Nova makedonska vlada na čelu sa Zoranom Zaevim je predvidela rešenje ovog spora u prvoj polovini nove godine. Za makedonske vlasti rešenje spora sa Grčkom predstavlja ključno pitanja za nastavak procesa evro-atlantskog integrisanja Makedonije.

Sa druge strane, aktuelne vlasti u Atini takođe su raspoložene za postizanje kompromisa sa vlastima u Skoplju. Grčki premijer Cipras je na sednici grčke vlade prošle nedelje izneo predlog o ubrzanom procesu pregovora sa makedonskim vlastima, dok je ministar odbrane Kamenos, koji je bio izričito protiv ideje za rešenje spora novim imenom koji bi sadržao imenicu Makedonija, rekao da veruje i poštuje kapacitete grčkog premijera. Takvom izjavom je i ovaj član grčke vlade koji je bio veliki protivnik kompromisa koji će sardžati imenicu Makedonija pružio svojevrsnu posrednu podršku intenziviranju procesa pregovora. Međutim, to nije sve.

Na grčkoj strani sve više se čuju negativne reakcije. Arhiepiskog Grčke pravoslavne crkve ušao je u otvorenu raspravu sa vlastima ukazujući da njihovom severnom susedu ne sme biti dopušteno ime koje će sadržati reč Makedonija. U istom maniru je nastupila i ekstremna politička desnica u Grčkoj Zlatna Zora koja je zakazala veliki miting u Solunu u znak protivljenja procesu pregovora između Skoplje i Atine. Za vlasti u Grčkoj takve reakcije od strane Crkve i političara ekstremne desnice predstavljaju pogrešan metod u procesu očuvanja nacionalnih grčkih interesa. Grčki premijer i ministar spoljnih poslova su izjavili da je njihova uloga u procesu pregovora isključivo u skladu sa nacionalnim interesima Grčke i da predstavnici Crkve ne smeju da se mešaju u državničke poslove koje su izvan njihovih nadležnosti.

U makedonskoj državi atmosfera je takođe prilično podgrejana. Makedonska opozicija ne učestvuje u radu Sobranja. Građani smatraju da treba da se raspiše referendum, dok vlasti nastavljaju s taktikom svojih prethodnika, odnosno vode tajne pregovore. Iako je na početku i sam ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov govorio da je neophodan jedan transparentan i otvoren proces pregovora u koji bi bili uključeni i sami građani, ipak je nastavio praksu svojih prethodnika i daleko od očiju javnosti pregovara o tome koje bi ime bilo najprihvatljivije za obe strane u sporu. A niko ne pominje da je makedonska država zapravo u novoj krizi.

Kako uopšte može da se govori o političkoj stabilnosti kada opozicija ne učestvuje u radu najvišeg zakonodavnog dela. Za razliku od Grčke, gde je lider opozicije Micotakis izjavio da se slažu sa novim složenim imenom u kome će biti sadržana imenica Makedonija, na makedonskoj strani opozicione stranke uopšte nisu uključene, makar na konsultativnom nivou. Čini se kao da Zaevu odgovara takva taktika nečinjena opozicije. Međutim, mora i sam da se zapita šta će se desiti ukoliko se postigna uzajamno prihvatljivo rešenje, a makedonska opozicija i dalje ne učestvuje u radu Sobranja. Kako sprovesti odluku o novom imenu države ukoliko ne možeš pokrenuti skupštinsku proceduru o ustavnim izmenama bez dvotrećinske većine? Bar je tako navedeno u makedonskom Ustavu, da su za pokretanje ustavne izmene, kao i njeno eventualno usvajanje potrebni glasovi dve trećine članova Sobranja. Ili ćemo ponovo i po ko zna koji put prekršiti Ustav? Problemi su ogromni na obe strane, ali čini se da su na makedonskoj malo veći.

Možda i nije sve tako crno kao što deluje. Možda će ipak na kraju VMRO DPMNE pristati da bude prisutan u makedonskoj skupštini kada se bude glasalo o novom imenu države. Ko zna, to su političari, i onako nikada nisu ispunili građanska očekivanja. Jer je sve izvesnije da će spor biti rešen, a da će građani ostati samo nemi posmatrači u celom tom procesu. Demokratija je ponovo na ispitu u ovoj državi. Da li će ponovo građani biti izigrani po ko zna koji put ostaje da vidimo. Krajnji rokovi nisu tako daleko. Šta će dobiti makedonski građani nakon toga? Novo ime države sigurno će obezbediti članstvo Makedonije u NATO, a verovatno i ubrzani proces pregovora sa Evropskom unijom, ali šta će doneti takav ishod na ekonomskom planu? Da li će građani Makedonija zaista osetiti ekonomski boljitak samim činom učlanjenja u NATO, ono što nisu dobili građani Albanije, ili će slično kao bugarski policijski sindikati protestovati zbog loših mesečnih primanja od 340 evra, dok nacionalna politička elita zajedno sa predstanicima Brisela slavi „goli prestiž“?