Zoran Zaev je krenuo u susret događajima – umesto da vest bude kako Severna Makedonija nije dobila otvaranje pregovora sa EU – priča se zavrtela oko toga da li je makedonski premijer podneo ostavku.

Iz Brisela je javljeno da se datum opet, kao i u junu, za Makedoniju odlaže, a iz Skoplja da je Zaev kovertirao ostavku i poslao je u ambasade EU. Portparol njegove vlade nije ni potvrdio ni demantovao da Zaev odlazi, rekavši da se obavljaju razgovori.

Makedonski premijer nije mogao da povuče jači potez, nego da odgovori svojevrsnom ucenom iako ucenjivačku snagu nema. Pošto nije dobio datum više od godinu dana nakon što je sklopljen onoliko hvaljen i slavljen Prespanski sporazum, Zaev je samo mogao da čeka sudbinu Aleksisa Ciprasa i da se sprema da izgubi izbore. Ukoliko pak da ostavku, u narednih godinu dana, do kada najkasnije treba da se održe makedonskih parlamentarni izbori (prethodni su bili u decembru 2016.) moći će da vodi kampanju manje politički osporen neko kao premijer.

Sama mogućnost ostavke izazvala je burna i dirljiva neodobravanja na račun, pre svega francuskog predsednika Emanuela Makrona, čijem se tvrdom stavu pripisuje to što su Skoplje, ali i Tirana ostale bez datuma pregovora. Protiv su međutim bile i neke druge države poput Holandije i Danske.

Nadasve je zanimljivo međutim što će mnogi od tih zvaničnika koji izražavaju žaljenje i brigu zbog mogućnosti ostavke Zaeva sasvim veselo otići na izborni skup najjače evropske političke grupacije Evropske narodne partije u Zagreb. Kako piše hrvatska štampa, reč je o izbornom kongresu 20. novembra, na kome se očekuju brojni šefovi evropskih država i vlada i najviši zvaničnici EU – Angela Merkle, Ursula von der Lajen, Donald Tusk, Žan Klod Junker… Pozvani su i Aleksandar Vučić, naravno i mađarski premijer Viktor Orban, iako njihove stranke, kako se ističe, nemaju pravo glasa, jer su pridružene članice.

Ovo nije nova situacija, što bi oni koji poistovećuju pristupanje Evropskoj uniji sa razvojem demokratije i društvenog blagostanja, trebalo da uoče. Slično se na primer desilo u oktobru 2015. kada je, što je dotad rađeno uz veliku pompu i pažnju, unapred zakazano javno otvaranje paketa izveštaja EK o napretku zemalja Zapadnog Balkana i Turske, dan uoči jednostavno otkazano. Jer, Evropska narodna partija imala je svoj skup u Madridu. Nedugo potom ukinuto je i objavljivanje paketa izveštaja na godinu dana i uveden je ritam na godinu i po – na proleće, umesto u jesen.

Posledično, sve izborne kampanje zasnovane na poistovećivanju sa pristupanjem EU, u nečlanicama su postale visoko rizične. Obećanja o dobijanju datuma i o datumu učlanjenja mogu se pretvoriti, kao u slučaju Zaeva, uprkos obećanjima, u puko zavaravanje birača. I oni neće oprostiti ni to što je i Zaevu isto tako nešto olako obećano, pa neispunjeno.

Vučić je napisao na Tviteru da je lično bio prisutan kada je šefica diplomatije EU Federika Mogerini obećala Zaevu da će mu, čim sa Ciprasom reši pitanje imena, do kaja godine biti pokrenuti pregovori sa EU. Mogerini je Italijanka, a italijanska novinska agencija je prva i objavila vest da je Zaev dao ostavku, te čak i da je sve to poprečni pritisak da se učini izuzetak i da se Skoplju otvore pregovori, jedna teška i besmislena predstava.

Mnogo delotvorniji postao je pristup koji priznaje članstvo u EU kao politički cilj, ali se ne vezuje ni za jednan određeni stepenik ka tom cilju, kao što je na primer delovanje Samoopredeljenja Aljbina Kurtija. On je uspeo da pobedi na izborima uprkos tome što je glavno delovanje usmerio protiv Briselskog spozuma, kao i protiv sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom. Kurtijevo zaposedanje vlasti treba sada pažljivo pratiti – jedno od glavnih pitanja nije toliko kada će i kako da se nastave pregovori sa Beogradom, već šta će biti sa Hašimom Tačijem.

Ukoliko su tačne tvrdnje da će zapadni saveznici podržati “rušenje stabilokrata” na Balkanu, te da je prethodnik Zorana Zaeva, Nikola Gruevski, dugogodišnji vladar Makedonije, bio vesnik tog obaranja, onda se Tači neće zadržati na mestu predsednika. I on sam je u pojedinim intervjuima naglašavao da se već gotovo povukao iz dnevne politike. Tači je izabran na petogodišnji mandat, u februaru 2016. posle dva kruga neuspelog glasanja u Skupštini Kosova. Podržali su ga i srpski poslanici dok su članovi Samoopredeljenja bacali suzavac.

Ali, svakako je bez premca Milo Đukanović – pitanje njegovog odlaska s vlasti je pitanje da li će proraditi politički vulkan. Posle letnje pauze “rad” na njegovom rušenju je nastavljen. Postoji sličnost i sa obaranjem Gruevskog u tome da su i u Crnoj Gori glavno oružje rušenja “snimci”. S tom razlikom što ih je u Makedoniji objavljivao tada opozicioni političar Zaev, a u Crnoj Gori to čini biznismen odbegao u London Duško Knežević, vlasnik Atlas grupe. Knežević doduše najavljuje da će tek postati političar i da će se kandidovati na predsedničkim izborima, mada su oni bili skoro – u aprilu 2018. Crnu Goru međutim, kao i Srbiju (i Makedoniju) čekaju parlamentarni izbori 2020.

Nastavljajući sezonu od prošle jeseni, kada je počeo da objavljuje snimke, da bi potom izbili pa zgasli i protesti u Crnoj Gori, Knežević je sada poručio da će se isključivo baviti Đukanovićevom Demokratskom partijom socijalista. Na Jutjub kanalu Do slobode, na Instagramu i drugim društvenim mrežama, Knežević postavlja redovne objave, u susret kongresu DPS-a u novembru.

- Objavljivaću razgovore Milovih najbližih saradnika. Biće interesantno da se vidi šta misle jedni o drugima, šta misle o svom šefu kad nije tu i šta je sve radio Đukanović da bi svoje partijske drugove disciplinovao - tvrdi Knežević.

Sve ovo može biti znak da su iscrpljujuće demonstracije prošle zime i u Crnoj Gori, ali i u Srbiji bile tek hvatanje zaleta, i da sledi još jače drmanje Đukanovićeve, ali i Vučićeve vlasti.