Protesti i geostrateška pozicija Srbije

Stabilokratija pod znakom pitanja

Moguće je da ni Brisel ni Vašington u ovom trenutku nisu previše voljni da se usredsrede na rešavanje problema u regionu, pa time i na previranja na srpskoj političkoj sceni, ali je izvesno da pažljivo prate razvoj dogadjaja, a prilično verovatno da već pripremaju i alternativne opcije za slučaj nekih ozbiljnijih pomeranja.

Protesti
Foto: protesti (Beta), Kremlj (Минеева Ю. (Julmin))

Protesti i geostrateška pozicija Srbije

Stabilokratija pod znakom pitanja

Moguće je da ni Brisel ni Vašington u ovom trenutku nisu previše voljni da se usredsrede na rešavanje problema u regionu, pa time i na previranja na srpskoj političkoj sceni, ali je izvesno da pažljivo prate razvoj dogadjaja, a prilično verovatno da već pripremaju i alternativne opcije za slučaj nekih ozbiljnijih pomeranja.

autor teksta
Dragan Janjić | Demostat | Beograd 16. Feb 2019 | Analize

Pri tome su pogledi iz ta dva svetska centra moći na Srbiju i druge zemlje regiona dobrim delom usmereni preko Rusije koja je i dalje jedan od ključnih takmaca na globalnom nivou. Ukratko, ne zaokupljaju masovni protesti u Srbiji samo pažnju ovdašnjih i regionalnih aktera, nego i globalnih, uključujući i Rusiju.

Pojačano interesovanje za aktivnosti opozicije je, uprošteno rečeno, dobra vest za oponente vlasti, ali ne tako dobra za vladajući blok. Jer, glavna uporišna tačka tog bloka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na medjunarodnom planu je teza o unutrašnjoj stabilnosti i spremnosti da se sve učini kako bi se sačuvala stabilnost celog regiona. U takvom pristupu nema mesta uvodjenju opozicije i drugih oponenata vlasti u političke procese u zemlji, a naročito ne na medjunarodnom nivou. To bi, naime, vodilo narušavanju potpune dominacije vladajućeg bloka na srpskoj političkoj sceni, na šta Vučić, kako stvari sada stoje, nije spreman.

Veliki svetski igrači u najmanju ruku žele da znaju šta se dogadja "iznutra" i da li su u usponu neke snage koje bi, možda, u budućnosti mogle da imaju neki veći značaj. U političkim kuloarima u Beogradu ovih dana počela je da kola glasina o učestalim sastancima predstavnika pojedinih opozicionih stranaka sa značajnim ruskim funkcionerima, a izvesno je da je u Moskvi boravio lider Dveri Boško Obradović. Istovremeno, kontakti opozicije sa zemljama Zapada su u još snažnijem usponu. Vlastima bliski mediji ne bave se kontaktima opozicije sa Moskvom, ali optužuju opozicione lidere da “šuruju” sa Zapadom u nameri da naude Srbiji.  

Jačanje medjunarodnog interesovanja za aktivnosti srpskih opozicionih stranaka i oponenata vlasti ne znači da će bilo koji medjunarodni centar moći koliko sutra da ih snažno podrži i okrene se protiv srpskih vlasti, ali je poruka da se negde u krugovima koji se bave globalnom strategijom razmišlja i o alternativama. Ni za Moskvu ni za  Brisel ni za Vašington nije od primarnog značaja kako se zovu osobe koje vladaju Srbijom nego kako deluju u odnosu na njihove interese i da li su u stanju da osiguraju stabilnost na političkoj sceni koja bi im omogućila očuvanje tih interesa. Osnovni cilj svih globalnih igrača je  naravno, da zadrže dostignuti nivo uticaja i da ga, eventualno, podignu.

 

Balansiranje

Zapad, koji je već obezbedio stabilnost po meri svojih interesa u gotovo svim  zemljama regiona, izuzev Srbije, Bosne i Hercegovine i Kosova, ima daleko širu marginu delovanja i može da bude fleksibilniji od Rusije, koja se upravo suočila sa porazima političkih saveznika u Crnoj Gori i Makedoniji. Evropska unija (EU) se, istina, usredsredjuje na predstojeće izbore za Evropski parlament a u SAD eskalira neslaganje izmedju Kongresa i predsednika Donalda Trampa, ali to ne znači da uopšte ne obraćaju pažnju na ovdašnja zbivanja. Od srpskih vlasti oni očekuju da što pre normalizuju odnose sa Kosovom, a izvesno je da svako odugovlačenje negativno utiče na kredibilnost tih vlasti.

Pozicije vladajućeg bloka predvodjenog Vučićem samim tim postaju ranjivije, a činjenica da narasta unutrašnji otpor pojačava interesovanja Zapada za opoziciju i njeno delovanje. Lideri opozicionih stranaka sve češće imaju zvanične kontakte na različitim nivoima u Briselu i Vašingtonu, gde za njih još od dolaska Vučića na vlast nije bilo naročitog ineteresovanja. Za sada je uglavnom reč o pažljivom praćenju situacije, ali je evidentno da jačanju kritika na račun vladajućeg bloka zbog pritisaka na medije, izostanka napretka u jačanju vladavine prava i drugih nedostataka koji se tiču osnovnih principa slobodnog demokratskog društva.

Vučić svakako ume da "čita" te signale, ali nastavlja da se udaljava od mogućnosti za postizanje nekog kompromisa sa opozicijom i nezadovoljnim slojevima društva. To će mu verovatno produžiti period potpune dominacije na srpskoj političkoj sceni, ali će njegovu poziciju učiniti daleko ranjivijom, a negativno će uticati i na način na koji ga tretiraju i doživljavaju svetski centri moći. Očekivanja da će protesti vremenom splasnuti i da će ih biti moguće "pokriti" intenzivnim kampanjama vladajućeg bloka koje vodi lično Vučić mogu lako da se pokažu kao nerealna. U tom slučaju vlastima bi ostala na raspolaganju samo jedna opcija - dodato jačanje pritiska na oponente, što teoretski uključuje i upotrebu sile.

Nevolja Vučićeve pozicije je i u tome što nema previše prostora za ozbiljniju promenu kursa. On nikada nije imao puno poverenje i naklonost Moskve, a podrška Zapada, čijim “igračem” ga mnogi u Moskvi smatraju, klizi ka silaznoj putanji. Moskva razume da su NATO, EU i SAD već zauzeli pozicije na Balkanu i da Rusija ne može da računa na dominaciju, nego samo na odredjeni nivo uticaja, pa tome i prilagodjava svoje akcije u regionu. Brisel i Vašington će čekati da Beograd i Priština načine neki napredak, ali je malo verovatno da će se njihovo strpljenje meriti godinama. U medjuvremenu će nastaviti da podržavaju učvršćivanje medjunarodne pozicije Kosova, što Srbiju stavlja u podredjen položaj.

Moskva

Tvrdnje o učestalim kontaktima Moskve sa delovima srpske opozicije ne zvuči neosnovano, a naročito treba da zainteresuje (a možda i zabrine) vladajući blok koji gotovo panično nastoji da balansira izmedju Moskve sa jedne i Vašingtona i Brisela sa druge strane. Rusija je za Srbiju važna iz dva razloga. Prvi je energetska zavisnost od Rusije, a druga činjenica da ubedljiva većina glasača vladajućeg bloka gaji pozitivne emocije prema Rusiji. Vučiću je, otuda, veoma važno da pred domaćom javnošću pokaže kako ima odlične odnose sa Moskvom, a način na koji je dočekan ruski predsednik Vladimir Putin tokom nedavne posete Beogradu to i potvrdjuje.

Posmatrači koji se bave analizama detalja prilikom poseta visokih svetskih zvaničnika zapazili su da se Putin izuzetno srdačno pozdravio sa liderom Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivicom Dačićem i to uzimaju kao još jedan dokaz da ta stranka ostaje glavni politički oslonac Rusije. Tako će biti sve dok su pozicije vladajućeg bloka stabilne. Ukoliko Vučićev uticaj bude doveden u pitanje, logično je očekivati da Moskva počne da traga za nekim drugim rešenjima. SPS će, naravno, ostati njen glavni oslonac, poduprt uticajem na tržište energenata, ali nije zgoreg imati nekog "rezervnog partnera" za slučaj da dodje do krupnijih pomeranja na političkoj sceni.

Moskva ne želi da se neočekivano nadje u situaciji da nemoćno posmatra kako gubi uticaj, kao što je to morala da čini u slučaju Makedonije i Crne Gore. Iskustvo joj nalaže da je potrebno pripremiti različite opcije prilagodjene realnosti na terenu, sa ciljem da njeni favoriti ostanu u vladajućim krugovima. Samo po sebi se nameće pitanje da li Moskva možda procenjuje da pozicija vladajućeg bloka slabi i da je vreme da počnu pripreme za neke druge i drugačije kombinacije. U praksi to može da znači da, u slučaju da Vučića ugroze protesti i drugi problemi sa kojima se suočava, njegov ključni koalicioni partner SPS možda i ne bi bio uz njega bezrezervno i do kraja.

Ukratko, za Rusiju je važno da SPS ne zavisi samo od sadašnjeg koalicionog partnera i da ima potencijalnog partnera unutar nekog budućeg vladajućeg bloka kome bi mogla da se okrene, pa je sasvim moguće da procenjuje da već sada treba da počne pripremu terena za takvo rešenje. To, naravno, ne znači da su u kontaktima sa opozicijom vodjeni konkretni razgovori na ovu temu, ali ostaje činjenica da kontakti postoje. Ni predstavnici vlasti ni vlastima bliski mediji ne žele da se detaljnije bave odnosima Moskve i opozicije jer procenjuju da već sami izveštaji o kontaktima mogu da izazovu konfuziju unutar njihovog biračkog tela.  

Komentari
Analize
Vašington, Varšava i "iranska pretnja"
Vašington, Varšava i "iranska pretnja"

Da li se Sjedinjene države spremaju za novi rat? Odnos američke administracije...

Ko je iz opozicije telefonirao predsedniku
Ko je iz opozicije telefonirao predsedniku

Jer, kada su početkom te davne 1997. demonstracije protiv Slobodana Milo&scaron...

Žuti prsluci i evropski izbori
Žuti prsluci i evropski izbori

Žuti prsluci, iako im to nije bila namera, primoravaju Makrona da promeni strat...

Protesti i geostrateška pozicija Srbije
Protesti i geostrateška pozicija Srbije

Pri tome su pogledi iz ta dva svetska centra moći na Srbiju i druge zemlje regi...

Donosi li proleće politički prevrat u Srbiji
Donosi li proleće politički prevrat u Srbiji

Uvereni u novi DOS pokazuju spoljašnje sličnosti – demonstrani na ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web