Beograđani su pokazali da imaju vlast i opoziciju kakvu zaslužuju

Srbija i dalje ostaje duboko podeljeno društvo. Za odluke koje nam predstoje (pregovori sa Prištinom i Ustav) potreban je širi društveni konsenzus vlasti i opozicije.

Beograđani

Beograđani su pokazali da imaju vlast i opoziciju kakvu zaslužuju

Srbija i dalje ostaje duboko podeljeno društvo. Za odluke koje nam predstoje (pregovori sa Prištinom i Ustav) potreban je širi društveni konsenzus vlasti i opozicije.

autor teksta
Prof. dr Slaviša Orlović | Demostat | Beograd 16. Mar 2018 | Dijalog

1. Na beogradskim izborima borba se odvijala između jedinstvenog delovanja vlasti i nejedinstvene opozicije; između optimizma vlasti i defetizma opozicije; između kompeticije vlasti i opozicije i takmičenja unutar opozicije; i između građana i međunarodnih aktera.

2. Aleksandar Vučić ostvario je još jednu veliku pobedu. Dobio je ubedljivu podršku građana i međunarodnih aktera koji su, očigledno, zadovoljni i misle da nije vreme za promenu vlasti. Verovali su da će opozicija postati malo veći korektivni faktor koji bi mogao da vrši pritisak na vlast. Građani očekuju bolji standard a međunarodni akteri potpisivanje sporazuma sa Prištinom. „Stranci“ hoće stabilnost a građani sigurnost.

Na izbornoj listi i na bilbordima SNS-a, u prvi plan stavljene su nestranačke ličnosti iz nauke, kulture i sporta, čime je amorizovan antiestablišment-efekat. Vučića nije bilo na bilbordima, ali jeste na glasačkom listiću.

Partije na vlasti (uvek) imaju prednost u resursima što im olakšava da obezbede „sigurni” glas, „kapilarni” glas i „klijentelistički” glas. Mašinerija izvođenja svojih sigurnih birača na birališta razrađena je do savršenstva.

SNS i Vučić preuzeli su agendu delu opozicije i na taj način izvukla joj tepih ispod nogu. Sveobuhvatna (catch-all) stranka je širokim targetiranjem usisala birače levog i desnog centra -  i prozapadne i proruske (SRS, DSS,...). 

3. Izbori su, na surov način, pokazali nastavak trenda krize relevantnih partija u Srbiji. Malo ko je očekivao ovakav debakl opozicije. Ispod cenzusa ostale su DS, SRS, DSS, LDP, ali i Dveri i Dosta je bilo. Ovaj trend nije karakterističan (samo) za Srbiju, već i za dobar deo Evrope.

U Francuskoj u drugi krug predsedničkih izbora, po prvi put nisu ušli kandidati Socijalista i konzervativnih Republikanaca, već kandidat nove stranke Francuske u pokretu, Emanuel Makron, i kandidatkinja ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta, Marin Le Pen.

U Grčkoj je Siriza pobedila PASOK i Novu Demokratiju.

U Italiji je na upravo održanim izborima najbolji rezultat ostvarila nova (populistička) partija - Pokret pet zvezdica i Luiđi Di Maio osvojivši više glasova (33%) i od Demokratske partije Mateo Rencija (21%) i od Forca Italija, Silvia Berluskonija (oko 14%). Mateo Renci je podneo ostavku.

U Nemačkoj je prvi put posle Drugog svetkog rata u Bundestag je ušla partija krajnje desnice Alternativa za Nemačku (12,6%), prvi put Bundestag ima osam partija, a SPD nastavlja da pada. Promenila je dva lidera za godinu dana. Martin Šulc je podneo ostvku.

4. Sve četiri liste koje su prošle cenzus imaju u nazivu ime i prezime lidera glavne stanke ili kandidata za gradonačelnika. To, kao i način vođenja kampanje, pokazuje izrazitu personalizaciju politike, prezidencijalizaciju partija i amerikanizaciju kampanje.

5. Dragan Đilas pobedio je bivše partijske drugove, ali kada izborni rezultat podeli sa Jankovićem i Jeremićem, njegov uspeh je znatno manji. Razrešenje dileme da li da osniva novu stranku od temelja bez inicijalne infrastrukture, ili da nasledi nešto partijskih odbora, ali i da deli vođstvo sa Jeremićem i/ili Jankovićem pratićemo u narednom periodu. 

6. Aleksandar Šapić je, nesumljivo, postigao izborni uspeh ali i ostvario „pirovu pobedu“. Njegov dalji put političke subjektivizacije je neizvestan a zavisiće o toga da li će moći da nadiđe status političara lokalnih tema.

7. SPS je loše prošla, ali u poređenju sa debaklom drugih stranaka pokazala je umeće da preživi i najveće udarce. I dalje je pojedinačno druga stranka po snazi. U zagrljaju SNS-a ostaju u vlasti, ali ostaju i bez svojih birača.

8. Istraživačima javnog mnjenja u istraživanju i kreiranju, pridružile su se i kladionice. Političari, iako uglavnom ne igraju u ligi šampiona, dobili su svoje „kvote”.

9. Ukupno 14 izbornih lista osvojilo je manje od 1 odsto glasova. Deset lista osvojilo je manje od 3.300 glasova, koliko je potrebno potpisa ako prijavite listu sa svih 110 kandidata za odbornike. Fantomske liste potrošile su 19,15% glasova.

10. Opozicija je pomerila gravitacioni centar od DS-a ka Draganu Đilasu (sa Jeremićem i Jankovićem). Na ovim izborima Đilas i Jeremić, sa Šapićem i DS-om osvojili su zajedno skoro duplo više glasova nego što je DS predvođen Đilasom u kojem su bili i Šapić i Jeremić  osvojio 2014. (Tabela 3).

Potvrđene su predikcije iz mojih tekstova pisanih za ovaj projekat pre izbora (Danas, 27.2.2018):

1. Vučićeva lista osvojiće duplo više od drugoplasirane;

2. Drugoplasirana lista biće ona koju predvodi Dragan Đilas;

3. SPS neće više biti drugoplasirana lista (ali jeste druga partija po snazi).

4. Nijedna opoziciona partija neće pojedinačno osvojiti 10%

5. SNS i SPS osvojiće zajedno manje glasova nego 2014. (osvojili su 27.366 glasova manje ili 3,99%, vidi Tabelu 2).

6. Beli” je na predsedničkim izborima osvojio 9,3%, i izduvao ventil „dovođenja do apsurda” (sada je dobio 3,02%).

7. Oni koji ne pređu cenzus, baciće, uglavnom opozicione glasove, što će najviše ići u prilog SNS-u. (Danas, 22.2.2018.). Zahvaljujući bačenim glasovima (ispod crte) SNS je dobila 13,19% više mandata.

U okolnostima kada imamo 20 (od 24) izborne liste koje nisu prešle izborni prag od 5% (40.706 glasova), što je za posledicu imalo oko 157.000 „bačenih“ glasova,  po Dontovom sistemu ti glasovi preraspodeljeni su najviše najvećoj partiji i manje manjim partijama. To je povećalo broj odbornika svim listama koje su prešle cenzus (Tabela 1) a najviše SNS-u (13,19%). Poređenja radi, na izborima 2014. u Beogradu, SNS je imala blizu 14% mandata više (lista koalicije SNS-a dobila 43,62 odsto glasova i osvojila 57,30 odsto odborničkih mandata). 

Srbija i dalje ostaje duboko podeljeno društvo. Za odluke koje nam predstoje (pregovori sa Prištinom i Ustav) potreban je širi društveni konsenzus vlasti i opozicije. Verovatno će Vučiću, građanima Srbije i međunarodnim akterima više trebati opozicija nego obrnuto. 

Đilas i Šapić postigli su uspeh i stekli ugled, prevashodno na lokalnim temama. Na parlamentarnim i predsedničkim izborima u prvom planu je „visoka“ politika. 

 

Komentari
demostat komentari

Dule

Odlična analiza. 16. Mar 2018
Dijalog
Panović: Razgraničenje kao reč godine
Panović: Razgraničenje kao reč godine

"Cele ove godine se polako uvodi u javni diskurs ta mogućnost dogovora Beograda...

Vlada zakon jačeg
Vlada zakon jačeg

"To su kategorije za neka uređena društva, gde se znaju pravila, gd...

Čiji su Amerikanci?
Čiji su Amerikanci?

Dragi Mustafa, Pišeš mi kako Albanci više nisu sto odsto s...

Pandora može i da ne otvori svoju kutiju
Pandora može i da ne otvori svoju kutiju

Naprotiv, dočekali su loše, jer Kosovo smatraju svojim, i ne žele da im...

Potreba za novom susedskom politikom
Potreba za novom susedskom politikom

Bilateralni odnosi Makedonije i Srbije delimično su unapređeni nakon posete ma...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web