“Predsednik Vučić je upotrebio slogan, koji je bio moto svih naših političara, između ostalih i kralja Aleksandar Karađorđevića: Balkan balkanskim narodima. Time se želi reći da ukoliko bi balkanski narodi sami rešavali svoje probleme, bez negativnih uticaja sa strane, da bi za sve nas bilo mnogo bolje”, napisao je Dačić sabirajući utiske. Ovo je, za sve koji pamte socijalističko vreme, svedeni i umanjeni format politike nesvrstanosti, po kojoj narodi sveta treba da određuju svoju sudbinu, a ne da drže stranu sukobljenim blokovima u Hladnom ratu. Ovaj sadašnji služi da pokrije ono što se očekuje od Beograda, a to su dobra volja prema Skoplju i prema Tirani, dok Severna Makednija ulazi u blok koji je pobedio u Hladnom ratu – u NATO.

To što je Dačić zablistao u UN, od susreta sa pripadnicima globalne elite Amal Kluni, Ivanke Tramp, Ahmada od Vimbldona, Emanula i Brižit Makron, pa nadalje do predstavnika država globalne periferije kojoj pripada i Srbija, ali i susedna Hrvatska sa svojom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, kruna je njegovog sad već petogodišnjeg mandata u MSP. U vlasti nenaklonjenim medijima Dačić kao diplomata se opisuje kao “cirkuzant”, “bruka” za državu i još gore.

^{IVICA DAČIĆ - MUHAMED AL DŽABAR /Foto: BETA}

U diplomatskim krugovima u Beogradu međutim, nećete sresti nikog ko o Dačiću govori na taj način. Naprotiv, u svim nezvaničnim kontaktima, i od strane diplomata jakih država nenaklonjenih Beogradu, može se otvoreno čuti da sa Dačićem imaju odličnu saradnju. Uobičajena su pitanja koliko je njegova pozicija sigurna, kao i neskrivna ocena da bi bilo dobro za sve strane da Dačić ostane šef diplomatije. Jer, nema kome nije izašao u susret ako je zatrebalo, i završio to što treba da mu se završi, za njega, ili za ministra, čak i predsednika ako su dolazili u Srbiju… Nasuprot slici u delu medija, i diplomate evroatlantskih zemalja pokazuju iskreniju nadu da će se Dačić održati u vladi, nego recimo da li će Demokratska stranka kao zagovornica evropskih vrednosti, ojačati. A koliko god to neverovatno zvučalo, pojedini od njih, i to visoko pozicionirani, uopšte nemaju pojma da je Dačić bio “portparol Slobodana Miloševića”. I za razliku od građanskih aktivista u Srbiji, tome ne dodaju opis “portparol balkanskog krvnika”, već više reaguju kao na fun fact.

Iz tog ugla, Dačić omogućuje Vučićevoj vlasti globalno povezivanje kakvo mo"e samo klasična državna diplomatija, starija od pojava privatnih lobističkih firmi i raznih think-thank organizacija koje služe za poprečno uvezivanje, i pre svega biznis saradnju i širenje uticaja. To se dobro vidi i na prisnosti sa kojom Dačića dočekuju ruski zvaničnici iz te tvrde klasične diplomatije.

^{IVICA DAČIĆ - ROBERT DUSEJ / Foto: BETA}

Ako se pogleda unazad, ovaj ishod je iznenađujući, teško je bilo očekivati da će Dačić uspeti da sebi izgradi takvu poziciju. Praktično, on je svoj diplomatski hod počeo kada je 2013. stavio potpis na Briselski sporazum u svojstvu premijera i na početku je tu sve izgledalo loše po njega. Afera objavljenih snimaka sa ljudima optuženim za šverc kokaina na veliko, dok je bio ministar policije u vladi DS-a, više je išla u prilog tome da će Dačić završiti u zatvoru i iza rešetaka, a ne na Ist riveru. Protivno očekivanjima, njegova Socijalistička partija Srbije, uspeva da osvoji skoro pola miliona glasova na izborima 2014. više nego zajedno dve liste DS-a, Borisa Tadića i Dragana Đilasa.

Na izborima u proleće 2016. Dačićeva lista beleži umeren pad, ali i dalje osvaja oko 400.000 glasova. Ono što je zaista opet gotovo ravno čudu, to što u osvit tih izbora Dačića nije politički “ubila” najveća tragedija u novijoj istoriji srpske diplomatije – pogibija dvoje radnika naše ambasade u Libiji. Oni su oteti u novembru 2015. u gradu Sabrata, a poginuli su u februaru 2016. u američkom bombardovanju tog grada. Formalno, pokrenuta je istraga, ali o njenim rezultatima javnost nikada nije obaveštena. Godinu dana kasnije poginuo je i ambasador u Libiji Oliver Potežica, prema zvaničnoj verziji u saobraćajnoj nesreći u Tunisu. Prethodno je objavio javna pisma u kojima je naveo da se MSP oglušilo o bezbednosnu procenu BIA i nije opozvalo osoblje iz ambasade u Tripoliju. Na tome se ova teška i tragična priča i završila.

Od toga kako će SPS proći na izborima 2020. i da li će se desiti drastični pad koji bi trebalo neminovno da sledi, teško da će zavisiti pozicija Dačića. Moguće je zamisliti i da SPS padne ispod cenzusa, a on zadrži mesto u vlasti, budući da će to biti Vučićeva odluka, a ne odluka birača. Prema nekim nagoveštajima, Vučić priprema ozbiljne smene i rešiće se “radikalskih elemenata” unutar SNS-a. Njegov je cilj da svoju partiju navodno, učini što više proevropskom, i u tom smislu, i Dačićev SPS će mu i dalje biti neizostavno potreban, kao konzervativna opcija, uz koju će liberalni naprednjaci ili ministri sa liste SNS, uključujući i premijerku Anu Brnabić, delovati još modernije.