Zbog čega kasne radovi na kapitalnim projektima poput Koridora 10 i 11 u Srbiji

Izgradnja Koridora 10 i 11 u Srbiji  kasni zbog  rđave pripreme radova i projektne dokumentacije, eksproprijacije koja nije obavljena na vreme, nerealnih obećanja datih iz političkih razloga ali i zbog nepostojanja domaće građevinske operative koja bi taj zadatak obavila na najadekvatniji način, smatraju eksperti koje je kontaktirao Demostat.

Zbog

Zbog čega kasne radovi na kapitalnim projektima poput Koridora 10 i 11 u Srbiji

Izgradnja Koridora 10 i 11 u Srbiji  kasni zbog  rđave pripreme radova i projektne dokumentacije, eksproprijacije koja nije obavljena na vreme, nerealnih obećanja datih iz političkih razloga ali i zbog nepostojanja domaće građevinske operative koja bi taj zadatak obavila na najadekvatniji način, smatraju eksperti koje je kontaktirao Demostat.

autor teksta
Gojko Vlaović | Demostat | Beograd 23. Aug 2018 | Analize

Stalno odlaganje završetka radova na dva kapitalna saobraćajna projekta postalo je nešto što je  potpuno uobičajeno i što javnost više uopšte ne iznenađuje.

* Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović izjavila da će Koridor 10 biti završen do kraja februara 2018. godine ali  to se nije desilo nakon čega je dala novi rok do kraja tekuće godine.

Izgradnja auto-puteva  u Hrvatskoj recimo se odvija znatno brže i jednostavnije nego što je to slučaj kod nas. Primera radi, izgradnja kapitalnog auto-puta Zagreb - Split, projekta koji se može meriti sa veličinom i značajem Koridora 10 i 11, započeta 2002. završena je za svega tri godine. 

Stalno odlaganje završetka radova na ta dva kapitalna saobraćajna projekta postalo je nešto što je  potpuno uobičajeno i što javnost više uopšte ne iznenađuje. U ovom trenutku je aktuelno da će Koridor 10, sudeći bar prema izjavama nadležnih u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i deonice Obrenovac - Ub i Lajkovac - Ljig na Koridoru 11. biti završene do kraja ove godine. U slučaju da se to ostvari kako je i obećano nakon toga radovi se  na Koridoru 11  nastavljaju od 1.marta sledeće godine na deonici od Preljine do Požege koja bi trebalo da bude završena 2021. a do kraja sledeće godine bi trebalo da se okonča i izgradnja deonice od Surčina do Obrenovca. Sve te radove izvodi kineska kompanija "Šandong haj spid".  U ovom trenutku je neizvesno kada će početi radovi na deonici od Požege do Boljana, odnosno granice sa Crnom Gorom s obzirom da je reč o finansijski veoma zahtevnom projektu vrednom između 1,2 i 1,7 milijardi evra.

Podsećanja radi, prvi rok u kome je Koridor 10 trebalo da bude završen, a obećanje je dao tadašnji ministar infrastrukture Milutnin Mrkonjić, bio je 2014. godina. To obećanje kao što je poznato nije ispunjeno. Kasnije je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović izjavila da će Koridor 10 biti završen do kraja februara 2018. godine ali  to se nije desilo nakon čega je dala novi rok do kraja tekuće godine.  Izgradnja Koridora 10 kroz Srbiju inače počela je još 2008. godine.

Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, izjavio je te godine da je završetak auto-puta na Koridoru 10 do 2011. godine prioritet Vlade Srbije. U maju 2009. godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić naglasio je da će „ova vlada ispuniti obećanje i završiti izgradnju auto-puta“, ali do 2012. godine kada je pao sa vlasti, Tadić nije uspeo u tome. Milutin Mrkonjić je 2009. godine obećao da će „auto-put na pravcu Koridor 10 od Leskovca do granice sa Makedonijom i od Niša do granice sa Bugarskom biti završen za dve i po godine“. Onda je nakon godinu dana uverio javnost da se ne kasni sa izgradnjom auto-puta i da će biti završen do maja 2012. godine.

Kašnjenje je prisutno i u izgradnji Koridora 11. Tako je svojevremeno najavljeno da će radovi na dve deonice Koridora 11 koje gradi kineska kompanija "Šandong haj spid" biti završeni do kraja prošle godine što nije ostvareno. Do toga nije moglo da dođe zbog toga što je na dve deonice, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, koje je trebalo da budu završene tokom novembra, urađeno  tek oko 75 odsto posla. Podsetimo, Kinezi su pripremne radove na Koridoru 11 započeli krajem 2013. godine.

Iz iznetih podataka vidi se da izgradnja saobraćajnih kapitalnih projekata traje kao  "dizanje Skadra na Bojani". Istina, reč je o veoma zahtevnim poslovima ali ako pogledamo šta se dešava u okruženju lako ćemo zaključiti da su komšije na tom planu znatno ekspeditivnije. Izgradnja auto-puteva  u Hrvatskoj recimo se odvija znatno brže i jednostavnije nego što je to slučaj kod nas. Primera radi, izgradnja kapitalnog auto-puta Zagreb - Split, projekta koji se može meriti sa veličinom i značajem Koridora 10 i 11, započeta 2002. završena je za svega tri godine. Ono što je veoma važno napomenuti da je auto-put od Zagreba do Splita izgrađen u predviđenom roku iako je u toku izgradnje došlo do promene vlasti u toj zemlji pa su radovi završeni u mandatu nove vlade. Drugim rečima tranzicija vlasti ni malo nije poremetila radove a svedoci smo da je to veoma čest slučaj kada je reč o podizanju infrastrukture u Srbiji.

Da smo sporiji u izgradnji kapitalnih saobraćajnica potvrđuje i slučaj   izgradnje auto-puta od Tirane do Prištine. Poslednja deonica tog auto-puta svečano je otvorena 26.novembra 2013. godine. Izgradnja auto-puta sa četiri trake dugačkog 137 kilometara koštala je dve milijarde evra a završena je za tri godine. Kad se sagledaju svi navedeni primeri iz inostranstva nameće se logičan    zaključak da izgradnja Koridora 10 i 11 kroz Srbiju traje zaista predugo. Deo odgovornosti snose svakako i izvođali radova izabrani na tenderima ali isto tako i domaća preduzeća na podizvođačkim radovima jer neka od njih očito nisu dovoljno kvalifikovana i opremljena za obavljanje tako velikih i zahtevnih poslova.

Struka u našoj zemlji smatra da sporost radova na kapitalnim saobraćajnim projektima uzrokuje niz faktora a jedan od njih su i nerealna obećanja koje političari daju paušalno ne razmišljajući da li se ti zadati rokovi zaista i mogu ostvariti.  

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže za Demostat da je realno očekivati da se radovi na dva velika koridora završe do kraja godine. - Sa druge strane ako analiziramo zašto je tu dolazilo do kašnjenja prvo što moramo da uzmemo u obzir je to da priprema radova i izrada projektne dokumentacije nije urađena na adekvatan način. A dobra priprema u građevinarstvu i građenju saobraćajne infrastrukture je najvažniji deo posla. Ako se to uradi onako kako treba posao će se odvijati u okviru zadatih rokova. Ako pak priprema nije bila dobra probijanje rokova je neminovnost. To je bio osnovni problem kada je reč o izgradnji Koridora 10 i 11 u Srbiji - navodi Rodić. Na pitanje koji je razlog što susedna Hrvatska mnogo efikasnije i brže gradi svoju saobraćajnu infrastrukturu od Srbije Rodić kratko odgovara "zato što znaju da grade puteve". - Za razliku od nas Hrvatska je sačuvala svoju građevinsku operativu i ona je veoma lako obavila zadatke koji su stavljeni pred nju. Hrvatska je imala mogućnost da koristi novac iz fondova Evropske unije  a ne da uzima kredite kao Srbija a imali su mnogo manje problema kada je reč o eksproprijaciji zemljišta nego što je bio slučaj kada je reč o izgradnji putne infrastrukture u Srbiji. Smatram da je najveći problem to što Srbija nije sačuvala svoja velika preduzeća sposobna da grade puteve a da jeste, kao što je to slučaj u Hrvatskoj, izgradnja Koridora 10 i 11 bi bila znatno efikasnija nego što je to sada slučaj. Naša preduzeća sada u izgradnji saobraćajne infrastrukture imaju sekundarnu to jest podizvođačku ulogu a glavni posao obavljaju strane kompanije koje dovodi onaj ko kreditira radove - objašnjava Rodić.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i arhitekta Mahmud Bušatlija. On za Demostat takođe naglašava važnost očuvanja građevinske operative u Hrvatskoj nasuprot Srbije u kojoj to nije slučaj. - Dovoljno je da pogledate koliko izgradnaj velikih saobraćajnih infrastrukturnih projekata traje u Hrvatskoj a koliko kod nas i sami možete zaključiti koliko se to kod nas radi neefikasno. Osnovna prednost Hrvatske u tom segmentu što oni nisu uništili svoja velika građevinska preduzeća kao što je slučaj u Srbiji. Sačuvali su ih i to je onda velika prednost kada gradite kapitalne projekte kao što je primera radi auto-put. Druga prednost Hrvatske na tom planu je jer je sama gradila svoje auto-puteve a nije se zaduživala kao Srbija. Takođe je hrvatska država sama bila u prilici da određuje ko će radove da sprovodi. U Srbiji pak to određuje onaj koji daje kredit za izgradnju. Inače hrvatska građevinska operativa je izvela niz građevinskih poduhvata, naročito kada je reč o tunelima tokom izgradnje auto-putne mreže u toj zemlji. To je urađeno na veoma kvalitetan način. Istovremeno to je i potvrda da je građevinska operativa sa ovih prostora iz perioda bivše Jugoslavije bila vrhunska, te da je bila spremna i osposobljena da obavi najsloženije i najzahtevnije građevinske zadatke,. Na žalost kada je reč o Srbiji, mi svoju građevinsku operativu nismo znali da sačuvaamo i između ostalog i to je jedan od razloga što  se poslovi izgradnje putne mreže obavljaju ne onakvim tempom kakvim bi mi to hteli - zaključuje naš sagovornik.

 

Komentari
demostat komentari

Bidza

Svi kradu na koridorima.Radnici kradu naftu ostali sve što im padne pod ruke.Političari su ukrali milijarde.Na koridoru 10 se na 1 evro za izgradnju ukradu 3 evra Zbog toga će biti građen još 5 godine,da bi se više ukrali. 17. Aug 2018
Analize
Ako se plašite odgovora, ne postavljajte pitanja!
Ako se plašite odgovora, ne postavljajte pitanja!

Danas se istraživači plaše i pitanja i odgovora, a možda su im „...

Koliko će Vučić još vladati Srbijom
Koliko će Vučić još vladati Srbijom

Prognoze su opadajuće – od 2021. godine kada bi i Angela Merkel trebalo d...

Demostat predstavlja grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja grupe u Evropskom parlamentu

Mi smo jedina alternativa konzervativcima i istinska alternativa ultradesnici, p...

Sukobi u vlasti na primeru Rasima Ljajića
Sukobi u vlasti na primeru Rasima Ljajića

Ovakav parlament bez smislene opozcije i ovakva Vlada puna rivalskih sujeta, o k...

Demostat predstavlja grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja grupe u Evropskom parlamentu

“Apetit” ultradesničara i populista umnogome je porastao u protekle...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web