Donosi li proleće politički prevrat u Srbiji

Vikend analiza Jasmine Lukač

Politički navijači se upravo dele u dve grupe – na one koji misle da je Dragan Đilas uspeo nemoguće, a to je da stvori novi DOS, i na one druge, koji smatraju da je Đilas uspeo nemoguće, a to je da stvori novi SNS.

Donosi
Fot: Beta

Donosi li proleće politički prevrat u Srbiji

Vikend analiza Jasmine Lukač

Politički navijači se upravo dele u dve grupe – na one koji misle da je Dragan Đilas uspeo nemoguće, a to je da stvori novi DOS, i na one druge, koji smatraju da je Đilas uspeo nemoguće, a to je da stvori novi SNS.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 15. Feb 2019 | Analize
Uvereni u novi DOS pokazuju spoljašnje sličnosti – demonstrani na ulicama, ugovori sa narodom, spajanje u grupaciju svih sa svima,odnosno i rusofila Boška Obradovića i evropejca Zorana Lutovca.
Uvereni u „novi SNS“ malo dublje sagledavaju stvari i kažu da je suština u vođstvu. DOS je imao dvojicu potpuno različitih vođa – Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića, koji su se razišli još dok su bili zajedno u Demokratskoj stranci. Samo na prvi pogled tome je slično savezništvo iz nužde Đilasa i Vuka Jeremića, koji su se takođe razišli još dok su bili u DS. Međutim, Jeremić je za razliku od Koštunice nekad, već trčao predsedničku trku, i on nije taj koji može da priđe ni blizu Aleksandru Vučiću. Jer, Vučić i ne pobeđuje zahvaljujući harizimi, koju i nema, već zahvaljujući organizaciji, kampanji i medijskom nastupu. I zato se samo može pobediti odgovarajućom protivničkom organizacijom, kampanjom i medijskim nastupom. I stoga je po tome, tu protivorganizaciju uspeo da uspostavi Đilas, koji je pravo težište opozicije. Kao što Vučić na okupu drži i Zoranu Mihajlović i Ivicu Dačića, i Rasima Ljajića i Nenada Popovića, tako je i Đilas glavni faktor spajanja nove opozicione snage, u koju se mogu uključiti svi koji su protiv Vučićeve vlasti. Isto onako, kao što su se nekad uz SNS mogli naći svi koji su protiv vlasti Borisa Tadića.
Koliko je Đilasova megaorganizacija postavljena široko i samim tim i uspešno, vidi se po najnovijem dokumentu opozicije -  Sporazumu (ugovoru) sa narodom. Iz dva razloga to je ozbiljno napaljiv tekst, kako su to odmah ocenili upućeni posmatrači. Prvo, dovoljno je opšti da pokrije „stara lica“, odnosno da poništi priču da se to „žuti kartel stare DS“ vraća u sedlo. Nigde se tu pojedinačno ne ističu lica omraženih političara iz Tadićeve vlasti, zaklanja ih to zajedništvo sa onima koji nemaju političku moć, a prepoznatljivi su poput glumaca braće Trifunović i drugih.
Oni koji nisu potpisali, a možda će to učiniti, Miloš Jovanović iz DSS i Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd nisu dovoljno poznati da bi naneli veliku štetu. Koji prosečan građanin Srbije bi mogao da odgovori tačno na pitanje da li su Jovanović ili Lazović u savezu sa Đilasom ili nisu? Za taj tačan odgovor bi trebalo da se Lazović i Jovanović mnogo češće pojavljuju na televizijama, a ako oni na to i pristanu, zbog sopstvenih pristalica, moraće da podržavaju Đilasov Savez koliko god da objašnjavaju zašto nisu potpisali, zbog patriotizma ili zbog građanizma.
Drugo, tekst Sprazuma sa narodom, je upravo dovoljno opšti da sadrži najmanji zajednički sadržalac za svakog. Upravo i za građaniste i za patriote, i za levicu i za desnicu, i u tom smislu vrlo je vešto napisan. Pominje i evropske vrednosti i neslaganje sa aktima protiv države, tako da svako može da ga učita po svom nahođenju. I unapred ne odbacuje ni jedno rešenje, geopolitički ni Zapad ni Istok, baš tačno onako kakva je bila ponuda Vučićvog SNS pred dolazak na vlast 2012.
Sad, da li je baš tako, da li snaga opozicije narasta dovoljno da već ovog proleća, možda i početkom leta, oko Vidovdana, može da izazove politički prevrat? Odgovor zavisi od samog Vučića. Jer, nije sve na strani opozicije i podudarnosti sa ranijim DOS i sa novim SNS. Ključ je zapravo, u tome šta će učiniti vlast, a po tome šta upravo čini, Đilasova organizacija je čista dijalektika. To znači sinteza i jednog i drugog, i DOS i SNS. Jer, DOS je umnogome odredio Slobodan Milošević, time što je jasno pokazivao da nema nikakvu nameru da ode s vlasti, i da je spreman da menja pravila igre kako bi pobeđivao. Odnosno, da menja izborne zakone i sve što uz to ide, pa te famozne 2000. godine je vraćen direktni izbor predsednika, ukinut prethodno 1997. kada se šef države birao u parlamentu.
A u vreme orginalnog SNS, u prvoj deceniji 2000.tih, vlast Borisa Tadića ponašala se potpuno suprotno – stalno su dizani dimni signali i slati tajnoviti znaci, da je Tadić spreman na veliku koaliciju sa Vučićem i Tomislavom Nikolićem. SNS je od početka bila partija sa kojom se računalo da će postati deo vlasti, da će Tadić sa naprednjacima pristati na nekakvu podelu moći.
I sve dok je Vučić igrao sličnu igru, bio je neuzdrman, uprkos svim teškim političkim metodama koje je koristio. Dokle god je postojala mogućnost da recimo, raskine koaliciju sa Dačićem, i za šefa diplomatije postavi baš Tadića ili Čedomira Jovanovića, dokle god je postojala mogućnost da zadrži Nikolića na predsedničkoj funkciji, išlo mu je dobro.
Ali, Vučić je onda nadigrao samog sebe, verovatno u iščekivanju raspleta oko Kosova, želeći da obezbedi najčvršću moguću poziciju za ono što mu sleduje u tom raspletu. I sada je njegovo klatno preteglo ka potezima sličnim Miloševićevim. Početak Vučiće kampanje kojom uzvraća opoziciji, vrlo nezgodno podseća na Miloševićeve govore. Taj je pohod pod nazivom „Budućnost Srbije“ upravo i krenuo od juga, tradicionalno jakog uporišta Miloševićevog SPS.
Samo za razliku od Miloševića, mada je to u ovom trenutku nezahvalno reći, Vučića nije teško zamisliti, šta bi radio ukoliko padne s vlasti. Teško da bi neki avioni poleteli sa beogradskog aerodroma koji je Vučićeva vlast ustupila na koncesiju francuskom Vansiju, nebom put Moskve. Vučića je moguće zamisliti da radi isto što je i čitavog života radio – da se bavi medijima, doduše ne u svojstu predsednika koji se obraća narodu uživo.Već u svojstvu pravljenja televizijskog programa i štampanih izdanja – buduće opozicije. U tom smislu, on je najpažljivije pročitao Đilasov Sporazum sa narodom, naročito tumačeći deo koji mu ubuduće može baš značiti – o obustavi progona političkih neistomišljenika. Uostalom, ne naglašava Vučić stalno da se njegovo materijalno stanje na vlasti nije promenilo samo zbog sadašnjosti, već i zbog budućnosti.
Komentari
Analize
Bez definitivnog rešenja za Kosovo
Bez definitivnog rešenja za Kosovo

Tako bi se, otprilike približno, mogla opisati očekivanja od skupa u okviru Be...

Protesti su mrtvi, živeli protesti
Protesti su mrtvi, živeli protesti

Kada su dan uoči 13. aprila Vučićevi poslanici ušli u parlament Srbije...

Uvežbavanje građanskih nemira
Uvežbavanje građanskih nemira

Zašto Aleksandar Vučić prema demonstrantima opozicije sprovodi obrnutu ...

Srbija u EU? Gluposti!
Srbija u EU? Gluposti!

Kakve su šanse Srbije da uđe u Evropsku uniju 2025. godine? Nikakve, sud...

Plan opozicije je da plana nema
Plan opozicije je da plana nema

Politika se vodi uživo – u svetu premereženom kamerama i mobilnim telefo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web