Miroslav Mišković – novi opozicioni brend Srbije

Vikend analiza Jasmine Lukač

Biznis, posebno taj kad kupujete jeftino a prodajete skupo, mnogo je sličan politici, što upravo pokazuje naš najveštiji preprodavac ikada - Miroslav Mišković. Jer, Mišković je uspeo sa dva javna nastupa da izađe na crtu svima koji pokušavaju da naprave opozicioni brend protiv Aleksandra Vučića. I da ih nadmaši dokazujući da vlada bolje od njih sa najmanje dve dimenzije politike. Jedna je odsutnost, a druga je momentum.

Miroslav
foto: printscreen

Miroslav Mišković – novi opozicioni brend Srbije

Vikend analiza Jasmine Lukač

Biznis, posebno taj kad kupujete jeftino a prodajete skupo, mnogo je sličan politici, što upravo pokazuje naš najveštiji preprodavac ikada - Miroslav Mišković. Jer, Mišković je uspeo sa dva javna nastupa da izađe na crtu svima koji pokušavaju da naprave opozicioni brend protiv Aleksandra Vučića. I da ih nadmaši dokazujući da vlada bolje od njih sa najmanje dve dimenzije politike. Jedna je odsutnost, a druga je momentum.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 13. Apr 2018 | Analize

Odsutnost je najsažetije period da se građani psihološki odmore od vas ako ste političar dugog trajanja, ili sa ambicijom da dugo trajete. Obično se za tim odmorom se ukazuje potreba nakon što ste bili na vlasti. Kako se u Srbiji politički igra, najčešće samo prividno, na sve ili ništa, tako i boravak u opoziciji nije isto što i odustnost. Morate se dakle povući i baviti nečim sasvim drugim, košarkom recimo kao u slučaju Dragana Đilasa. Sad, navode se razni razlozi zašto je dobro biti odsutan – sklonite se sa nišana tabloida, građani tako zaborave loše stvari, ali ostaje vam vaša prepoznatljivost. I kad se vratite ponovo na scenu, i jeste i niste novi, ali svakako imate novu priliku. Smatra se i da je Boris Tadić jako pogrešio što se u maju 2012. nije povukao da piše nešto ili da bude savetnik u nekoj NVO ili da radi bilo šta što nema veze sa politikom, akamoli sa strankom. Misli se, da je samo to učinio, sada bi imao ozbiljne šanse da osvoji veliki broj glasova.

Međutim, ne bi. Jer, sve ovo o odsutnosti je samo delimično tačno. Da bi odsutnost delovala, nju mora da prati uverljiva priča privlačna ljudima, a Tadić više ne može da izgradi takvu priču. Da je odsustvovao iz politike imao bi nešto manje negativan rejting, ali sva njegova nastojanja od 2012. pokazuju strašan nedostatak iskrenosti. Ne u doslednom značenju iskrenosti, nego jednog autentičnog osećanja koje je on ispoljio samo u izbornoj noći kada je priznao pobedu Tomislavu Nikoliću i kada mu je zaista palo napamet da bi trebalo da se povuče. Nakon toga Tadić je nastavio, mada u retkim javnim pojavljivanjima, neiskreno da se ponaša i dalje kao predsednik, doduše samo jedne male stranke, što je njegovu priču učinilo besmislenom i donekle tragikomičnom. Svako ko lično poznaje Tadića zna da on nije neko ko te stvari ne shvata, i posebno je pitanje zašto se predsednik Srbije u dva mandata prihvatio tako mračne i teške uloge.

Mišković je sa druge strane, pokazao da može da ispoljava i brutalnu iskrenost, naročito kada je reč o lakoći kojom je donosio odluke koje su se ticale sudbina mnogih ljudi. To naravno, ne znači da je verzija njegovih događaja u skladu sa realnošću, već da jeste zaista u skladu sa tim kako on vidi i reaguje na tu realnost i to ne može, a da ne zanima publiku. Od Miškovića smo dakle, u njegovom drugom javnom nastupu, u odlomku autobiografije koja tek izlazi iz štampe, saznali da je sve što ima veze sa promenom vlasti 2012. u Srbiji počelo ustvari sukobom u kompaniji Delta. Uzrok današnjih političkih dešavanja je to što je Miškovića izdala potpredsednica Delte Milka Forcan i udružila se sa Tadićem, pa je Mišković morao da se viđa i sarađuje sa tadašnjom opozicijom u liku Nikolića i, mnogo ređe, Vučića? Pa ko na političkoj sceni može da se pohvali takvim zapletom? Dalje, ko može da se pohvali takvim transferom moći kao što svoje veze opisuje Mišković. Da mu udovica Zorana Đinđića Ružica Đinđić sedi uvek na slavi sa desne strane stola? Ko to u sadašnjoj Demokratskoj stranci tako nešto može da kaže za sebe?

Tu je i pominjana druga dimenzija politike, a to je momentum, odnosno pravi trenutak kada treba nastupiti. Mišković je sve ovo mogao da kaže i ranije, a mogao je i kasnije. Ipak, sačekao je prvu godinu Vučićevog predsedničkog mandata i verovatno je odmerio odlično. Za Miškovićevu priču je nikad bolji tajming nego sada.

Sada, kad kaže da mu je Nikolić rekao da se vrati iz Moskve i da neće biti uhapšen, kao i da su mu u decembru 2012. stavili lisice na ruke samo zbog rejtinga, to nije nikakav ekskluzivan materijal. Ali, pokazuje njegovu procenu da naprednjaci više na hapšenjima ne mogu da grade rejting, osim ako ne počnu da hapse svoje. U istini međutim, nije Mišković uhapšen samo zbog rejtinga, u pozadini je bilo preuzimanje “duboke države”, ako se taj naziv može primeniti na strukture bezbednosti u Srbiji, od strane Vučiću lojalnog dela SNS.

Konačno, Mišković je izneo i neku geopolitičku procenu, i to ne u autobiografiji, nego u tom drugom pomenutom javnom nastupu, na panelu na Mokroj gori. Doduše, to je primenjeni lenjinizam,  ali nema veze – do 2030.godine, smatra Mišković svetom će vladati 30 do 40 velikih kompanija i niko više sem njih.

Zvuči kao negativna utopija, je li, ali trenutno na strani scene koju zauzimaju Vučićevi protivnici najdalji geopolitički pomak glasi da se ne sprečava demokratski razvoj Kosova ili pak, da treba sačekati da počne da deluje Lazareva kletva.

I na toj opozicionoj strani, koju Mišković može da pregazi, što bi rekli u njegovom rodnom kraju, kao mače muškatle, političari su na najboljem putu da potpuno propuste svoj momentum. A to je da iskoriste beogradske izbore da se grupišu kao narastajuća politička snaga. Rasipajući se na dosadne priče o prepoznatljivosti i ne zna se kojim uzvišenim principima, oni gube trenutak u kome mogu da postave stvaranje opozicione snage protiv Vučića kao glavni zaplet u Srbiji. Em što ti beogradski izbori sada deluju kao da su bili pre nekoliko godina, a ne nekoliko nedelja, em što se raspravlja o besmislicama tipa, zašto keč ol, šta će nama “uhvati sve”, zašto da ličimo na SNS. E pa to nije sličnosti radi, nego da bi se imao odgovor na svaki profil u iz vladajućeg bloka u svesti birača, dakle i na Vulina, i na Rasima, i na Zoranu Mihajlović... A koliko je postalo besmisleno boriti se za lidera opozicije koja ustvari ne postoji, uzaludno je i primetiti. Posle parlamentarnih izbora 2016. bili su ozbiljni protesti opozicije u RIK, posle predsedničkih 2017. bile su ozbiljne ulične demonstracije, posle beogradskih izbora imaćemo samo neozbiljnu konstitutivnu sednicu gradskog parlamenta. Stoga nimalo nije čudno što je Mišković sa jednim panelom i jednom jedinom knjigicom koja još nije ni izašla iz štampe automatski postao najjači opozicioni brend.

Komentari
Analize
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE) najveće nade na izborima za Evropsk...

Vučićeva politika novog identiteta
Vučićeva politika novog identiteta

Još koliko prošlog leta činilo se da je taj kapacitet potpuno i b...

Srbija  je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku
Srbija je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku

Prioriteti Rusije jesu da spreči širenje NATO i da potpiše nove s...

Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Predstojeći izbori za Evropski parlament doživljaju se kao ključna “pol...

Sindrom "večitog predsednika" na Balkanu
Sindrom "večitog predsednika" na Balkanu

U savremenoj Srbiji su samo manje jake ili marionetske političke figure posle v...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Ko maše belom zastavom u opoziciji
Ko maše belom zastavom u opoziciji

Njegova sveopšta medijsko-idejna ofanziva nakon “Markovog hap&scaro...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web