Kineska pomoć je stigla i u Srbiju. „Ne bismo ništa mogli bez Kine…jedina zemlja koja može da pomogne …Verujem u svog brata i prijatelja, Si Đinpinga… Kina mnogo voli Srbiju… i mi volimo Kinu”, izjavljivao je predsednik Srbije Aleksandar Vućić sa ushićenjem koje je bilo u snažnom kontrastu sa grdnjom koju je prethodno uputio Evropskoj uniji što od nje nije dobio pomoć kojoj se nadao. U odglumljenom gnevu Vučić je rekao da „odlukama Evropske unije ne možemo da uvezemo ni robu, ni medicinsku opremu, nemaju je ni oni dovoljno“ i da „Evropska solidarnost ne postoji“. „Kada su im trebale srpske pare tražili su da se menjaju tenderi tako da ih oni dobiju, a sada kada je teško ne pomažu ni srpske pare“, rekao je Vučić. To nameće pitanje da li su lažirani tenderi u korist stranih kompanija, da ne pominjemo činjenicu da je evropski novac neophodan za opstanak srpske ekonomije i da se ekonomska strategija zemlje zasniva na evropskim donacijama i privlačenju stranih investicija, pre svega iz Evrope, zbog čega Vučić i njegovi ministri godinama obilaze evropske centre i mole evropske privrednike da kupe propale srpske kompanije u bescenje, odnosno da ih preuzmu. 

Sem Fabrici, šef delegacije Evropske unije u Srbiji podsetio je Vučića da je Srbija spremnija da se bori sa novim virusom jer je zahvaljujući donacijama Evropske unije u Srbiji obnovljeno 20 kliničkih centara, Institut za virusologiju, da je kupljena oprema Infektivnoj klinici i da veliki broj vozila hitne pomoći koje je donirala unija imaju respiratore. Iz Brisela je stigla ispravka da nema zabrane izvoza opreme, već da je Evropska unija donela odluku da se dozvole za medicinski materijal mogu izdavati zemljama van unije koje to zatraže. Portparol Evropske komisije, Ana Pisonero, poručila je da je trenutak za solidarnost, a ne za neosnovane optužbe. Potom je stigla i potvrda da će Evropska unija Srbiji poslati pomoć u vrednosti od 7.5 miliona evra, što je izazvalo zavist kosovskih vlasti koje su Evropsku uniju optužile za diskriminaciju. Evropska unija je Srbiji odobrila i da 94 miliona evra neutrošenih sredstava iz aktuelnih projekata koje finansira u okviru programa za pomoć zemljama kandidatima za članstvo usmeri u borbu protiv virusa.

^{Foto: BETA}

Provala antievropskog sentimenta kod Vučića, insistiranje na „pravim“ prijateljima – Kinezima – što valjda podrazumeva da nam „prijatelji“ iz Evropske unije nisu pravi, ogoljuje merkantilnu prirodu njegovog odnosa prema Evropskoj uniji i manjak solidarnosti sa, doduše većim i snažnijim zemljama unije, ali sa zemljama koje prolaze kroz sanitarnu dramu kakva nije viđena od Drugog svetskog rata, sa čijim predstavnicima će sutra ponovo da sedi za stolom i razgovara o budućnosti. Srbija, uostalom, ne želi da postane kineska provincija, već članica Evropske unije.

Vučićeva kritika Evropske unije je, međutim, privukla pažnju kineskih vlasti, a kineska novinska agencija Sinhua je u svojoj analizi konstatovala da je „prijatelj u nevolji, pravi prijatelj“, kao i da će „Kina i zemlje centralne i istočne Evrope pobediti zahvaljujući solidarnosti i uzajamnoj pomoći“. „Kada se rukovanje više ne podstiče u Evropi, kineska ruka podrške može da promeni stvari“, zaključuje se u analizi.

Srbija je za Kinu jedna od zemalja van Evropske unije u kojima Peking vidi jednu od uporišnih tačaka za svoju strategiju „Pojas i put“, koja podrazumeva snažniji prodor na svetska tržišta. Kina je odavno prisutna na Balkanu i u zemljama centralne i istočne Evrope, o čemu svedoči i platforma „17+1“ koja je pokrenuta 2012. godine na inicijativu Pekinga (isprva je bila 16+1 a prošle godine joj se pridružila i Grčka). U njoj je dvanaest zemalja koje su članice Evropske unije - Bugarska, Češka, Estonija, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Grčka, kao i pet zemalja koje nisu članice unije - Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija. Osim trgovine i investicija, ova inicijativa predviđa i saradnju u oblasti finansija, nauke i tehnologije, ali i zdravstva. 

Brisel na ulogu Kine gleda sa podozrenjem, kao na uticaj koji dodatno može da podrije evropsko jedinstvo. Kineski predstavnici odgovaraju da se jednako sreću sa evropskim liderima iz njenog razvijenijeg dela, sa Angelom Merkel i Emanuelom Makronom. Razlika je u tome što će ekonomski slabije zemlje lakše pasti pod strani uticaj. Samit „17+1“, koji je predviđen u aprilu u Kini, neće moći da se održi zbog virusa, ali zdravstvena kriza pruža Pekingu mogućnost da još više osnaži veze sa zemaljama koje učestuju u ovoj platformi.

Južnokineski jutarnji list, najuticajnije dnevne novine u Hong Kongu, koji je dosta prostora posvetio kineskoj « diplomatiji virusa korona » primećuje da « za kineske zvaničnike Srbija predstavlja klasičnu priliku da pokaže solidarnost Pekinga sa zemljama centralne i istočne Evrope, proširujući diplomatiju virusa korona na region koji je poslednjih godina postao geopolitičko poprište uticaja Evropske unije i Kine ».

Ovaj region je i poprište uticaja Sjedinjenih država i Rusije, što geopolitičku sliku čini složenijom. U slučaju Srbije odnos prema velikim silama, u ovom slučaju sa Kinom, nije « potvrda osnovanosti naše političke nezavisnosti, slobode i izbora sopstvenog puta i prijatelja“, kako je komentarisao bivši diplomata Zoran Milivojević za Politiku, već potvrda naše zavisnosti, političke, ekonomske i zdravstvene, jer kako god okrenete zavisimo od nečije pomoći, iako se ova izjava može razumeti u kontekstu unutrašnjih političkih podela na prozapadne i proistočne snage. 

Nezavisne zemlje sarađuju, siromašne zemlje očekuju pomoć. Njihov manevarski prostor je ograničen i pošto nema međunarodne saradnje  prinuđene su da se priklanjaju ovoj ili onoj sili, kao u vreme hladnog rata.

Sanitarna diplomatija

Vučićeva reakcija je rezultat krize koja, kao svaki veliki lom, jasnije pokazuje suštinu odnosa, kako na nivou država, tako i na međunarodnoj sceni.

Tenzije između Sjedinjenih država i Kine i propaganda koja se razmenjuje sa jedne i sa druge strane, govore da hladni rat između Vašingtona i Pekinga ne prestaje ni u doba svetske pandemije. 

Predsednik najmoćnije zemlje na svetu, Donald Tramp, koronu je nazvao „kineski virus”. „Uopšte nije rasistički, to je zato što dolazi iz Kine”, odgovarao je na pitanje američkih novinara koji su mu skrenuli pažnju da su njegove izjave izazvale incidente u Sjedinjenim državama u kojima su na udaru bili Azijati. Kao što znate Kina je pokušala da kaže da su (virus) doneli američki vojnici. To neće proći. To se neće desiti dok sam predsednik Sjedinjenih država”, rekao je u prepoznatljivom stilu. Njujork tajms je prethodnog dana pisao o tome kako kineske vlasti dozvoljavaju širenje teorije zavere po kojoj su novi virus preneli predstavnici američke vojske koji su prošlog oktobra posetili kineski grad Vuhan, odakle je potekla epidemija.

Na snimku Trampovih beleški koji je napravio fotograf  Vašington posta, vidi se kako je Tramp uoči govora precrtao reč „korona“ i umesto nje napisao „kineski“ virus. Nekoliko dana kasnije izjavio je da više neće da koristi naziv koji je sam skovao, ali da je virus potekao iz Kine. Istovremeno je hvalio napore kineskog predsednika Si Đinpinga u suzbijanju epidemije, baš kao što je to učinio na Tviteru 25. januara, da bi nedelju dana kasnije zabranio ulazak kineskim državljanima na teritoriju Sjedinjenih država. Kineske vlasti su sredinom marta proterale dopisnike Njujork tajmsa, Vašington posta i Volstrit džrnala.

Globalna zdravstvena kriza je pokazala promenu odnosa na međunarodnoj sceni, na kojoj Kina preuzima ulogu koju je ranije imao Zapad, da priskače u pomoć zemljama kojima je ona potrebna. Peking je razumeo značaj „diplomatije maski“ ili „diplomatije virusa korona“, kako je naziva Južnokineski jutarnji list i krenuo u „osvajanje srca i uma“, izraz koji sažima jedno od glavnih oružja američke spoljne politike. Ironija je da su ovu strategiju prvi primenjivali britanski i francuski kolonizatori pre sto godina, upravo u Aziji, a potom i na drugim mestima gde su se prostirale njihove kolonije.

Istorija se vraća kao bumerang. Kineski predsednik Si Djinping je prošlog vikenda ponudio pomoć francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i španskom kralju Felipeu. Iako Berlin nije tražio kinesku pomoć, Đinping je rekao Merkelovoj da će „Kina da obezbedi pomoć ukoliko je Nemačkoj potrebno“. „Zdravstvene krize su uobičajeni izazovi sa kojima se suočava čovečanstvo, a jedinstvo i saradnja su njegovo najsnažnije oružje”, rekao je kineski predsednik. Makronu je poručio da je « Kina spremna da zajednički radi sa Francuskom i promoviše međunarodnu saradnju u sprečavanju i kontrolisanju zaraze, kao i da podrži Ujedinjene nacije i Svetsku zdravstvenu organizaciju kao vodeće snage u cilju poboljšanja globalnog upravljanja zdravstvenom zaštitom ». To je bio drugi poziv kineskog predsednika Jelisejskoj palati u tri dana. Francuska, Italija, Španija, Republika Češka i druge evropske zemlje su naručile milione maski i druge opreme iz Kine. Samo je Bernar Arno, vlasnik kompanije luksuznih proizvoda i najbogatiji Francuz, poručio je 40 miliona maski, dok je najbogatiji Kinez, Džek Ma, dao 14 miliona maski evropskim i azijskim zemljama. Maske iz Kine su stigle u Španiju, Italiju, Belgiju, Francusku, Republiku Češku i druge zemlje, među kojima je i Srbija, ali i u Sjedinjene države. Dok Evropska unija nije bila u stanju da pomogne Italijnima, kineski mediji su insistirali na pomoći koju je Peking poslao Rimu. Pored materijala Kina je u Italiju poslala dve medicinske ekipe.  Kompanija Huavej, sa kojom su Sjedinjene države u ratu, ponudila je da u Italiji besplatno instalira platformu za videokonferencije za deset bolnica koje su napravljene kako bi se obezbedili novi bolnički kapaciteti.

^{Foto: Beta (Liu Bin/Xinhua via AP, File)}

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, zahvalila se na kineskoj pomoći, podsećajući da je početkom godine Evropska unija poslala 50 tona materijala pomoći Kini. 

Kina je pokazala solidarnost i sa afričkim zemljama koje su joj utoliko više zahvalne jer ne mogu da računaju na pomoć zapadnih zemalja. Peking je proteklih dana održao više video konferencija sa predstavnicima vlasti i medicinskim stučnjacima iz 24 zemlje afričkog kontinenta. Peking je pomoć ponudio i Teheranu, koji je prethodno odbio ponudu Vašingtona u suzbijanju virusa. „Njihova ponuda je čudna jer nemaju uspeha u borbi protiv virusa“, odgovorile su iranske vlasti na američku ponudu. Iran trpi posledice zbog sankcija Vašingtona koje smanjuju šanse ove zemlje u borbi protiv epidemije.

Predstava o superiornosti Zapada se urušava sa scenama nepreglednog niza kovčega u Italiji, klizalištima u Španiji u koja se polažu leševi jer više nema mesta u mrtvačnicima i vagonima koji prenose bolesne na istoku Francuske jer nedostaje kreveta u bolnicama. Zemlje sa najboljim lekarima, najopremljenijim bolnicama i najboljim sistemom zaštite, najnaprednije zemlje u oblasti nauke, industrije, tehnologije nisu bile pripremljene. Svuda su nedostajale maske, testova je bilo malo zato što je farmaceutska industrija delokalizovana, političke odluke su donete kasno, iako je epidemija u Kini nedeljama buktala. Kina je daleko i svima se činilo da su na bezbednoj udaljenosti, a kada se virus raširio u Evropi bilo je kasno.

^{Foto: Beta}

Nakon Evrope proširio se i u Sjedinjenim državama na koje je došao red da broje maske i respiratore. Ova zemlja je naredni epicentar zaraze, pa nije sasvim nemoguće zamisliti situaciju u kojoj se obraća Kini za pomoć. Ili Kubi. Kubanski lekari su, kao i kineski stručnjaci, došli u pomoć Italijanima, a mesec dana ranije ih je pozvao i brazilski predsednik Žair Bolsonaro. Kakav simbol – mala karipska zemlja koja je više od pola veka pod američkim sankcijama (od kojih je šteta po njenu ekonomiju do 2014. godine procenjena na 116 milijardi dolara) pomaže velikoj evropskoj zemlji, jednoj od ključnih članica Evropske unije, ali i Brazilu, Nikaragvi, Jamajci, Grenadi. Poslednji bastioni komunizma priskaču u pomoć razvijenim kapitalističkim zemljama. Tako nešto je bilo teško zamisliti do pre samo nekoliko dana. 

Naspram Trampovog unitarizma i traganja za unutrašnjim i spoljnim neprijateljem, Đinping se zalaže za međunarodnu saradnju u oblasti zdravstva. Dok Tramp odbija da sluša savete Svetske zdravstvene organizacije i odbija da pomogne evropskim partnerima, Kina pokazuje solidarnost i traži da međunarodna organizacija rukovodi zajedničkim naporima, stavljajući se u ulogu globalnog lidera. Kina bi želela i da njeni predstavnici zauzmu više mesta u međunarodnim organizacijama, u kojima dominiraju Amerikanci. 

Ako su do juče bili svesni opasnosti koju predstavlja ekonomska zavisnost od Kine, evropski lideri su u ovoj krizi postali svesni koliko su zavisni od Pekinga u najvitalnijim oblastima za dobro funkcionisanje društva, kao što je zdravstvo. Uzrok je u delokalizaciji, jednom od aspekata globalizacije koji je omogućio da se veliki sektori proizvodnje, uključujući i u farmaceutskoj industriji, premeste tamo gde je jeftinije, u Aziju. Svest o tome neće biti bez uticaja na politiku koja će se voditi nakon što epidemija prođe.