Srbija u EU? Gluposti!

Širi ugao - Ana Otašević

Od dvanaest kandidata među kojima Francuzi treba da izaberu svoje predstavnike u evropskim institucijama, devetoro se izjasnilo protiv, jedan je uzdržan a samo dvoje su za to da Srbija uđe u uniju

Srbija

Srbija u EU? Gluposti!

Širi ugao - Ana Otašević

Od dvanaest kandidata među kojima Francuzi treba da izaberu svoje predstavnike u evropskim institucijama, devetoro se izjasnilo protiv, jedan je uzdržan a samo dvoje su za to da Srbija uđe u uniju

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Pariz 17. Apr 2019 | Analize

Kakve su šanse Srbije da uđe u Evropsku uniju 2025. godine? Nikakve, sudeći prema raspoloženju kandidata iz Francuske na čelu lista za evropske izbore 26. maja.

U prvom televizijskom predstavljanju na televiziji Frans 2 koje je trajalo više od tri sata Srbija se neočekivano našla u centru rasprave o situaciji u Evropskoj uniji, njenim granicama i volji, odnosno nedostatku volje za daljim širenjem.

Neočekivano zato što je Srbija van radara francuske diplomatije i javnosti, kao jedna od nemirnih balkanskih zemalja u kojoj Francuska, osim manjih ekonomskih interesa, nema mnogo šta da traži. Srbija se nametnula kao žrtveni jarac propalih evropskih politika, kao zemlja na čijim leđima se lomi nezadovoljstvo velikog broja Evropljana politikom proširenja, na koju se od ekonomske krize 2008. godine i migrantske krize 2015.  gleda kao na opasnost, a ne kao na šansu.

Temu je otvorila voditeljka uvodnom opaskom da je pet zemalja  na putu da se priključi Evropskoj uniji i da je među njima najdalje odmakla Srbija, čiji ulazak je predviđen 2025. godine, na šta je usledilo pitanje: Da li ste za ili protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju?

Od dvanaest kandidata među kojima Francuzi treba da izaberu svoje predstavnike u evropskim institucijama, devetoro se izjasnilo protiv, jedan je bio uzdržan a samo dvoje su bili za to da Srbija uđe u uniju.

Za ulazak Srbije u Evropsku uniju bili su Žan Kristof Lagard, centrista koji je snažno za EU, lider Unije demokrata i nezavisnih, političke formacije sa neznatnim uticajem u Francuskoj i Rafel Gliksman, na čelu nedavno osnovanog pokreta koji se priključio Socijalističkoj partiji na izdisaju. Sin Andrea Gliksmana, žestokog zagovornika nezavisnog Kosova, od oca je nasledio atlantizam, odnosno okrenutost SAD u spoljnoj politici, neokonzervatizam i moralno superioran stav po kome je opravdano mešati se u unutrašnja pitanja drugih zemalja, što je dokazao svojim angažovanjem u Gruziji i Ukrajini, na strani onih koji su „protiv Putina”.

Žan Kristof Lagard/foto: Screenshot

Uzdržan je bio veteran na političkoj sceni, Fransoa Aslino, jedan od najvećih kritičara EU, zbog čega ga nazivaju jednim od „Fregzitovaca” (aluzija na Bregzit). Njegove izjave o EU kao zatvoru (u emisiju je doneo lisice u bojama evropske zastave), o NATO-u kao organizaciji pod šapom SAD koja vodi nelegalne ratove, izazvala je ubedljivo najviše pažnje među gledaocima francuske televizije, pokazale su potonje ankete. Odluku da ostane neutralan prilikom glasanja, Aslino je objasnio na sledeći način: „Jedini sam se uzdržao, zašto? Zato što želimo da izađemo iz EU pa nas njena sudbina ne zanima. Drugo, zato što poštujemo međunarodno pravo, a to znači da se ne mešamo u unutrašnja pitanja drugih zemalja. Ako Srbija i srpski narod odluči da uđe u EU, ne znam zašto bih se protivio, utoliko pre što mi želimo da izađemo. A 11 drugih kandidata misli da ćemo zauvek ostati u ovoj tamnici naroda”.

Protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju izjasnili su se predstavnici glavnih političkih snaga u zemlji – Natali Loazo, bivša ministarka za evropske poslove, koju je Makron izabrao da na evropskim izborima predstavlja listu njegove stranke, Republika u pokretu, kao i Fransoa Gzavije Belami, na čelu liste Republikanaca, partije bivšeg predsednika države Nikole Sarkozija.

Na Belamijev izbor reagovao je Nikola Dipon Enjan, političar koji važi za nacionalistu, protekcionistu i evroskeptika. Predstavnika Republikanaca nazvao je licemerom jer se izjasnio suprotno predstavnicima njegove liste koji su u novembru prošle godine glasali za rezoluciju Evropskog parlamenta u kojoj se govori o ulasku Srbije u Evropsku uniju. Enjan je pomenuo poslanike Evropskog parlamenta, bivšeg francuskog ministra Brisa Ortefea i Arnoa Danžana, dodajući da je on „vrlo za Kosovo”. Aluzija se odnosi na Danžanove veze sa Hašimom Tačijem koje potiču još iz vremena Rambujea, kada je kao mladi obaveštajac francuske službe dobio zadatak da se približi predstavniku UČK koga je Madlen Olbrajt isturila u prvi plan tokom pregovora sa delegacijom iz Beograda. Danžan je potom služio na Balkanu, na Kosovu i u Bosni, pre nego što se posvetio politici i ušao u Evropski parlament, gde je postao predsedavajući odbora za bezbednost i odbranu, član odbora za spoljnu politiku i zamenik predsedavajućeg delegacije za odnose sa NATO. Danžan (koji je oženjen Srpkinjom) poznaje i Aleksandra Vučića i sa njim učestvuje u razgovorima prilikom zvaničnih poseta predsednika Srbije Francuskoj (o čemu svedoči i jedna od fotografija koju je objavila Politika nakon susreta Vučića i Makrona u julu prošle godine na kojoj Danžan na strani stola na kojoj je srpska delegacija tokom ručka sa francuskim predsednikom i članovima njegovog tima (uz tekst „Nema napretka ka EU bez podrške Francuske”).

 

„Želim da razumem kako je za samo četiri meseca došlo do takve promene u stavu, da li je to zato što se približavaju izbori ili se ne slažete sa (vašim) poslanicima. Francuzi treba da znaju o čemu se radi”, obratio se Enjan predvodniku liste Republikanaca. Natali Loazo se nadovezala pitanjem zašto je Loran Vokije, šef ove partije desnog centra, uvek bio za proširenje, do trenutka kada je to prestao da bude.

Belami je odgovorio da je Enjanova aluzija na Kosovo u vezi sa Danžanom niska, ali nije obrazložio zašto. „Nema promene pozicije sa naše strane. Danžan je uvek smatrao da kultura i civilizacija Srbije povezuje ovu zemlju sa Evropom…” Enjan ga je prekinuo opaskom: „Ali skapavamo od proširenja, skapavamo”, našta je Belami odgovorio: „Slažemo se sa vama, ali je uprkos tome u našem interesu da održimo vezu sa ovim zemljama koje nisu u Evropskoj uniji i koje nemaju predispozicije da u nju uđu, to jasno kažemo, mi nismo promenili stav o ovom pitanju”, obratio se predstavnici Makronove političke grupacije, koja mu je odgovorila da jesu i da imaju dvoličan stav po ovom pitanju.

U raspravu se umešao Lagard. „Čuli smo upravo da Srbija nema predispozicije da uđe u Evropsku uniju, nakon što smo primili Hrvatsku i Sloveniju. Stavljam samo jedan uslov, da pre toga reformišemo Evropsku uniju. Jedini sam koji je 2004. glasao protiv proširenja Evropske unije jer nismo još reformisali način upravljanja Evropom. Srbija ima mesto u Evropi onda kada reformišemo model upravljanja Evropom”, rekao je političar čijoj partiji Francuzi ukazuju svega nešto više od jedan odsto poverenja.

Raspravu u kojoj je svako upadao svakome u reč Gliksman je nazvao festivalom demagogije. „Srbija je evropska zemlja i njena vokacija je da uđe u EU, to je jasno, ne možete sada to da menjate zato što su izbori”, rekao je filozof koji je jednom priliko izjavio da ni sam ne zna zašto je ušao u politiku.

Umešao se i Florijan Filipo, bivši potpredsednik ultradesničarskog Nacionalnog fronta i zamenik Marin Le Pen koji sada predvodi sopstvenu političku stranku, Patrioti, sa stavom svojstvenim njegovom antiimigrantskom i antievropskom opredeljenju.

„Evropa je na putu da se raspadne, nećemo valjda da je proširujemo, to su gluposti”, dobacio je u razmenu koja se pretvorila u kakofoniju. I on je optužio predstavnike glavnih političkih snaga u zemlji da su jedno govorili ranije a da drugo govore sada. 

Svako novo širenje Evropske unije je nailazilo na otpor.

Veliko širenje na deset zemalja 2004. godine izazvalo je gunđanje i nedoumice, potonji ulazak Bugarske i Rumunije je samo izoštrio neraspoloženje prema novim članicama. Ovo neraspoloženje je, ipak, dugo tinjalo ispod površine političkog života koji se odvijao u evropskim institucijama u kome su preovladavali razlozi tržišta sa jedne strane i otimanja prostora koji su do juče bili u ruskoj sferi uticaja sa druge strane.

Ovaj put situacija je drugačija. „Evropa nikada nije bila u takvoj opasnosti”, napisao je francuski predsednik Emanuel Makron u autorskom tekstu koji su početkom meseca objavili vodeći evropski dnevni listovi, u kome iznosi predloge za evropsku „renesansu”.

Jedan od glavnih predloga je da se preispita Šengen, odnosno da zemlje koje su u ovoj zoni slobodnog kretanja moraju da sprovedu snažnu kontrolu granica i da „primenjuju istu politiku azila, sa istim pravilima za prihvatanje i odbijanje” zahteva za azil.

Natali Loazo je ponovila prošle nedelje ovu ideju:

„Zalažem se za slobodu kretanja unutar Evrope, mi smo turistička zemlja, ali sam za to da učvrstimo granice Evropske unije. Tražili smo da se osnaži Fronteks, evropska granična policija, sa najmanje 10 000 policajaca kao podrška nacionalnim policijama”, rekla je bivša ministarka dodajući da je Evropska komisija počela da primenjuje smernice koje je Makron izložio u govoru na Sorboni u septembru 2017. godine. Bivši savetnik Marin Le Pen joj je zlurado dobacio: „Makron ni o čemu ne odlučuje”.

 

Komentari
Analize
Rusko "pametno glasanje" i Srbija
Rusko "pametno glasanje" i Srbija

Dok je Erdogana uzdrmala “kampanja ljubavi”, odnosno to što j...

Američka misija Metjua Palmera
Američka misija Metjua Palmera

Možemo ozbiljno o tome da nagađamo, jer prvi put imamo obilje domaćeg materij...

Svakog leta makedonski scenario
Svakog leta makedonski scenario

Takvo bi se gledište međutim moglo zaoštriti i zaključkom da biv...

Da li su propali pregovori vlasti i opozicije
Da li su propali pregovori vlasti i opozicije

Isto kao kada su se udruživali prošlog leta, Đilasu su se prvi pridruž...

Predizborna zvona i praporci ili srpski dijalog
Predizborna zvona i praporci ili srpski dijalog

Sadašnje predizborno stanje stvari obeležavaju bahato predizborno iživl...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web