Prof. dr Slaviša Orlović: Dijalog – susret razlika

Dijalogom se podstiče mišljenje, ali je i način da se podeli odgovornost. Umesto naknadne pameti, potrebno je reći na vreme. 

Prof.
foto: Medija centar Beograd

Prof. dr Slaviša Orlović: Dijalog – susret razlika

Dijalogom se podstiče mišljenje, ali je i način da se podeli odgovornost. Umesto naknadne pameti, potrebno je reći na vreme. 

autor teksta
Prof. dr Slaviša Orlović | Demostat | Beograd 3. Nov 2017 | Dijalog

Živeti zajedno jedni sa drugima i/li jedni pored drugih, možemo insistirati na našim razlikama i na sličnostima. Možemo se približavati jedni drugima ili udaljavati. Možemo se zatvarati u svom identitetu i svom monologu ili otvarati za susrete razlika i voditi dijalog. Bez razgovora nema dogovora. Bez dogovora preostaje nam razlaz, bez dijaloga ne vidi se izlaz. Dijalogom se ide ka onome što nas spaja a ne samo ka onom što nas razdvaja. Dijalog je susret razlika u traganju za zajedničkim imeniteljem, zajedničkim temeljima i zajedničkim vrednostima. Pretpostavka za svaki dijalog je tolerancija da se do rešenja dođe snagom argumenta a ne argumentom snage. Iz dijaloga svako treba da izađe promenjen. U dijalogu nastojimo da ubedimo druge boljim argumentima, ali moramo biti otvoreni da i sami budemo ubeđeni argumentima drugih. Da bismo vodili dijalog moramo da naučimo da slušamo jedni druge. Volteru se pripisuje da je rekao: „Iako se ne slažem sa vama trudiću se svim silama da se vaše mišljenje može čuti“. Ako nema mogućnosti da se čuju različita mišljenja, onda nema ni dijaloga.

Od grčke agore preko rimskog foruma, do savremenih društvenih mreža, traga se za javnom prostorom koji bi omogućio susret individualnog mišljenja i političke volje. Ako se politička volja javno ne artikuliše ona može postati samovolja i nevolja. Tukidid je rekao da javna reč ne škodi demokratiji. Jedna latinska izreka glasi - audiatur et altera pars (neka se čuje druga strana). To znači da bi se izbegla nepravda, pre donošenja odluke, zaključka ili presude, uvek treba saslušati drugu stranu. Na početku dijaloga beše reč. Rečima se može skinuti kamen sa srca, ali reči mogu poseći ko mačem. „Reči prethode mačevima“, upozoravao je Kampanela. To znači da mora da postoji i odgovornost za izgovorenu reč. Za dijalog je važno da nam “reči budu blage a dokazi jaki”.

Od davnina se znalo da se do najboljih rešenja dolazi govorom, razgovorom i dogovorom. Gde se ne razgovara i dogovara, tamo se ogovara i nagovara. Dijalog i javna reč donose demokratiji najbolje plodove. Javnim dijalogom oblikuje se javno dobro i čuva javni interes. Dijalog neguje kritičku javnost. Javnim dijalogom postiže se konsenzus (saglasnost) o temeljnim pitanjima političke zajednice. Jedno od takvih pitanja je i ustav kao temeljni i utemeljujući akt. Kao što se retorika bavi lepim govorom, dijalog se bavi traganjem za dobrim odgovorom. Politika koja nije rezultat dijaloga, deliberacije, dogovora i konsenzusa, postaje politika sile i nasilja koju prate laž i manipulacija. Dijalog može biti na ličnom planu, na društvenom i duhovnom - porodični, socijalni i ekumenski dijalog.

Naša javna scena odiše isključivošću, crno-belim pogledom, provincijalizacijom, nespremnošću za drugačije mišljenje koje je uslov uspona svakog mišljenja. U okolnostima i u ambijentu u kojem nikome nije stalo do mišljenja, nema ni sučeljavanja  mišljenja. U tom slučaju, mišljenje je nepoželjno i prognano. Kako onda ohrabriti ljude da misle, promisle i osmišljavaju budućnost. Dijalogom se podstiče mišljenje, ali je i način da se podeli odgovornost. Umesto naknadne pameti, potrebno je reći na vreme. Za jedne je sigurnost u ćutanju, a za druge strah da ih ne ubije “prejaka reč“, a za treće spasenje -  „rekoh i spasih dušu svoju“. Ako ne mislimo i ne govorimo javno ono što mislimo, nismo građani već podanici. Dijalog pretpostavlja slobodne ljude. Javni angažman kao čin slobode nije izvodljiv bez autonomije u mišljenju, kritičke pozicije i kritičkog stava. Ćutanje je, naizgled, strategija spasavanje sebe. Strategija pognute glave je  pre put u podaništvo. Nasuprot tome, javni govor i učešće u javnim debatama je put uspravljanja i „ortopedije uspravnog hoda“.

Danas je na sceni sveprisutno „hejtovanje“. Ljudi više znaju protiv čega su nego za šta su. Više znaju šta neće nego šta hoće. Više se glasa „protiv“ nego „za“. Do demokratije se ne dolazi tako što očekujemo da neko drugi uradi posao umesti nas, već što preuzimamo odgovormnost za sebe i za društvo u kojem živimo. Svako je odgovoran za svoj govor i za svoje ćutanje. Demokratija zahteva učešće u javnoj debati, u  kreiranju politike i u donošenju odluka. Staro demokratskom pravilo je da ono što se tiče svih, treba da bude prihvaćeno od svih, ili bar od većine. Čak i institucija koja bi morala da prednjači u kulturi dijaloga, tolerancije i uvažavanja argumenata – parlament, postao je samo vidljiva scena na kojoj se odigrava predstava koja se režira na nevidljivom mestu. Predstava ne deluje uverljivo jer preovlađuje netrpeljivost. U ambijentu u kojem se poslanici nadvikuju i ućutkuju, nema ni dijaloga ni tolerancije, ni debate, ni konsenzusa.

Kao što je pluralizam odgovor na monizam, tako je i dijalog odgovor na monolog. Ljudski život počiva na univerzalnim značenjima i vrednostima. Ako se odbaci nasilje, ostaje samo razgovor za rešavanje sporova, sukoba i usaglašavanja. Dijalog je kao građenje mosta sa dve različite strane da bi se premostila reka i spojila različite obale. Dakle, dijalog je most za susret razlika.

Komentari
Dijalog
Drugi decembar desiće se u januaru
Drugi decembar desiće se u januaru

Upravo kad ti pišem, prestao je veliki protest studenata sa zahtevom za s...

Čileanci
Čileanci

Dragi Mustafa, Demonstracije su i u Beogradu. Pogođen je optimalan ritam &ndas...

Panović: Razgraničenje kao reč godine
Panović: Razgraničenje kao reč godine

"Cele ove godine se polako uvodi u javni diskurs ta mogućnost dogovora Beograda...

Vlada zakon jačeg
Vlada zakon jačeg

"To su kategorije za neka uređena društva, gde se znaju pravila, gd...

Čiji su Amerikanci?
Čiji su Amerikanci?

Dragi Mustafa, Pišeš mi kako Albanci više nisu sto odsto s...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web