Nema skupa ni u najzabačenijoj mesnoj zajednici u Srbiji, na kome oni nisu najavljivali dolazak Vučića, kad god su hteli da privuku publiku. Sada Vučić kreće od Voždovca – opštine u kojoj su se naprednjaci onoliko borili sa demokratama. Tačnije, gde su prvi put položili politički test 2009, tako što su godinu dana nakon osnivanja pobedili tada svevladajuću Demokratsku stranku.

Ali, čini se, da prvi put u 10 godina, od kako SNS postoji, Vučić vodi kampanju u kojoj ne može da digne procentne poene, već mora da čuva one koje već ima. To znači da se osloni na sigurne i kapilarne glasove i na to da ničim, a posebno ne nastupima SNS, neće nehotice isprovocirati neopredeljene da se okrenu Draganu Đilasu.

U njegovom štabu veruju da je rejtig Đilasovog bloka od oko 17  odsto prenaduvan, ali zaista ih treba pitati na čemu temelje takvu procenu. Na gledanju Pinka i Studija B možda? Jer, Đilas ne može da ima manje nego Saša Janković na predsedničkim izborima, koliko god besomučno da se vrte negativni spotovi o njemu na ovim TV stanicama. Prvo, tu je faktor vremena. Poruka o Đilasu tajkunu pre pet godina i sada ne može biti ista, šta god da njeni kreatori misle. To je isto kao i živeti u ubeđenju da se za pet godina ne može ostariti. Doživljaj stvarnosti jednostavno ometa da ta poruka bude uspešna. Drugo, takva poruka ne može da odvrati opozicione birače, a da oni postoje pokazao je Jankovićev rezultat.

Za razliku od Vučića, Đilas ima teoretsku šansu da poveća u kampanji procentne poene, odnosno podršku, a to sada zavisi od toga kako će se odvijati stvari narednih dana.

Vučić ima na raspolaganju sav silni krizni piar koji usavršava barem od leta 2014, kada ga je prvi put primenio u punom kapacitetu na takozvanom “ed memoaru”.  Odnosno, kada je objavio da mu Evropska unija traži da se uzdrži od toga da roba iz Srbije zamenjuje na tržištu Rusije evropsku, budući da je Brisel uveo sankcije Moskvi. U godinama koje su sledile, njegov politički nastup postao je krizni piar na dnevnoj bazi, usled toga imamo “krize” u regionu, koje nastaju u dnevnim vestima, a završe se u noćnim.

Zato će i ovoga puta Vučić kampanju voditi na dva nivoa – voždovačkom uslovno rečeno, i regionalnom. Otuda poseta Hrvatskoj baš na vrhuncu beogradskih izbora, uprkos tome što je i iz Zagreba i iz Beograda više puta najavljivana i odlagana u drugim terminima.

Ali, tu može da ima problem – prvi put ima samo lokalne izbore, makar da su i beogradski, tako da mu region možda ništa neće pomoći. I iz pravca politike na državnom nivou, on je teško osujećen atentatom na Olivera Ivanovića. Ta tragedija neće biti priča koja će samo nestati iz kampanje, naprotiv pratiće je kao senka.

Pomoći Vučiću mogu u velikoj meri male liste – učesnici na beogradskim izborima, koji većinom imaju sve moguće druge političke motive sem onih da predstavljaju Beograđane u odborničkim klupama. Računa se da će u Beogradu glasati oko 800.000 ljudi, što znači da će maloj listi za prelazak cenzusa od pet odsto trebati 40 hiljada glasova, što nimalo nije lak zadatak. Recimo, toliko treba da skupi Marko Bastać, predsednik opštine Stari grad, koji hiperaktivno pravi po dva performansa na ulici dnevno. Na predsedničkim izborima u toj opštini najviše je imao Saša Janković sa oko 14 hiljada glasova, dok je Vučić imao oko 8,500, dakle Bastać treba da uzme sve njihove glasove i još toliko. Glasovi sa lista poput Bastaćeve, preliće se onome ko dobije najviše, a to je Vučić. I to je način da nadoknadi to što tradicionalno stoji loše u centru Beograda.

Sa druge strane, ono što nedostaje Đilasu, to je stvaranje referenudmske atmosfere, za i protiv Vučića. Đilasov nastup se popravio samo jednim skupom u Domu omladine, on je uspeo da pošalje poruke svojim biračima baš kakve očekuju – da već ima sprema plan za parlament i novu vladu. Ali, da bi povećao svoje već pomenute procentne poene, on mora da pridobije neodlučne i neopredeljene. I zato mu je najavljeni ulični protest ispred zgrade RTS veliki mač sa dve oštrice. Jer, ako se pokaže da može da izvede na ulicu tek onoliko ljudi koliko je 6. oktobra 2017. na Trg republike izveo Saša Janković tražeći bolje medijske uslove, onda bolje i da ih ne izvodi. Đilas je pao na testu ako mu ne dođe barem pet hiljada, i svih tih 12 opozicionih faktora koji se potpisuju ispod zahteva za pravednijim izveštavanjem i za okupljanjem, neće nositi taj blam, nego on.