Evropa, Rusija i Iran: Dragi Vladimire

Francuski predsednik i nemačka kancelarka nude Putinu mogućnost da se politički i ekonomski približi Evropskoj uniji i tako potvrde nezavisnost od Vašingtona. Da li se svet okrenuo naglavačke?

Evropa,

Evropa, Rusija i Iran: Dragi Vladimire

Francuski predsednik i nemačka kancelarka nude Putinu mogućnost da se politički i ekonomski približi Evropskoj uniji i tako potvrde nezavisnost od Vašingtona. Da li se svet okrenuo naglavačke?

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 8. Jun 2018 | Analize

Makron u De Golovom šinjelu? Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Rusiji prošle nedelje ipak nije ličila na jun 1966. godine, kada je Šarl de Gol proveo jedanaest dana u Sovjetskom savezu. De Gol je tada odao počast sovjetskim snagama koje su se borile u Drugom svetskom ratu, što je učinio i Makron u Sankt Peterburgu, gde se obreo na Međunarodnom ekonomskom forumu kao gost Vladimira Putina.

Nedelju dana ranije ruski predsednik je u Sočiju dočekao nemačku kancelarku Angelu Merkel.

Osmesi i cveće, kao da pre samo nekoliko nedelja nije izgledalo da je Zapad na rubu sukoba sa Rusijom u Siriji, nakon vojnih udara Sjedinjenih država, Velike Britanije i Francuske na ovu zemlju koje je podržala i Nemačka.

foto: printscreen

Šta je to otoplilo odnose evropskih vođa koji ne prestaju da sa Putinom igraju paso doble, u kome su čas u ulozi bika, čas izigravaju plašt?

Pariz, Berlin i Moskva - De Golova formula evropske stabilnosti - daleko su od toplih odnosa, ali se njihovi pogledi ukrštaju kada je reč o Bliskom istoku i ekonomskoj saradnji.

„Dragi Vladimire ”, obratio se Makron Putinu u severnoj prestonici Rusije, nastavljajući istim, prisnim tonom: „Odazvao sam se na tvoj poziv”.

Ruski predsednik ga je pogledao nepromenjenog izraza lica.

Evropljani znaju da bez Putina ne može da se zaustavi spirala sukoba na Bliskom istoku. Makron je došao da mu izloži ideju o pokretanju međunarodnih pregovora o stabilnosti u ovom regionu i razgovora sa Iranom o njegovoj mogućoj ulozi u smirivanju situacije.

Francuski predsednik, ali i nemačka kancelarka, nude Putinu mogućnost da se politički i ekonomski približi Evropskoj uniji. To je način da pokažu da su  nezavisni od Vašingtona.

Jedna od tema razgovora Putina i Merkelove u Sočiju je bio gasovod Severni tok 2, koji preko Baltičkog mora treba da snabdeva Evropu ruskim gasom od 2019. godine, uprkos pretnjama koje su Briselu stizale od Sjedinjenih Američkih Država i protivljenju baltičkih zemalja.

Makron je u Sankt Peterburgu zagovarao snažniju ekonomsku saradnju sa Rusijom u ime „ekonomskog suvereniteta Evrope”.

Francuski i ruski predsednik su se dogovorili i da će zajedno raditi na rešavanju krize u Siriji, i tako pokazali da ne mogu jedan bez drugog.

foto: printscreen

Putin sa svoje strane nije odbio mogućnost da pregovara sa Iranom, od čijeg uticaja u regionu Evropljani zaziru.

Kremlj, koji igra glavnu ulogu u Siriji, želi da uspostavi neku vrstu ravnoteže između aktera koji imaju direktan uticaj na razvoj situacije – između Irana, Turske, Saudijske Arabije i Zapada.

Veliki deo napora ruske diplomatije proteklih meseci bio je usmeren na to da se Ankara, Teheran i Rijad uvere da je saradnja sa njima važna za Moskvu.

Bliski istok je za ruskog predsednika primer uspešne spoljne politike Rusije, suočene sa sankcijama Zapada i zamrznutim sukobom u Ukrajini. Pitanje je sada kako da Sirija ne postane drugi Avganistan za Ruse. Makronov adut u Sankt Peterburgu je bio da bi, ukoliko se postigne međunarodni sporazum, Rusija izašla iz ovog sukoba kao sila koja je u stanju da stabilizuje region.

U promenjenoj situaciji na međunarodnoj sceni moguće je da Teheran, čiji je uticaj snažan ne samo u Siriji, već i u Iraku i Libanu, pristane na ustupke.

Kako je došlo do ovog preokreta?

Počelo je 8. maja, kada je američki predsednik Donald Tramp najavio da se povlači iz sporazuma o nuklearnom programu koje su velike sile potpisale sa Iranom.

Francuska, Velika Britanija i Nemačka, koje su pokušale da spreče ovu odluku, bile su ponižene.

Unutar Atlantskog saveza usledile su lančane reakcije, koje su dovele do toga da se evropski saveznici nađu na istoj strani sa Rusijom i Kinom, koje nisu želele da izađu iz sporazuma sa Iranom.

Evropske zemlje su se i ranije suprotstavljale odlukama Sjedinjenih Američkih Država – najglasovitiji primer je protivljenje Francuske i Nemačke odluci Džordža Buša da krene u rat sa Irakom 2003. godine – ali nikada nisu nastupale ovako jedinstveno.

Iran, kome je američka administracija stavila nož pod grlo napuštanjem sporazuma i nametanjem novih sankcija, strahuje da ne bude izbačen iz svetske trgovine. To bi moglo da uzdrma zemlju i na scenu vrati konzervativne snage koje su protiv saradnje sa Zapadom. Teheranu će zato biti teško da odbije pregovore o regionalnim krizama u kojima bi Rusija bila posrednik.

Evroazijska osovina kao odgovor na „politiku diktata i ultimatuma”?

Bivši francuski šef  Vlade i ministar spoljnih poslova, Dominik de Vilpen, koji se proslavio govorom u Ujedinjenim nacijama protiv rata u Iraku, misli da je dobar trenutak da se postigne dogovor sa Rusijom.

„Suviše smo zavisni od Atlantskog sveta, potrebna je ravnoteža”, rekao je povodom Makronovog susreta sa Putinom gostujući na francuskoj televiziji.

Vilpen, veran degolovskoj ideji evropske nezavisnosti od Vašingtona, zalaže se za ponovno uspostavljanje evroazijske osovine, kao brane američkoj „politici diktata i ultimatuma”.

Slično je govorila i Angela Merkel pre tačno godinu dana.

„Ne možemo više potpuno da se oslonimo na naše britanske i američke saveznike”, rekla je tada nakon skupa NATO-a i G7.

Nemačka kancelarka je stavila do znanja da je atlantski savez ozbiljno narušen nakon Bregzita i dolaska Trampa na vlast i da EU mora da preuzme stvari u svoje ruke. 

Komentari
Analize
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE) najveće nade na izborima za Evropsk...

Vučićeva politika novog identiteta
Vučićeva politika novog identiteta

Još koliko prošlog leta činilo se da je taj kapacitet potpuno i b...

Srbija  je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku
Srbija je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku

Prioriteti Rusije jesu da spreči širenje NATO i da potpiše nove s...

Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Predstojeći izbori za Evropski parlament doživljaju se kao ključna “pol...

Sindrom "večitog predsednika" na Balkanu
Sindrom "večitog predsednika" na Balkanu

U savremenoj Srbiji su samo manje jake ili marionetske političke figure posle v...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Ko maše belom zastavom u opoziciji
Ko maše belom zastavom u opoziciji

Njegova sveopšta medijsko-idejna ofanziva nakon “Markovog hap&scaro...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web