Ruski predsednik Vladimir Putin u Beograd je doputovao sa ciljem da ojača ruski uticaj na Balkanu, poljuljan nakon što su u Makedoniji i Crnoj Gori usledile političke promene koje su snažno pogodile ruske interese, otvorivši put za ubrzano približavanje Zapadu. Ruska strana posetu može da tretira kao uspešnu jer je doček bio veoma topao, a srpske vlasti su, I u okviru protokola I van protokola, pokazale izrazitu spremnost na saradnju sa Moskvom.

Putin je, osim toga, u Beogradu okupio praktično sve srpske lidere iz regiona, što ni srpski vladajući blok do sada nije često činio. Sa njim su se, naime, sastali  član bosanskog predsedništva I vodeća politička figura Republike Srpske (RS) Milorad Dodik I predsednica vlade RS Željka Cvijanović, lideri Demokratskog fronta u Crnoj Gori Andrija Mandić I Milan Knežević, kao I predsednik Samostalne demokratske stranke Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac.

Ti susreti ukazuju na želju ruske strane da iz Beograda, kao neke vrste “baze”, nastavi sa pokušajima da deluje u odnosu na druge zemlje regiona. Beograd, bar sudeći prema veoma ambicioznom protokolu posete, nije pokazao ozbiljniji otpor prema toj ideji, kao ni prema želji Moskve da bude prisutnija u Srbiji. Otuda ostaje utisak da je Srbija prihvatila ”ruski zagrljaj”, za sada bez jasnih naznaka da li želi u njemu trajno da ostane ili da ga koristi samo privremeno.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa Putinom rekao da bez Rusije neće biti rešenja kosovskog problema i da će se svakao sa njim konsultovati pre nego što donese važne odluke o Kosovu. To je, sa stanovišta Moskve, verovatno najvažniji stav koji Putin donosi iz Beograda, budući da otvara širok prostor za dalji uticaj Rusije na rešavanje kosovskog problema. Jer, kosovska kriza je važna poluga kojom ruska strana, zahvaljujući pravu veta u Savetu bezbednosti UN (SB UN)  utiče na Srbiju, a time I na region.

Ovakva tumačenja mogu se naći u ruskim medijima. "Moskva je skeptična prema sporazumu Srbije i Kosova, koji želi EU, strahujući da će (Srbija) postati protektorat NATO. U Moskvi ne žure ni da podrže ideju o novom razgraničenju, smatrajući da će Beograd time faktički priznati Kosovo", ocenio je  moskovski list “Komersant” u tekstu objavljenom na dan Putinove posete, odnosno 17. januara.

Putin je tokom posete Beogradu ponovio da Rusija snažno podržava Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN kojoj Kosovo nije formalno dobilo nezavisnost. On je, čak, pomenuo da taj dokument predvidja povratak srpske policije u delove Kosova, što je u ovom trenutku teško I zamisliti budući da se situacija na terenu u medjuvremenu bitno promenila i da najuticajnije zemlje sveta, izuzev Rusije i Kine, priznaju kosovsku nezavisnost. Ukratko, Rezolucija 1244 ima snagu u UN, ali ne i na Kosovu. To očigledno  nije prepreka da funkcioniše kao važan argument u odnosu na Srbiju.  

^{foto: Beta} 

Ciljevi

Sve što je, kada je reč o ciljevima posete Putina, u političkom I geostrateškom smislu za rusku stranu uspešno I dobro, za Beograd bi moglo da bude itekako opterećujuće u odnosima sa drugim uticajnim centrima moći. Brisel i Vašington su svakako pažljivo pratili posetu i za očekivati je da uskoro Vučiću predoče svoje odgovore i uslove. Zapad učvršćuje prisustvo na zapadnom Balkanu i zainteresovan je da se takav trend nastavi, što je u suprotnosti sa ruskim interesima i nastojanjima, ali I sa izrazitom blagonaklonošću sa kojom su u Srbiji dočekani stavovi ruskog predsednika.

Zapad, odnosno Brisel I Vašington, svakako neće sa odobravanjem gledati ni na sastanak Putina sa predstavnicima Srba iz regiona, naročito sa onima koji slove kao proruski orijentisani političari. Sastanak se dogodio u Beogradu, što znači da je neminovno da je organizovan uz saglasnost ili podršku srpskog rukovodstva. Takva vrsta povezivanja sa Rusijom na najvišem nivou je, po prirodi stvari, u koliziji sa interesima Zapada u regionu, pogotovo ako se ima u vidu da političke turbulencije u Makedoniji I Crnoj Gori još nisu u potpunosti prestale.

Ruska I srpska strana su ipak imale različita očekivanja od posete ruskog predsednika. Dok je Putinu bilo bitno da pojača uticaj na srpsku politiku I naglasi duhovnu bliskost sa Srbijom (što je iskazano kroz obilazak Hrama Svetog Save u Beogradu), Vučić je veliku energiju utrošio na mobilizaciju domaćeg javnog mnjenja. Organizovan je veliki miting ispred Hrama na koji su dovežene pristalice vladajućeg bloka iz cele Srbije kako bi pozdravili ruskog predsednika, a posetu su uživo prenosile praktično sve srpske televizije sa nacionalnim frekvencijama.

Putin je, uprkos tome što je ranije na konferenciji za novinare rekao da planom posete nije predvidjeno njegovo obraćanje, na izrazito insistiranje Vučića pristao da uputi poruku okupljenim gradjanima, a izgovorio je samo dve reči na ruskom I srpskom - Hvala na prijateljstvu . Pristao je pošto je Vučić od patrijarha Irineja tražio da ga zamoli da to učini, čime je naglasio značaj koji Rusija pridaje odnosu sa Srbijom i želju da učvrsti “zagrljaj” u koji uvlači Beograd. Zauzvrat svakako očekuje da srpske vlasti ne pokušaju da se oslobode tog “zagrljaja”.

^{foto: Beta}

Izbori

Vučić je Putinovu posetu iskoristio da poruči Briselu i Vašingtonu da utiču na ubrzavanje pregovaračkog procesa. Dan nakon posete, odnosno 18. januara, izjavio je da je bitno da medjunarodna zajednica i EU saopšte da li će uskoro biti ukinute kosovske takse na robu iz Srbije, odnosno da li će biti nastavljen dijalog, kako bi znao da li da se organizuju vanredni izbori ili ne. "Ako nema dijaloga, nema smetnji da idemo na izbore. Zato je bitno da znamo žele li oni razgovore... Mislim da je važno da vodimo računa o državnim interesima. I zato hoćemo odgovor od Evropljana i Prištine", rekao je on.

Činjenica da je, samo dan nakon posete Putina, Vučić otvoreno govorio o mogućim vanrednim izborima ide na ruku spekulacijama da su srpske vlasti Putina iskoristile u sklopu priprema za predizbornu kampanju. Većina pristalica Srpske napredne stanke (SNS) u Rusiji vidi najvažnijeg srpskog saveznika na medjunarodnom planu, zbog čega im je važno da srpske vlasti budu u dobrim odnosima sa Moskvom. Putin je lider jedne supersile I svakako mu ne prija da bude iskorišten kao neka vrsta “političkog mamca”, ali je pristao “da učini” Vučiću, što će Moskva verovatno pokušati da “naplati” kad joj to bude potrebno.

Srpske vlasti se okreću izborima jer se suočavaju sa sve snažnijim otporom oponenata koji organizuju masovne proteste u Beogradu i drugim gradovima. Vučić želi da ih oslabi tako što će raspisati izbore i ponovo doneti pobedu. On pri tome računa da ni Briselu ni Vašingtonu, kojima je obećao da će normalizovati odnose s Prištinom, nije u interesu da sada potkopavaju njegovu poziciju i pomažu nejedinstvenoj opoziciji, koja uz to nema jasan stav prema Kosovu, da dodje na vlast. Rešenje za Kosovo, dakle, može I da sačeka, a prioritet postaju izbori I njima se sve podredjuje.

Putinov dolazak je, zapravo, poslužio Vučiću kao povod da okupi pristalice I da, snažnije nego do sada, istakne mogućnost organizovanja vanrednih izbora. Njegovi oponenti nastavljaju da se okupljaju jednom nedeljno u Beogradu i drugim gradovima, ali i dalje bez jasne političke platforme. Vlasti gaje nadu da će tako ostati i u narednim nedeljama i da će protesti s vremenom izgubiti na zamahu. Ali, čak I ako se to dogodi, ostaje činjenica da je jedan važan deo populacije počeo da se oštro suprotstavlja vladajućem bloku I da ne namerava da odustane.