Beograd - Izbori za Evropski parlament, zakazani za maj 2018, imaće uticaj i na pronalaženje konačnog rešenja za Kosovo, smatra većina sagovornika Demostata. Pojedini naši sagovornici tvrde da “bauk“ zvani uspon političkih autsajdera,  koji  uveliko kruži Evropom, a od čega naročito strahuje aktuelni saziv briselskih institucija, može da bude od značajne koristi Beogradu u narednoj, odlučujućoj fazi pregovora sa Prištinom, pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Igor Šoltes, izvestilac za Kosovo Evropskog parlamenta, kaže za Demostat da bi izbori za EP mogli da utiču na odnose institucija EU i Zapadnog Balkana, ali, “ naravno, to će zavisiti od političke slike novog saziva Evropskog parlamenta i Evropske komisije«.

^{By OSCE Parliamentary Assembly from Copenhagen, Denmark [CC BY-SA 2.0], via Wikimedia Commons}

- Bez obzira na odnos političkih snaga, veoma je važno da Zapadni Balkan ostane visoko na agendi EU. To je važno za mir i stabilnost ovog regiona, kao i za Evropu u celosti. EU treba da bude svesna da njena stabilnost umnogome zavisi od stabilnosti Zapadnog Balkana. Nadam se da Srbija i Kosovo mogu da ostvare što je moguće više napretka u okviru briselskog dijaloga pre isteka aktuelnog mandata institucija EU. To je, takođe, važno za dinamiku i vremenski okvir procesa pridruživanja svih država Zapadnog Balkana Uniji, smatra Šoltes.

Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije u EP, navodi za Demostat da je rešavanje pitanja Kosova “sigurno lakše u okviru takozvanog briselskog dijaloga, iako je to dug i komplikovan proces”.

Foto: Tvitter

- Iako je proces rešavanja tog pitanja najpre stvar dijaloga između Srbije i Kosova, na žalost,  to ne bi bilo moguće  bez pomoći Evropske unije. Kontinuiran dialog Srbije i Kosova uz pomoć EU u Briselu pokazao se jako pozitivnim, a obe strane treba da  ulože dodatnu energiju da sada implementiraju sve dosadašnje dogovore i sporazume a i ubuduće, da bi se što pre stiglo do sveobuhvatne normalizacije odnosa na Kosovu. Verujem da je to zajednički cilj i Srbije i Kosova, do kojeg se može doći  daljim dijalogom u okviru EU, a da redovni izbori za Evropski parlament na tempo tog procesa neće bitno uticati. Takođe, mislim da ishod tih izbora neće imati bitan uticaj na donošenje konačne odluke o Kosovu, a isto očekujem i za strategiju EU za Zapadni Balkan - da  EU ostane čvrsto posvećena proširenju u tom regionu, poručuje Bogovič.

Procedura i prognoze

Izbori za novi saziv Evropskog parlamenta, koji će imati 705 poslaničkih mesta, održavaju se od 23. do 26. maja 2019 u državama EU. Prvi put neće glasati građani Velike Britanije, imajući u vidu proces “razvoda” Britanije od ostatka Unije koji je u toku. Prethodni izbori za EP održani su od 22. do 25. maja 2014. godine. Kako za Danas objašnjavaju predstavnici diplomatskih krugova iz Brisela, konstituisanje novog saziva EP-a treba da bude obavljeno 1. jula 2019, a mandat aktuelnog saziva  Evrpopske komisije, uključujući nadležnosti visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost  i posrednice u dijalogu Beograda i Prištine Federike Mogerini, trajaće do 31. oktobra. Francuz Mišel Barnije slovi za favorita u “trci” za novog predsednika Evropske komisije.

Kako navodi ugledni briselski portal Politiko, očekuje se da na izborima za EP ponovo prvoplasirana bude Evropska narodna partija, a da Progresivna alijansa socijalista i demokrata zadrži drugo mesto po zastupljenosti u EP-u. Ove dve stranke su na glasanju 2014. osvojile ukupno 53 odsto glasova, ali bi i jedni i drugi naredne godine mogli da ostvare znatno slabiji rezultat. “Socijalisti su u naročitoj nevolji - očekuje se da ostvare slab rezultat u mnogim velikim državama EU, uključujući Nemačku, Francusku, Italiju i Poljsku”, tvrdi Politiko. Što se rejtinga Evropske narodne partije tiče, u  Francuskoj, Italiji i Poljskoj ova politička snaga mogla bi da osvoji svega oko 25 odsto glasova.

 “Enigma” koja se odnosi na izbore za EP jeste i francuski predsednik Emanuel Makron - još nije odlučeno da li će njegova “Republika u pokretu” formirati novu političku grupu ili će se pridružiti drugim partijama centra. Spekuliše se da je Makronovoj opciji “idejno” najbliži Savez liberala i demokrata za Evropu.

 Ivo Vajgl, poslanik Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u EP, ističe za Demostat da se pronalaženje rešenja za Kosovo “ne može još dugo odlagati”.

By euranet_plus [CC BY-SA 2.0], via Wikimedia Commons

- Izbori za novi sastav Evropskog parlamenta svakako će uticati na odnos te institucije prema procesu širenja Evropske unije u pogledu rokova za prijem novih članica i načina širenja veza i uticaja EU sa državama u širem susedstvu. Ako se ostvare planovi ksenofobne i evroskeptične desnice da suštinski ojača svoje prisustvo u EP-u, svaki novi ili nerešeni stari problem na jugoistoku Evrope dobro ce im doći kao izgovor za odugovlačenje prijema novih članica. To znači, da se iznalaženje rešenja za buduće odnose Beograda i Pristine u svetlu integracije obe susedne zemlje u EU ne može još dugo odlagati, konstatuje Vajgl.

Dragomir Anđelković, istoričar i analitičar, kaže za Demostat da će izbori za EP svakako dovesti do “slabljenja mejnstrim, uslovno rečeno, kako levih tako i desnih stranaka“.

- Za očekivati je ozbiljan prodor naglašeno nacionalnih i drugih snaga u dresovima starih i novih političkih timova koji su, do nedavno, bili označavani kao autsajderski. To je za našu poziciju po pitanu Kosova, ako se vlast postavi promišljeno i nacionalno odgovorno, višestruko dobro. Među onima koji će od sledeće godine igrati mnogo značajniju igru na poligonima Evropskog parlamenta ali i, za početak makar posredno, nacionalne scene mnogih EU članica, Priština stoji mnogo gore nego u redovima EU političkog mejnstrima. Štaviše, kosovska takozvana nezavisnost neretko je za njih i jedan od simbola anacionalne politike protiv koje se bore. Zato će se na razne načine od nje distancirati iako ne i negirati, ističe naš sagovornik.

Anđelković ukazuje da “uz tu načelnu ravan, postoji i druga, mnogo konkretnija - Albanci su decenijama gradili lobističke i druge interesne veze sa onima koje očekuje sumrak na predstojećim izborima za Evropski parlament”.

- Albanci niti imaju, niti mogu da uspostave takve spone sa onima koji će uskoro u EP-u i preko njega na nivou EU, dobiti mnogo značajniju ulogu. Stoga će imati mnogo manje svojih prijatelja radih da pomognu u Evropskom parlamentu pa i strukturama EU.  Konačno, ne treba zanemariti ni uticaj Moskve na neke političare iz nadolazećeg talasa, sa po Srbe pogodnim implikacijama koje to ima na kosovsko pitanje. I kada to i ostalo rečeno uzmemo u obzir, jasno je da za nas nastupa znatno povoljnija klima sledeće godine i samim time dobijamo veći manevarski prostor u vezi sa Kosovom. Ne treba ni reći, kada je već tako, mnogo je racionalnije odložiti za sledeću ili neku narednu godinu pokušaj da se dođe do takozvanog kompromisa sa Prištinom. Naravno, ako je tako nešto uopšte moguće, napominje sagovornik Demostata.

Anđelković ističe i da je jasno da su srpske vlasti pod pojačanim pritiskom onih evropskih krugova koji gube pozicije a zainteresovani su za kontinuitet dosadašnje evroatlantske politike po pitanju Kosova.

- Takođe je jasno da je daleko od toga da možemo da očekujemo da će izbori o kojima govorimo brzo dovesti do preokreta na EU političkoj sceni. Uneće nove elemente i razbiti dosadašnje okvire, ali teško je reći kako će stvari funkcionisati. Zato oficijelni Beograd igra na staru muziku povodom Kosova, ali se verovatno trudi da valcer potraje dok izbori za Evropski parlamente ne prođu. Onda će videti šta će. Ako stvarno tako postupa onda je to pragmatičan pristup. No, ako ipak bude povlačio usiljene poteze u cilju, navodnog, brzog raspetljavanja kosovskog čvora pre očekivanog prekomponovanja odnosa snaga na evropskom političkom terenu, onda državni vrh priziva ozbiljnu istorijsku i aktuelnu ljagu. Nanosi nacionalnim interesima ozbiljnu štetu. Osim ako nije iskoristio međuprostor da u fazi njihove nesigurnosti izdejstvuje za nas određene ali svakako važne ustupke od strane onih koji ponavljaju da neće da nam ih daju. Ipak, u takvu mogućnost sumnjam. Mada nikada se ne zna, zaključuje Dragomir Anđelković.