Novi evropski politički pejzaž

Širi ugao - Analiza rezultata izbora za Evropski parlament - Ana Otašević 

Novi
Marin Le Pen/foto: Rémi Noyon, Mateo Salvini/foto: REUTERS, Nigel Farage/foto: Gage Skidmore

Novi evropski politički pejzaž

Širi ugao - Analiza rezultata izbora za Evropski parlament - Ana Otašević 

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 7. Jun 2019 | Analize

Big beng se nije dogodio. Populističke partije desne orijentacije nisu uspele da osvoje većinu, ali se broj njihovih poslanika u Evropskom parlamentu utrostručio.

Evropski politički pejzaž neće više biti isti nakon evropskih izbora u nedelju. Tendencija koja je bila prisutna poslednjih godina na nacionalnim izborima, na kojima su tradicionalne snage levog i desnog centra doživljavale poraz, sada se prenela i na evropsku pozornicu. Prvi put od 1979. godine, kada su održani prvi izbori za Evropski parlament, dve glavne političke snage, Evropska narodna partija (PPE) i evropske socijaldemokrate (SD) izgubile su apsolutnu većinu.

Broj mesta koje su osvojili znatno ispod polovine od 751 poslaničkog mesta. Konzervativci i socijaldemokrate su dobili 44 odsto glasova, što je pad uzrokovan prodorom ekstremne desnice, liberala i ekološke stranke.

Na delu je usložnjavanje evropskog političkog pejzaža. Posledica izbora će biti velika rekompozicija Evropskog parlamenta.

Konzervativna Evropska narodna partija je i dalje prva snaga, sa 180 mesta u Parlamentu, iako je izgubila 41 mesto u odnosu na period 2014-2019. godine. Konzervativci su dospeli na čelo u Nemačkoj, Rumuniji, Grčkoj, Irskoj i Austriji.

Lošije rezultate u odnosu na 2014. godine je postigla i grupa Socijalista i demokrata, koja ostaje druga snaga, sa 146 mesta (45 manje nego u prethodnom sazivu). Socijalisti su dobili u Španiji i Portugaliji.

Dok su desničarska i socijaldemokratska formacija u povlačenju, liberalne i ekološke partije su u istorijskom usponu.

Iznenađenje izbora bila je i značajna izlaznost glasača koja je prešla 50 odsto, najveća u poslednjih 20 godina. Evropljani su godinama nevoljno glasali za evropske institucije (izlaznost na prošlim izborima je bila 42 odsto), a sadašnji odziv govori o svesti da se Evropska unija nalazi na prekretnici, da je suočena sa ozbiljnim izazovima i da će se u narednom mandatu odlučivati o njenoj sudbini.

Glavne teme kampanje bile su kupovna moć, imigracija i ekologija, a u senci su ostale neke druge važne teme, poput starenja populacije i ogromnih migracija sa istoka na zapad kontinenta, iz siromašnijih u bogate članice unije.

Među političkim snagama u trci za mesta u evropskim institucijama najveće iznenađenje je prodor Zelenih, koji su postali četvrta grupa u Parlamentu sa 69 mesta (19 više nego ranije). U Nemačkoj su udvostručili rezultat i sa 20 odsto osvojenih glasova postali druga politička snaga u zemlji, a u Francuskoj, gde su osvojili 13 odsto, treća partija po broju glasova za francuske poslanike u Evropskom parlamentu.

 

Desno skretanje

Ekstremna desnica je izbila na prvo mesto u Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, a dobre rezultate je postigla i u Belgiji, Švedskoj i Španiji. Najdžel Faraž iz populističke partije za Bregzit je očekivano osvojio najviše glasova, nakon što je premijerka Tereza Mej podnela ostavku uoči izbora. Ishod glasanja daje za pravo pobornicima “tvrdog” Bregzita koji su za izlazak iz Evropske unije po svaku cenu. U Italiji je Liga Matea Salvinija odnela ubedljivu pobedu, sa 34 odsto glasova koje je ustoličuju na mestu glavne političke snage u zemlji, ostavljajući pokret Pet zvezdica daleko iza.

Ekstremna desnica je doživela, međutim, nekoliko poraza, najpre u Austriji, u kojoj je se njena koabitacija sa klasičnom desnicom na vlasti raspala nakon skandala, u Holandiji, gde je saveznik Marin Le Pen doživeo fijasko i u Danskoj, gde se ova politička opcija takođe urušila.

U Nemačkoj je antiimigrantska partija AfD prošla lošije nego na nacionalnim izborima, u Francuskoj je Nacionalni zbor potvrdio pobedu Le Penove političke formacije sa 23,3 odsto glasova, što je nešto slabiji rezultat nego pre pet godina, kada je osvojila 25 odsto glasova, zbog čega će ostati bez dva poslanika u Evropskom parlamentu.

Front evroskeptičnih stranaka desne orijentacije koji su priželjkivali Le Penova i Salvini nije uzdrmao temelje Evropske unije, ali je osnažio prisustvo antisistemskih snaga u Parlamentu – ekstremna desnica ima tri puta više poslanika – 115. Među njima je i 29 britanskih poslanika koji bi trebalo da odu nakon što Britanija izađe iz Evropske unije, ali to ne menja činjenicu da je ovo jedna od najvažnijih snaga u evropskoj politici čije suverenističke, nacionalističke i izolacionističke politike utiču na tvrđe stavove drugih političkih snaga u Parlamentu kada je reč o politici prema migrantima, zajedničkom tržištu ili odnosu prema daljem širenju unije.  Van ove grupe značajan uticaj imaju evroskeptične partije u Poljskoj i Mađarskoj koje su potvrdile vodeću ulogu u svojim zemljama.

Proevropske partije u Evropskom parlamentu predstavljaju oko dve trećine poslaničkih mesta. Savez demokrata i liberala, grupa kojoj pripada i politička opcija francuskog predsednika Emanuela Makrona, nakon izbora je postala treća snaga sa 109 mesta u Parlamentu.

Emanuel Makron/foto: Remi Jouan [CC BY 4.0], via Wikimedia Commons

Makronova partija je u Francuskoj izgubila od Nacionalnog zbora Marin Le Pen sa jedan odsto razlike. Ovaj rezultat je daleko od ambicije francuskog predsednika da povede “progresivne snage” u Evropi i potuče “nacionaliste”. Duel Makron-Le Pen koji se nametnuo na predsedničkim izborima 2017. godine i dalje je glavni motor na francuskoj političkoj sceni, na kojoj su tradicionalne partije izgubile svaki uticaj. Republikanaci, partija desnog centra koju je osnovao Nikola Sarkozi, na evropskim izborima je doživela težak poraz, kao što se to prethodno dogodilo socijalistima na predsedničkim izborima. Socijalistička partija i Republikanci ne predstavljaju više ništa u političkom životu Francuske, pa se postavlja pitanje njihovog opstanka. Brojni članovi ovih partija su već prešli u redove Makronove ili Le Penove stranke. Između dva glavna politička rivala u zemlji ostao je jaz koji je teško premostiti, što svedoči o podeljenosti francuskog društva.

Le Penova je izvukla korist od narodnog nezadovoljstva koje se mesecima prelivalo na ulice francuskih gradova na protestima žutih prsluka, ali je Makron, koji je bio meta ovog bunta, uspeo da se održi kao glavna snaga koja može da se suoči sa ektremnom desnicom.

U Nemačkoj je velika koalicija konzervativaca i socijaldemokrata koju je predvodila Merkelova dospela na prvo mesto ali sa manjim brojem glasova.

Veća raslojenost Parlamenta otvara pitanje novih saveza. Salvini namerava da u Briselu napravi ujedinjenu grupu u kojoj će se naći sve ultra desničarske evroskeptične partije, ali nije sigurno da će mu to poći za rukom zbog velikih podela unutar ovih partija, bilo da je u pitanju tržišna ekonomija ili položaj migranata.

Nepoznanica je šta će uraditi liberalna grupacija, u koju su ušli poslanici Makronove Republike u pokretu i rumunske partije USR-plus. Makron se nada da će ova grupacija biti baza za novu većinu u Evropskom parlamentu, uz pomoć partija levog centra.

 

Orban kao uzor

 

Rezultati glasanja u zemljama u okruženju potvrđuju opštu tendenciju utvrđivanja pozicija desnice.

 

Viktor Orban/foto: European Peoples Party

 

U Mađarskoj je trijumfovala ultrakonzervativna stranka premijera Viktora Orbana, sa čak 52 odsto, daleko ispred partija levog centra (ekstremno desničarska partija Jobik je dobila 9 odsto glasova, manje od očekivanog).

Orban, čiju stranku je suspendovala Evropska narodna partija zbog napada na Brisel, nada se da će odigrati ključnu ulogu u novoj kompoziciji Parlamenta, što objašnjava njegove učestale susrete sa Salvinijem, kao i sa konzervativcima i evroskepticima iz Slobodarske partije Austrije i poljske stranke Pravo i pravda.

U Hrvatskoj je HDZ osvojio 22 odsto glasova, što je manje nego na prethodnim izborima, zbog čega su izgubili jedno od pet mesta u Evropskom parlamentu. Isti broj mandata osvojile su socijaldemokrate iz SDP-a, a desničari iz partije Hrvatski suverenisti su zadržali jedan mandat.

U Sloveniji je najviše glasova dobila desnica Janeza Janše koji je na političkoj sceni od 1990-ih, a kome je uzor mađarski premijer Viktor Orban i njegova antiimigrantska politika.

U Rumuniji je socijaldemokratska vlada, koju je Brisel kritikovao zbog reformi pravosuđa, doživela poraz od konzervativnih snaga. U Austriji je konzervativna partija Sebastijana Kurca dobila ubedljivih 34 odsto glasova. Istog dana kada je proglasio “istorijsku pobedu” na evropskim izborima, Skupština je izglasala nepoverenje austrijskom kancelaru nakon skandala u kome je pala koaliciona vlada.

U Bugarskoj su pobedili konzervativci premijera Bojkova Borisova uprkos korupcijskim skandalima koji su učestali proteklih nedelja. Desničarska partija VMRO bi trebalo da dobije najmanje dva mesta u Parlamentu, dok su centristi dobili jedno.

U Grčkoj je Sirizu potukla partija sa desnice, Nova demokratija, koja je dobila 9 mesta u Evropskom parlamentu, dok je stranka Aleksisa Ciprasa osvojila 6 mesta. Grčki premijer, za koga su ovi izbori bili pravi test, zatražio je prevremene izbore odmah po objavljivanju rezultata.

Nešto dalje, u Slovačkoj, levičarska partija na vlasti je takođe doživela ubedljiv poraz, čemu je najviše doprinela kriza koja je nastala nakon prošlogodišnjeg ubistva novinara Jana Kucijaka. Najviše glasova je dobila koalicija centra koju čine partije povezane sa evropskim naprednjacima i liberalima. Izbornom rezultatu vladajuće partije Smer na čijem je čelu Robert Fico približila se partija ekstremne desnice, Naša Slovačka, jedna od najradikalnijih političkih opcija u Evropskoj uniji.  U Češkoj republici je levica takođe na gubitku, ali je poraz zabeležila i stranka ekstremne desnice, SPD, povezana sa Le Penovom. Ubedljivo najviše glasova je dobila populistička partija premijera Andreja Babiša, uprkos istrazi o proneveri evropskih fondova koja se protiv njega vodi i zahtevima za njegovu smenu.

U Poljskoj, koja u Evropskom parlamentu ima 51 mesto, potvrđeno je vođstvo ultrakonzervativne parije Pravo i pravda koja je dobila 42 odsto glasova, naspram opozicije sastavljene od umerenijih konzervativaca, liberala i socijaldemokrata koji su osvojili 39 odsto.

 

Trka za vodeća mesta u EU

Ko će biti na čelu evropskih institucija je pitanje o kome će se narednih dana voditi delikatni pregovori. Najprimamljivije je mesto predsednika Evropske komisije na kome je do sada bio Žan Klod Junker. Desnica ne može više da pretenduje na sva mesta u evropskim institucijama kao do sada - predstavnici Evropske narodne partije bili su na čelu Evropske komisije, Parlamenta i Evropskog saveta – ali želi da zadrži najuticajniji položaj u uniji.

Kandidat Angele Merkel, konzervativni poslanik iz Bavarske Manfred Veber, na čelu Evropske narodne partije, oslabljen je lošim rezultatom ove političke grupe.

Angela Merkel/foto: EU2017EE Estonian Presidency

Protiv Veberove kandidature su Emanuel Makron, Aleksis Cipras i Viktor Orban. Izbor nekog drugog kandidata bi, međutim, predstavljao poraz za Merkelovu koja ga je podržavala tokom kampanje za evropske izbore.

Francuzi žele na ključnim pozicijama političare od autoriteta, kakve Evropska unija dugo nije videla. Ne nekog neubedljivog Junkera, Tuska ili Barosa, već političara koji može da parira Donaldu Trampu i Vladimiru Putinu. Ukoliko se to ne desi Evropa će biti marginalizovana na svetskoj političkoj sceni.

Problem sa dosadašnjim liderima Evropske unije je bio što su ličili na činovnike administracije sa kojom niko nije mogao da se identifikuje. Veber koga guraju Nemci nema harizmu i nije poznat na široj evropskoj sceni. Ukoliko bi bio izabran nastavilo bi se kao do sada.

Francuzi su jedno vreme gurali kandidaturu Margret Vestager, evropskog komesara iz Danske, iz kruga liberalnih partija, ali je problem što ova zemlja nije u evro zoni. Pariz bi podržao i Mišela Barnijea, pregovarača za Bregzit, koji je iz narodnjačke grupacije u kojoj je i Merkelova, ali je pitanje da li su to političari na visini zadatka, kao što je to, na primer, nemačka kancelarka, koja se pominje kao jedan od mogućih lidera evropskih institucija.

Izbor će zavisiti i od toga kako se opredele Zeleni i liberali koji su potrebni Evropskoj narodnoj partiji da bi dobila većinu. To daje šansu Makronu da utiče na ključne odluke o budućem sastavu institucija uprkos neubedljivom rezultatu njegove političke opcije u zemlji.Makr

Izbor novih lidera Evropske komisije pokazaće da li su Makron i Merkelova, oslabljeni ovim izborima, u stanju da se dogovore uprkos svim razlikama u viziji Evropske unije i njene budućnosti.

Komentari
Analize
Đilasu treba jak kandidat protiv Vučića
Đilasu treba jak kandidat protiv Vučića

Da je ljudima koji su koliko zimus demonstrirali protiv vlasti neko rekao na &sc...

Dometi srpske vojne moći
Dometi srpske vojne moći

Šef države je naložio punu borbenu gotovost vojske, u punu pripravnost ...

Slomljeno srce Ketrin Ešton
Slomljeno srce Ketrin Ešton

Prethodnica na mestu Federike Mogerini Ketrin Ešton je donekle opravdala ...

Šta je Vučićev scenario katastrofe
Šta je Vučićev scenario katastrofe

“Sad ću vam pročitati najozbiljniju argumentaciju, kvantifikovanu, da va...

Dejvid L. Filips: Evropska unija bi pristala na razmenu teritorija
Dejvid L. Filips: Evropska unija bi pristala na razmenu teritorija

* Pozivajući se na neimenovanog sagovornika sa Kosova, Filips navodi da su sled...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web