za popularnost. Primer je Luka Maksimović i predsednički izbori – kada je samo zahvaljujući društvenim mrežama i malom medijskom nastupu on uzeo 9 odsto ili preko 300.000 glasova. Ako je to mogao anonimni dečko iz Mladenovca (oni koji ga poznaju kažu da se ta mlađahna ekipa prilično zabrinula nad sopstvenim uspehom 2017.godine) onda to može i neko drugi. Neko ko će to znati politički mnogo bolje da upotrebi.

Dostupan scenario vlasti za jesen 2018/proleće 2019. je jednostavan – raspisaće se referendum vezan za Kosovo. Pitanje će biti jednostavno i verovatno će se ticati toga da li narod prihvata da se potpiše sporazum sa Prištinom koji sadrži i formiranje ZSO. Ima onih koji smatraju da će pitanje biti da li narod ovlašćuje Vučića da vodi pregovore o konačnom sporazumu, ali nije jasno kako bi Vučić objasnio kako to da ih je i dosad vodio bez referenduma. Kako god, posle toga premijerka Brnabić bi trebalo da stavi paraf na neki dokument zajedno sa premijerom Ramušom Haradinajem, ako ovoga do tada politički ne “ubiju” Kadri Veselji ili Hašim Tači. Nakon toga ide rekonstrukcija vlade ili barem priča o rekonstrukciji, kojom će se dogurati do parlamentarnih izbora 2020. Ti izbori će zaista, i tu je Đilas bio u pravu kada je u izbornoj beogradskoj noći rekao da se treba spremati za njih, biti vrlo kritični. I to bez obzira na uspešnost pomenutog ili nekog drugog scenarija. Jer, konačni sporazum sa Prištinom, biće sve samo ne konačni, mada se u javnosti predstavlja kao takav. Posle tog sporazuma dolazi se na neispitan teren, ulazi u tera inkognita, gde se političke posledice neće moći predvideti i kontrolisati kao dosad. 

Komentari
Analize
Vučić i Tači mogu da "slome" otpor Zapada
Vučić i Tači mogu da "slome" otpor Zapada

Ovonedeljna poruka nemačke kancelarke Angele Merkel da “nema promena gran...

Zbog čega kasne radovi na kapitalnim projektima poput Koridora 10 i 11 u Srbiji
Zbog čega kasne radovi na kapitalnim projektima poput Koridora 10 i 11 u Srbiji

Stalno odlaganje završetka radova na dva kapitalna saobraćajna projekta ...

Budućnost Balkana i uloge velikih sila: Bez sidrišta u svjetskoj krizi
Budućnost Balkana i uloge velikih sila: Bez sidrišta u svjetskoj krizi

Nakon Drugog svjetskog rata Europa je prestala biti najvažnijim međunarodnim a...

Đilasova desna skretanja i nova politička kriza
Đilasova desna skretanja i nova politička kriza

Odgovor na to zavisi u kom pravcu se pokrenula politička scena Srbije. A pokren...

Podela ili razgraničenje
Podela ili razgraničenje

Osnovni razlog nije bitna promena stava birača, nego odluka srpskih vlasti ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Ko maše belom zastavom u opoziciji
Ko maše belom zastavom u opoziciji

Njegova sveopšta medijsko-idejna ofanziva nakon “Markovog hap&scaro...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web