Da li žena-lider može da vaskrsne Demokratsku stranku

Vikend analiza Jasmine Lukač

Kadrovska agonija Demokratske stranke nije ni blizu vidljiva kao što je to raspad radulovićevaca u Dosta je bilo. Ali je zato teža i dublja, i po svemu što odjekuje iz vazda širokih i intelektualnoj javnosti bitnih krugova oko DS, samo ženska ruka može da tu agoniju zaleči.

Da

Da li žena-lider može da vaskrsne Demokratsku stranku

Vikend analiza Jasmine Lukač

Kadrovska agonija Demokratske stranke nije ni blizu vidljiva kao što je to raspad radulovićevaca u Dosta je bilo. Ali je zato teža i dublja, i po svemu što odjekuje iz vazda širokih i intelektualnoj javnosti bitnih krugova oko DS, samo ženska ruka može da tu agoniju zaleči.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 7. Apr 2018 | Analize

Do 6. juna, kada je zakazana izborna skupština DS, ima dovoljno vremena da se javnost privikne na ideju da će DS ubuduće voditi Nataša Vučković ili Tamara Tripić, moguće i da se njih dve dogovore koja će preuzeti tron.

Dve su prepreke koje rešavanje krize vođstva u DS čine u tom ključu Vučković-Tripić nemogućim. I to nevezano za sve lične i političke kombinacije unutar stranke. Reč je o dubljem društvenom okviru. Prvi je da je za žensko vođstvo u Srbiji potreban konzervativniji profil kakav ima Sanda Rašković Ivić. DSS je, dok je Rašković Ivić bila na njenom čelu, uspela da se vrati u parlament.

I sadašnji beogradski izbori pokazuju tendenciju, da ako treba da se veruje ženama, onda će se u Srbiji pre verovati ženama sa desnice, odnosno onima koje imaju takav bek graund. Milica Đurđević Zavetnica, je sa svojim ultrakonzervativnim i ekstremnim stavovima, uzela više nego duplo glasova od Anite Mitić iz Liberalno-demokratske partije, ako uzmemo da su imale sličan prolaz u sadašnjim mejnstrim medijima kakav je Televizija Pink.

Ako bi buduća predsednica DS kandidovala borbu za ljudska prava, antifašizam, evrointegracije, to nju automatski stavlja u širi ešalon aktivistkinja u javnoj sferi od Marinike Tepić preko Aleksandre Jerkov pa nadalje i jednostavno joj ne daje dovoljno jaku prepoznatljivost.

Druga prepreka je, ono što ističe glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović u više analiza sadašnje politike, a to je da opoziciji, u prvom redu se misli na DS, očajnički nedostaje komunikacija sa građanima. Slobodno protumačeno, nedostaje im povezivanje sa ljudima u njihovom realnom životu. Sadašnji rukovodeći sastav DS političku aktivnost doživljava prvenstveno kroz svoj lični medijski nastup. To je super ako ste Vučić, ali nimalo ne deluje ako ste Tripić. To znači da se, na primer Pećinci, posećuju samo pred lokalne izbore, da se u Pećincima prave selfiji koji se kače na društvene mreže, a pošto se prođe sa samo dva mandata i jedva preskočenim cenzusom, ne desi se ništa. Sada je možda i kasno, vlast Srpske napredne stranke previše se duboko ukopala u Srbiji, ali iz aktuelnog sastava rukovodstva niko od 2016. kada je Dragan Šutanovac preuzeo stranku, nije ni pokušao da pokrene neku intenzivnu turneju. Dakle, da se smara po oronulim salama u unutrašnjosti i u priči sa građanima dozna kako oni razmišljaju i zašto glasaju za SNS, i da to što dozna pokuša i da obrne u svoju korist.

U stranci čije se sedište vratilo na Terazije kao u vreme pre nego što je Zoran Đinđić postao gradonačelnik i preselio ih u Krunsku ulicu, rade očito kao tim kompanijskih menadžera uz pomoć angažovanih profesionalnih agencija. Plastično rečeno, razmatraju da li je znak na brendu sa kvačicom u ovoj ili u onoj boji, samo što nema ko da sašije proizvod koji će taj brend da nosi, fabrike su izčezle. Da bi imao ko da šije, moraju da se povežu sa građanima, a to ne mogu ljudi u rukovodstvu koji su u stranci zato što su ih roditelji učlanili (neka baš i nisu bili srećni zbog toga) i koji su ustvari, uvek imali sigurno i zaštićeno mesto zahvaljujući “porodičnom” udelu u firmi/stranci. Jedini koji je uspeo da se od toga pomeri i napreduje bio je Boris Tadić, ali i sam Tadić je iz drugog, komunističkog vremena, kad se i od dece establišmenta očekivalo da budu za nešto sposobni, odnosno da treba neki test i sami da prođu.

Zato bi za DS bilo najbolje možda ako bi, hipotetično, ponudili Radi Trajković iz Gračanice da im bude predsednica. Rada im je već govorila na izbornoj konvenciji za beogradske izbore i pozvala da se glasa za Šutanovca rečima “DS je istorijski projekat”. Niko, pa čak ni Vesna Pešić koja je podržala Šutanovca i prvu na Šutanovčevoj listi Vesnu Rakić Vodinelić, nije smislio jaču i jednostavniju parolu u toj kampanji.

Rada Trajković je neko ko ima i partriotsko-konzervativni bekgraund potreban za širi krug birača, i ko nosi povezanost sa ljudima i stvarnim životom. Niko tako mnogo i hrabro nije govorio o situaciji na Kosovu nakon atentata na Olivera Ivanovića, i to na civilizovan način. A to što je Trajković nekad bila u radikalima, samo znači da ih ona dobro poznaje. Njeni komentari na aktuelne Vučićeve poteze mnogo su dublji i smisleniji nego što politički zainteresovane demokrate u Beogradu uspevaju da objave na Tviteru, i to u stilu “džaba dajemo pare za novine, nemaju pojma, ali zato ja imam jednu teoriju”.

Konačno, kako ni jedna kriza liderstva u nekoj opozicionoj stranci nije dosad u Srbiji rešena bez blage indirektne asistencije vlasti, sam Vučić bi mogao malo da pomogne DS, tako da ih ostavi na miru i da sačeka da vidi da li mogu nešto da urade. I da se oslobodi procene da mu je u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji najbolje da nema opoziciju i da ide na 70 odsto, još samo sa Ivicom Dačićem koji drži glavu socijalista iznad cenzusa. Jeste rizično imati opoziciju koja seže dvadesetak i više odsto, ali još je rizičnije nemati je uopšte. Jer, sa opozicijom, bez obzira koliko ste spolja u političkom ratu, može se napraviti neki dogovor. Sa “spontanim” događajima, za koje je pitanje ko ih ustvari izaziva i zašto, nemoguće je dogovoriti se. A kad u politici nema dogovora, uvek slede loši raspleti. Konačno, ta opozicija mora da ima neku instuticionalnu bazu, da se grupiše u parlamentu Srbije i u parlamentu Beograda. Ukoliko nema takvog biračima razumljivog kumulativnog nastupa, onda je potpuno svejedno da li ste na izborima imali oko 2 odsto ili blizu 20 odsto. Ma koliko ovi koji imaju 2 odsto misle da bi umeli da kapitalizuju tih 20 samo da su ih dobili.

Komentari
Analize
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE) najveće nade na izborima za Evropsk...

Vučićeva politika novog identiteta
Vučićeva politika novog identiteta

Još koliko prošlog leta činilo se da je taj kapacitet potpuno i b...

Srbija  je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku
Srbija je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku

Prioriteti Rusije jesu da spreči širenje NATO i da potpiše nove s...

Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Predstojeći izbori za Evropski parlament doživljaju se kao ključna “pol...

Sindrom "večitog predsednika" na Balkanu
Sindrom "večitog predsednika" na Balkanu

U savremenoj Srbiji su samo manje jake ili marionetske političke figure posle v...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Ko maše belom zastavom u opoziciji
Ko maše belom zastavom u opoziciji

Njegova sveopšta medijsko-idejna ofanziva nakon “Markovog hap&scaro...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web