Usporavanje pregovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom

Šta će učiniti Brisel i Vašington

Pregovori o normalizaciji odnosa izmedju Beograda i Prištine ponovo su usporeni nakon što je Priština saopštila da neće učestvati u nastavku tehničkog dijaloga (navodno zakazanom za 7. i 8. juni), pre nego što budu rešeni problemi vezani za energetiku. Sve je praćeno porastom nacionalistički intonirnane retorike sa obe strane, naročito u medijima.

Usporavanje pregovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom
foto: printscreen

Usporavanje pregovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom

Šta će učiniti Brisel i Vašington

Pregovori o normalizaciji odnosa izmedju Beograda i Prištine ponovo su usporeni nakon što je Priština saopštila da neće učestvati u nastavku tehničkog dijaloga (navodno zakazanom za 7. i 8. juni), pre nego što budu rešeni problemi vezani za energetiku. Sve je praćeno porastom nacionalistički intonirnane retorike sa obe strane, naročito u medijima.

autor teksta
Dragan Janjić | Demostat | Beograd 15. Jun 2018 | Analize

Vodeći funkcioneri Beograda i Prištine nastoje da ne pređu "crvenu liniju" i izbegavaju izjave koje bi se mogle tumačiti kao korak ka napuštanju pregovaračkog procesa, pažljivo prateći signale i Brisela i Vašingtona.

Brisel je reagovao uzdržano a portparolka visoke predstavnice Evropske unie (EU) Maja Kocijančić je rekla da ne postoji utvrđen datum nastavka tehničkog dijaloga, kao i da još nema datuma za naredni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Hašima Tačija o naporima za normalizaciju odnosa i postizanje pravno obavezujućeg sporazuma, ali su kontakti u toku a stručna služba i timovi su međusobno stalno na vezi. Ona je dodala da Federika Mogerini redovno lično izveštava države članice EU o dijalogu Beograd-Priština.

Vučić je nastavak dijaloga najavio za kraj juna i ponovo otvoreno rekao da treba potpisati takozvani pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, čime je nastavio da priprema javnost za rešenje koje će biti plod  pregovora i ustupaka. Za srpsku stranu "crvena linija" je Zajednica srpskih opšina (ZSO) dok Priština, kako stvari sada stoje, ostaje pri da ta tema može da dođe na red ili posle energetike, ili zajedno sa energetikom. Dve strane u takvoj situaciji neće "dobrovoljno" ubrzati proces, nego će čekati poteze Vašingtona i Brisela.

Briselu i Vašington, po svemu sudeći, imaju i različit odnos prema brzini kojom napreduje prgovarački proces. SAD bi da ubrzaju proces a složeni donosi unutar EU nameću komplikovanije procedure. Prošle nedelje je saopšteno da neke do članica traže da budu direktno upozate sa tokom pregovora. Nije teško naslutiti da takav stav imaju one zemlje koje ne priznaju kosovsku nezavisnost, a već pomenuta opaska Maje Kocijančič da Frederika Mogerini redovno izveštava države članice o toku dijaloga verovatno je neka vrsta odgovora na takve zahteve.

Brzina

SAD imaju bitan uticaj u zemljama takozvane kvinte koju čine Namačka, Velika Britanija, Francuska i Italija. U Beogardu i Prištini se već nedeljama spekuliše da je kosovskim i srpskim vlastima dostavljena neka vrsta spiska zahteva koje moraju što pre da ispune, ali u zvaničnim izjavama svi negiraju da postoji poseban papir na tu temu. Jasno je, medjutim, da su zemlje kvinte ipak usaglasile neke stavove i o tome, moguće i neformalnim kanalima, obavestile Beograd i Prištinu. Potpisivanje takozvanog pravno obavezujućeg sporazuma, i to bez previše otezanja, jedan je od tih zahteva.

Kosovske vlasti, koje imaju ozbiljnih problema sa većinomu parlamentu, očigledno ne mogu, čak i da to zaista žele, da isposluju većinsku podršku za formiranje ZSO. Platforma za pregovore sa Beogradu trebalo je da u tom parlamentu bude usvojena 5. odnosno 6. juna, ali je povučena jer nije prikupljena potrebna poslanička većina. Jedan od ključnih razloga za povlačenje platforme je činjenica da je njome predvidjeno da predsednik Kosova Hašim Tači dobije ovlašćenja u nastavku pregovora sa Srbijom. Tači je sklon potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma, ali očigledno nema puno poverenje unutar Kosova.  

Zatežući do maksimuma oko formiranja ZSO kosovske vlasti verovatno računaju sa mogućnošću da Brisel, a naročito zemlje kvinte, imaju više razumevanja za njihovu poziciju nego za poziciju srpskijh vlasti. Na medjunarodonm planu Srbija i dalje percipirana kao dominantna sila u odnosu na Kosovo, a takode i nosi teško breme optužbi za zločine protiv albanskog stanovništva. Otuda premijer Kosova Ramuš Haradinaj kaže da Kosovo nema šta da ponudi Beogadu i da je pristanak na pomirenje najviše što može da da.

Kada se sve sabere, medjunarodna zajednica će opet morati da inerveniše kako bi ubrzala pregovarački proces koji je očiglendo prilično zaglavljen. Ako se pred Beograd postavi zahtev o potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma pre formiranja ZSO, Vučić i srpske vlasti naći će se u dramatično teškoj situaciji i verovatno ce morati da ga odbiju. Druga opcija je da u nastavku procesa Kosovo isposluje da se pitanje energetike, koje je za Srbiju izuzetno važno, rešava paralelno, uprkos tome što su srpske vlasti u više navrata ponovile da je to neprihvatljivo.

Zahtevi

Vučić je u proteklih nekoliko nedelja u više navrata ponovio da je situacija izuzetno teška i da se pred Srbij postavljaju veoma teški uslovi. Iz toga je jasno da od zemalja kvinte, ali iz Brisela, ipak stužu neki zahtevi neprijatni po Beograd. Te zahteve, naravno, nije teško dovesti u vezu sa teškoćama u prihvatanju ZSO ili sa zahtevima za se rešavanje problema vezanih za energetiku. Logično je pretpostaviti da vlasti u Beogradu sada nastoje da ubede partnere na Zapadu da bi kriza mogla da eskalira ukoliko Priština ne formira ZSO, ali još nema pouzdanih pokazatelja da su u tome uspele.

Vodeće zemalja Zapada su, zapravo, jedne medju kojima Srbija na medjunarodnom planu može da nadje dovoljno pouzdanog partnera. Rusija pokazuje želju da se uključi u proces normalizacije odnosa sa Kosovom ukoliko se uključi i Amerika. Takav pristup Moskve Srbiji ide u prilog, ali želja  za direktnim ključivanjem Moskve teško da može da bude uslišena. Jer, SAD nisu izdvojeno angažovane i nemaju potrebu za tim sve dok mogu da deluju kroz takozvanu kvintu u kojoj su već godinama i koja očigledno ima veliki uticaj. Čak i ako bi Srbija zvanično zatražila uključivanje Rusije i time uslovila nastavak dijaloga, zahtev ne bi naišao na oduševljenje na Zapadu.

Jer, jedan od razloga zbog kojih zemlje kvinte žele da ubrzaju ceo proces je upravu uticaj Rusije u regionu koji one žele da blokiraju. Sve dok su odnosi izmedju Kosova i Srbija nerešeni, odnosno sve dok Srbija ne prihvati da na medjunarodnom planu ne ometa uključivanje Kosova u različite medjunarodne institucije, postojaće relativno širok prostor za dodatno širenje ruskog uticaja. Taj uticaj neće, naravno, biti u potpunosti blokiran ni nakon potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma, ali će mogućnost za korišćenje formalnih kanala kroz Ujedinjene nacije (UN) i druge medjunarodne institucije biti smanjena.

Komentari
Analize
Kako Đilasu oprostiti  prohibiciju
Kako Đilasu oprostiti prohibiciju

Protiv toga je održan, malo ljudi to zna, prvi Fejsbuk protest u istoriji Srbij...

Za sada bez međunarodne podrške
Za sada bez međunarodne podrške

Desno orijentisane opozicione stranke o Kosovu imaju jasan stav – ne tre...

Badland (Rđava zemlja) ili kako je Vučić odgovorio Zapadu
Badland (Rđava zemlja) ili kako je Vučić odgovorio Zapadu

Dobra volja je izražena kroz testiranje Rambujea 2. Konačni potpis na sporazum...

Rambuje dva (ni)je moguć
Rambuje dva (ni)je moguć

Inostrani stručnjaci za balkanske (ne)prilike različito gledaju na  ...

Lutovac i Radojičić – nove zvezde na političkom nebu Srbije
Lutovac i Radojičić – nove zvezde na političkom nebu Srbije

Nije tu bilo oduševljenja novim vođstvom, a ni nekog posebnog razočaren...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Ko maše belom zastavom u opoziciji
Ko maše belom zastavom u opoziciji

Njegova sveopšta medijsko-idejna ofanziva nakon “Markovog hap&scaro...

Politička scena posle sporazuma sa Kosovom ili kako će delovati Lazarova kletva
Politička scena posle sporazuma sa Kosovom ili kako će delovati Lazarova kletva

Glavni albanski protivnici ovog koncepta – Samoopredeljenje Aljbina Kurtij...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web