Srbija je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku

Studija Fondacije Konrad Adenauer o uticaju spoljnih aktera na Zapadnom Balkanu

*SAD su 2010. započele fazu “sporog, ali  upornog” odvajanja od regiona Jugoistočne Evrope, a EU je na kraju postala glavni politički partner regiona *UAE prvenstveno vide Srbiju kao interesantno područje za investicije na pragu EU, i dopada im se činjenica da je lako sprovesti važne investicije bez navodno nepotrebnih zakonskih prepreka

Srbija
foto: Demostat (remiks)

Srbija je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku

Studija Fondacije Konrad Adenauer o uticaju spoljnih aktera na Zapadnom Balkanu

*SAD su 2010. započele fazu “sporog, ali  upornog” odvajanja od regiona Jugoistočne Evrope, a EU je na kraju postala glavni politički partner regiona *UAE prvenstveno vide Srbiju kao interesantno područje za investicije na pragu EU, i dopada im se činjenica da je lako sprovesti važne investicije bez navodno nepotrebnih zakonskih prepreka

autor teksta
Marija Stojanović | Demostat | Beograd 22. Sep 2018 | Analize

Prioriteti Rusije jesu da spreči širenje NATO i da potpiše nove strateške sporazume u Evropi. NATO vazdušni napadi na Srbiju su razlog za “glasno” protivljenje Srbije NATO-u i čine Srbiju idealnom “lansirnom rampom” za rusku anti-NATO politiku. Može se zaključiti da je strateški cilj Rusije da neutrališe Srbiju kao najuticajniju  državu na Zapadnom Balkanu, što bi omogućilo Rusiji da održi svoj uticaj u ovom regionu i tako utiče na politiku EU integracija, kao i na strateške interese Evrope, navodi se u studiji Fondacije Konrad Adenauer pod nazivom “Uticaj spoljnih aktera na Zapadnom Balkanu - mapa geopolitičkih igrača”.

Kako se ocenjuje, Rusija, takođe, ima za cilj da uspori proces EU integracije Srbije i Crne Gore, a, u tom kontekstu, članstvo Crne Gore u NATO predstavljalo je “gorku prepreku” za Rusiju i vodilo je očekivano snažnim političkim reakcijama, počev od podrške onima koji izazivaju političke nevolje u Crnoj Gori do ekonomskih sankcija. “Gotovo 50 odsto Crnogoraca se i dalje protivi članstvu u NATO, ali vladajuće partije i pojedini opozicioni elementi su aktivno zagovarali to članstvo i ne dozvoljavaju održavanje referenduma o ovom pitanju, što su zahtevali delovi opozicije pod ruskom kontrolom, zbog čega su zahladneli odnosi Crne Gore sa Rusijom, iako potencijal Rusije da ekonomski utiče na Crnu Goru ostaje visok - 40 odsto imovine na crnogorskoj obali i dalje je u vlasništvu Rusije, a Rusi i dalje čine najveću grupu turista”, ističe KAS. 

Analizirajući ulogu Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu, nemačka fondacija navodi da su 2010. godine Sjedinjene Države započele fazu “sporog, ali  upornog” odvajanja od regiona Jugoistočne Evrope, a EU je na kraju postala glavni politički partner regiona. Kako se napominje, američka administracija je pažnju preusmerila na druge regione sveta, ali je zadržala prisustvo u Srbiji i Crnoj Gori.

“Glavni cilj američke spoljne politike u Srbiji i Crnoj Gori je održavanje stabilnosti i integrisanje ovog regiona u bezbednosne strukture NATO.  U manjoj ili većoj meri, SAD aktivno podržavaju pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, koje su u različitim fazama tog procesa”, konstatuje se u studiji.

Prema oceni KAS-a, politički uticaj Ruske Federacije u Srbiji počiva na tri stuba: 1) Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (na primer, Rusija je sprečila da UN priznaju Kosovo kao nezavisnu državu), 2) istorijske, kulturne i političke veze između Rusije i država sa pravoslavnom tradicijom, 3) Rusija kao glavni snadbevač regiona energentima (Rusija kao investitor i trgovinski partner), a cilj Rusije jeste da “spreči širenje američkog uticaja na Zapadnom Balkanu”.  “Zahvaljujući centralnoj poziciji Srbije i, naročito, zahvaljujući bliskim odnosima, Moskva čini neke političke napore da ojača svoju ulogu kao jedinog pouzdanog i vrednosno orijentisanog partnera Srbije. Kina je visoko cenjena u Srbiji, budući da je podržala poziciju Srbije u vezi sa Kosovom i samu Srbiju, tokom bombardovanja 1999. godine, Kina nije priznala nezavisnost Kosova i nastavlja da podržava primenu Rezolucije 1244... U Srbiji, Kina pokušava da ojača veze između Kine i Evropske unije u okviru svog novog Puta svile. Kina, takođe, obećava značajne finansijske resurse Srbiji i Crnoj Gori, na temeljima produbljivanja društvenih i kulturnih veza između Evrope, Kine i drugih centralnoazijskih država... Što se tiče pruge Beograd-Budimpešta, postoje glasine da će ona biti izgrađena prema kineskim specifikacijama. Razlitičiti standardi i opreme otežali bi integrisanje ove železnice u evropsku železničku mrežu, tako da bi ona bila isključivo za kinesku upotrebu”, ističe se u dokumentu.

Nemačka fondacija se, takođe, osvrće na ulogu Ujedinjenih Arapskih Emirata, uz konstataciju da UAE “privlače naročitu pažnju prestižnim investicijama, kao što je Beograd na vodi”. “Kao glavni investitor, UAE dobija specijalnu pažnju u spoljnoj politici Srbije, a česte posete visokorangiranih predstavnika Vlade Srbije  Ujedinjenim Arapskim Emiratima i obratno imaju za cilj snaženje ekonomskih veza dveju država... UAE prvenstveno vide Srbiju kao interesantno područje za investicije na pragu EU, i dopada im se činjenica da je  lako sprovesti važne investicije bez navodno nepotrebnih zakonskih prepreka... Investicije u poljoprivredu, nekretnine i infrastrukturu služe da bi ekonomija UAE postala raznolikija i da se oslobodi od zavisnosti od nafte”, smatra KAS.

Opisujući “resurse” koje “spoljni akteri” imaju na raspolaganju, KAS, između ostalog, naglašava da Sjedinjene Države imaju aktivne ambasade i u Srbiji i u Crnoj Gori, kao i da su u obe zemlje prisutni Nacionalni demokratski institut i Međunarodni republikanski institut, “koji su uključeni u promovisanje mladih političara, radeći sa parlamentarcima i razvijajući vladavinu prava”.

“Propagira se anglo-američko poimanje prava, u suprotnosti sa kontinentalnim evropskim shvatanjem, naročito u saradnji sa pravosudnim vlastima i udruženjima pravnika... Vojna neutralnost i saradnja su najvažniji oblik saradnje  Republike Srbije i SAD. Samo tokom 2015. godine oružane snage Srbije sprovele su 197 vojnih vežbi sa NATO, 370 dvostranih akcija sa članicama NATO i 36 sa Rusijom... Uporedo sa svojom ambasadom u Beogradu, Ruska Federacija vodi Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, koji ima snažan uticaj na aktere civilnog društva i naučne institucije. Podržavajući veliki broj nevladinih organizacija, Rusija promoviše pozitivnu sliku  Rusije, u suprotnosti sa liberalnom, tolerantnom slikom zapadnog društva”, konstatuje nemačka fondacija.

KAS ocenjuje da EU blisko sarađuje sa američkim institucijama i sledi iste ciljeve u Srbiji i Crnoj Gori, dok je “Rusija jasan rival Sjedinjenim Državama, što je naročito izraženo u vojnoj saradnji”. 

“Ni Turska nije prijatelj SAD u ovom regionu. Pravoslavna crkva je moćan unutrašnjopolitički neprijatelj SAD... Rivali Ruske Federacije u Srbiji i Crnoj Gori su EU, SAD i Turska... U Srbiji, Rusija je podržana Pravoslavnom crkvom, proruskim stanovništvom i političarima iz različitih stranaka. Rusija će pokušati da iskaže svoj uticaj svuda gde ostali akteri ostave prazninu”, zaključuje se u studiji.

 

“Faktor” Kosovo

Prema oceni KAS-a, Ruska Federacija doživljava Balkan kao tradicionalnu sferu uticaja i posvećena je teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, što je, takođe, u skladu sa Ustavom i ranijim ciljevima spoljne politike Srbije. “U pitanjima koja se tiču Kosova, Srbija je uvek mogla da računa na podršku Rusije... Ostaje da se vidi da li će blagi zaokret Srbije u vezi sa pitanjem Kosova uticati na odnose sa Rusijom ili izmenu ruskog stava. Trenutno nema nagoveštaja da bi se to moglo desiti”, napominje se u dokumentu.

 

“Prva zona” interesa Turske

Nemačka fondacija smatra da Turska vodi politiku “nulti problemi sa susedima” na Zapadnom Balkanu. “Bezbednost Balkana smatra se osnovom za bezbednost zapadnih granica Turske. Ekonomski, Turska je zainteresovana za razvoj saobraćajnih ruta između Balkana, Bliskog istoka i Azije, povezivanjem Istanbula sa Jadranskim morem i Dunavom. Da bi uspostavila protivtežu ruskom uticaju u regionu, Turska je posvećena obezbeđivanju unutrašnje bezbednosti i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore, a, naročito, Albanije, BiH i Makedonije. Za Tursku je važno da se osnaži pozicija Bošnjaka u Srbiji i Crnoj Gori, budući da je to obećavajući način za promovisanje islama u ovom regionu... Politički uticaj Turske u Srbiji i Crnoj Gori temelji se na muslimanskim zajednicama, te na nasleđu Otomanskog carstva... Kao zapadnobalkanske države, Srbija i Crna Gora deo su prve zone interesa u turskoj spoljnoj politici”, ističe KAS.

Komentari
Analize
Đilasov miting - "žuti prsluci" ili "sedenje na stiroporu"
Đilasov miting - "žuti prsluci" ili "sedenje na stiroporu"

 Na prvom nivou očekivalo se da će u nekom trenutku tokom večeri stati p...

Vučić raspisuje izbore 2019. godine ili ne
Vučić raspisuje izbore 2019. godine ili ne

Politički Beograd pretpostavlja naime, da naprednjaci razmišljaju da te ...

Nadežno javno mnenje u autokratskoj partokratiji
Nadežno javno mnenje u autokratskoj partokratiji

Veliki analizator i filozof naše svakodnevice, Duško Radović, nek...

Marović, Gruevski i balkanski politički azili
Marović, Gruevski i balkanski politički azili

Navodno, Đukanović je u tišini jako podržao Vučićevu predsedničku k...

Ako se plašite odgovora, ne postavljajte pitanja!
Ako se plašite odgovora, ne postavljajte pitanja!

Danas se istraživači plaše i pitanja i odgovora, a možda su im „...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web