Dan nakon referenduma o novom imenu Makedonije (Bivše jugoslovenske republike Makedonije) sastala sam se sa poznatim grčkim novinarom Tasosom Telogluom u kafeteriji Skai TV, na periferiji Atine.

Teloglou poznaje Balkan. Bio je na Kosovu pre, za vreme i posle 1999. godine. Otišao je kao novinar da prati događaje za svoj list, ali su mu srpske vlasti oduzele akreditaciju zato što je bio na skupu OVK i morao je da napusti zemlju. Nakon bombardovanja se vratio, ali ovaj put kao službenik grčke vlade, u okviru međunarodne misije. Gledao je progon koji se odvijao pred njihovim očima. Jedan stariji par Srba nije hteo da ode. Kada je, zabrinut za njihovu sudbinu, otišao da ih pita zašto ne idu, zašto se ne spasu, odgovorili su mu da imaju svinje. Koliko svinja ? Dve. „ Pitao sam ih koliko koštaju, platio sam i oni su otišli ”, ispričao mi je ovu epizodu koja mu se otrgla iz sećanja.

Pitala sam ga šta misli o ideji prekrajanja granica. Iz grčke perspektive ideja je opasna, odgovara. Tu je, naravno, podeljeni Kipar, pored Grčke, Španije, Slovačke i Rumunije jedna od pet zemalja Evropske unije koje nisu priznale Kosovo. Tu su, gledano iz Atine, i drugi rizici. Ako granice nisu nepromenljive i Makedonija bi jednog dana mogla da se podeli, a onda je pitanje gde bi se stalo sa prekrajanjem.

Vraćam se na temu o kojoj sam želela da razgovaramo – podele u Grčkoj nakon dogovora grčkog i makedonskog premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva o budućem imenu države koja će se zvati Severna Makedonija. U Grčkoj se ne govori o Makedoniji, već o Skoplju ili Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji - Grci kažu Firom.

Prespanski sporazum, koji  je potpisan 17. juna u istoimenoj grčkoj opštini u Zapadnoj Makedoniji, na severu zemlje, izazivao je političke potrese sa obe strane. Veliki broj Grka, naročito na severu zemlje, u Zapadnoj Makedoniji, ne želi da se ime Makedonija pojavljuje u nazivu susedne zemlje.

Koalicija koju predvodi Ciprasova Siriza mogla bi da padne zbog neslaganja oko ovog pitanja, a grčki predsednik da izgubi na izborima u jesen 2019. godine. Mala desničarska partija Nezavisnih Grka, Anel, sa kojom je u koaliciji, protivi se sporazumu.

^{Tasos Teloglu}

Spoljni pritisak

U trenutku dok razgovaram sa grčkim novinarom čini se da su im Makedonci olakšali posao – referendumu na kome su se izjašnjavali o tome da li prihvataju sporazum odazvalo se tek 36 odsto glasača. Mediji su izveštavali o neuspehu referenduma.

Teloglou je, međutim, oprezan. Pokazuje mi saopštenje koje je tog jutra izdao Stejt department, u kome se „pozdravljaju rezultati referenduma (…) na kome su građani izrazili podršku za članstvo u NATO i Evropskoj uniji ” prihvatajući sporazum između Makedonije i Grčke ” čije „ sprovođenje snažno podržava ”. Zaev je prethodnog dana u obraćanju javnosti govorio o „ uspehu demokratije ” i rekao da će „ Makedonija biti članica NATO i EU ”. Cipras mu je uputio čestitke.

Pomislila sam da se Grčka ne razlikuje mnogo od Srbije jer se oko svih velikih stateških pitanja prvo oslušne šta saopšti Stejt department ili američki ambasador. Ta situacija, koja se u balkanskim zemljama smatra normalnom, potpuno je nezamisliva u drugim evropskim zemljama čiji suverenitet se ne dovodi u pitanje.

Siriza ipak nije čekala signal iz Vašingtona da napravi dogovor oko imena sa Makedonijom, već je to od početka deo njenog programa. Uprkos verziji uspešnog ishoda referenduma u Makedoniji bilo je jasno da su njegovi rezultati pokazali ozbiljan nedostatak poverenja u Zaeva, ali i one koji su referendum podržavali, od nemačke kancelarke Angele Merkel i prvog čoveka NATO-a Jensa Stoltenberga, do predstavnika EU, Johanesa Hana i Federike Mogerini i američke strane u liku ministra odbrane, Džima Matisa.

Desilo se slično kao u slučaju referenduma u Grčkoj 2015. godine kada je Grcima bilo ponuđeno da se izjasne da li prihvataju ili ne plan štednje Evropske unije, koji su sastavili Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka. Odgovor je ubedljivo bio ne – 61 naspram 38 odsto koji su bili za – ali je plan ipak sproveden. Grcima je ostao gorak utisak da ne odlučuju o sopstvenoj sudbini, a netrpeljivost koju osećaju prema Amerikancima pala je u korist Nemaca, koji nisu ni za jotu odstupili od uslovljavanja Atine tokom pregovora o grčkom dugu. Jedno istraživanje sprovedeno u Grčkoj pokazuje da je i Grcima, kao i Srbima, dzep na Zapadu a srce na Istoku.

Pouka koju su Grci izvukli iz ekonomske krize je da im je dosta instrukcija iz inostranstva, kaže mi nekoliko dana kasnije Janis Souliotis, novinar uticajnog dnevnog lista Katimerini.

„Spoljni pritisak ne može više da utiče na situaciju u Grčkoj”, uveren je moj sagovornik.

„Vlada možda želi da pokaže Amerikancima ili Nemcima da uzima u obzir ono što žele, ali u javnosti rezultat može da bude obrnut ”, nastavlja sa objašnjenjem. Za njega nema dileme da „Amerikanci žele da Skoplje uđe u NATO kako bi sprečili ruski uticaj ”.

Balkanski narodi su taoci novog hladnog rata. Dok je NATO u otvorenoj kampanji osvajanja „ umova i srca ” kako bi ceo region uvukao u svoje redove, Rusi  protivljenje izražavaju diplomatskim i drugim sredstvima.

Epizoda sa ruskim diplomatama koje je Atina proterala u junu, nakon što su optuženi da su pokušali da izvuku informacije i utiču na lokalne političare i predstavnike crkve kada je reč o dogovoru sa Makedonijom, ilustruje tenzije koje vladaju. Rusi su optuženi i da su pokušali da podrže anti-NATO snage na izborima u Makedoniji prošle godine i da stoje iza neuspelog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine (zemlja je ušla u NATO  2017. godine).

Sjedinjene države sa svoje strane koriste svu silinu „ meke moći ” da sporazum prođe. Na prvim linijama su najviši državni predstavnici – nakon ministra obrane u Makedoniju je došao Metju Palmer, zamenik američkog državnog sekretara, kako bi „ dao podršku dogovoru iz Prespe ”. U Skoplje je stigao usred političke oluje koja se digla nakon što je sporazum  prošao na glasanju u parlamentu, za koje makedonska i grčka opozicija kažu da je iznuđeno. Opoziciona VMRO- DPMNE tražila je od osam poslanika stranke koji su glasali za sporazum, suprotno stavu partije, da vrate glasove, a grčki ministar odbrane, Panos Kamenos, na čelu partije Nezavisnih Grka koja Ciprasu obezbeđuje tesnu većinu, rekao je da se radi o „ podmićivanju makedonske opozicije i pritisku na poslanike kako bi glasali ”.

Nije izostala ni ruska reakcija. U saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova navode se okolnosti pod kojima se glasanje odvijalo, kao i prisustvo ambasadora SAD u zgradi. Ovakav ishod glasanja koje je „obezbeđeno ucenama, pretnjama i potkupljivanjem opozicionih poslanika” smatraju „grubim ignorisanjem” mišljenja dve trećine Makedonaca koji su na referendum „odbili da podrže dogovor iz Prespe”. Za Rusiju je sporazum koji pretpostavlja da će Makedonija ući u NATO neprihvatljiv.

NATO u Staljinovom gradu

Severnoatlantski vojni savez u međuvremenu nastavlja sa širenjem na Zapadnom Balkanu. Nije mali simbol što prvu vazdušnu bazu na Balkanu podiže u Kučovi, nekadašnjem „ Staljinovom gradu”, šezdeset kilometara južno od Tirane, na mestu napuštene baze koju su polovinom prošlog veka osmislili sovjetski inžinjeri. U ovu bazu koja će služiti za opremu, logistiku i obuku, ulažu za početak 50 miliona evra. „Baza je prvi potpis NATO na Zapadnom Balkanu ”, rekla je albanska ministarka odbrane Olta Džaka u izjavi koju je preneo Tanjug.

Severnoatlantski vojni savez militarizuje region koji će služiti kao logistička baza u budućim geopolitičkim obračunama – oko toga ko će, na primer, kontrolisati novi Put svile, odnosno trgovinu iz Azije koja od atinske luke Pireus, u rukama kineskog vlasnika, ide preko Balkana i Centralne Evrope do ostatka kontinenta.

Kao i u Africi i na Bliskom istoku, gde se oko strateških infrastruktura i prirodnih resursa decenijama vode ratovi, tako i na Balkanu rastu tenzije oko pitanja koja daleko prevazilaze interes običnog čoveka. Jedna od posledica je da se ignoriše demokratski izraz volje građana, poput referenduma, i podžavaju izvršioci zadatka na čelu država. Ovakva politika dovodi do tenzija u regionu, porasta nacionalizma, isticanja pitanja identiteta i granica u prvi plan, što je u skladu sa strateškim interesima svetskih aktera krize na Balkanu, ali u potpunoj suprotnosti sa proklamovanom politikom povezivanja, razmene, ekonomskog napretka i uključivanja u evropske tokove. Zato ona i ne daje rezultate.

Turska i Grčka

Situacija se dodatno komplikuje kada se uzmu u obzir tenzije koje rastu među NATO saveznicima – Grčkom i Turskom. Do ozbiljnog  incidenta je došlo početkom marta, kada je Ankara uhapsila dvojicu grčkih vojnika, optužujući ih da su upali na tursku teritoriju. Atina je objasnila da su graničari usled lošeg vremena ušli nekoliko metara u tursku teritoriju dok su patrolirali i tražila njihovo puštanje, što je Ankara odbila. Dnevni list Ta nea je pisao da je reč o zamci koju su im postavile turske vlasti.

Atina je prethodno odbila da isporuči osam turskih oficira koji su se sklonili u Grčku nakon neuspelog državnog udara u Turskoj 2016. godine. Grčka oštro protestvuje protiv kršenja njenog vazdušnog prostora i teritorijalnih voda od strane Turske koji su učestali u poslednjih godinu dana. Tenzije su povećane i oko Kipra, ostrva koje je podeljeno na deo u kome žive Grci i deo u kome žive Turci. Početkom godine su ekipe italijanske i francuske naftne kompanije otkrile izvor prirodnog gasa u blizini kiparske obale, ali su turski vojni brodovi sprečili dalje istraživanje.

Šta posle EU

Tenzije oko teritorija i granica povećavaju se i na Balkanu. Strah Grka od toga da će ime Makedonije u nazivu države jednog dana poslužiti za teritorijalne ambicije nije potpuno bez osnova. Pavlos Kapantais, koji iz Atine izveštava za francuske medije, prepričao mi je razgovor koji je oko makedonskog pitanja vodio sa svojom majkom.

Kada je pokušao da joj objasni da će prihvatanje sporazuma smiriti situaciju jer će Makedonija ući u NATO i EU koje će garantovati da neće biti teritorijalnih pretenzija, ona mu je odgovorila : „A šta kada više ne bude bilo NATO-a i EU ?”.

Na ogromnim demonstracijama koje su krajem juna organizovane u centru Atine, legendarni kompozitor Mikis Teodorakis obratio se prisutnima sledećim rečima : „Braćo fašisti, nacisti, teroristi i anarhisti ”, želeći na ovaj krajnje provokativan način da kaže da se makedonsko pitanje tiče svih Grka. Devedesetogodišnjak je govorio protiv „stranih sila koje žele da bace zemlju na noge ” i koje izvlače korist iz ekonomske krize da bi joj oteli dušu, odnosno da bi joj „ oteli ” Makedoniju.

„Ne sviđa nam se što će se stanovnici Skoplja zvati Makedonci, ali zaboravljamo da ih svuda u svetu već tako zovu, kao što Skoplje zovu Makedonija”, kaže Souliotis, ukazujući na još jednu bizarnost balkanske političke stvarnosti.

Sukob oko imena traje 26 godina, od kada je Makedonija proglasila nezavisnost od Jugoslavije. Ideju da se zemlja zove „Severna Makedonija ” imao je još grčki premijer u to vreme, Konstantin Micotakis, ali ga je opozicija nazvala izdajnikom. Njegov sin, Kirijakos Micotakis, sadašnji lider opozicione partije desnog centra Nova demokratija, protivi se Ciprasovom sporazumu sa Makedoncima. Njegovog oca je svojevremeno srušio tadašnji ministar spoljnih poslova Antonis Samaras, a kako će se stvar završiti sa Ciprasom, koga opozicija takođe naziva izdajnikom, još je neizvesno. Rešenost da istraje u ovom sporazumu pokazuje i odluka da sam zameni svog ministra spoljnih poslova, Nikosa Kocijasa, koji je prošle nedelje podneo ostavku. Premijer je ovim neuobičajenim potezom ujedno preuzeo  dužnost ministra spoljnih poslova kako mu se niko ne bi isprečio na putu da ostvari sporazum iz Prespe.

Kocijas je zajedno sa makedonskim ministrom Nikolom Dimitrovim potpisnik Prespanskog sporazuma. Prema pisanju Katimerinija Kocijas je bio nezadovoljan što ga Cipras nije odbranio od napada ministra odbrane. Kamenos je optužio Kocijasa da je manipulisao vladinim fondovima i da je čovek američkog finansijera i milijardera Džordža Soroša.

Sa druge strane, objašnjava Soulotis, poslanici u grčkom parlamentu koji su za sporazum kao jedan od argumenata iznose opasnost od daljih podela u Makedoniji.  Ukoliko do njega ne dođe, bojazan je da bi se Makedonija podelila po etničkom principu i da bi to moglo da osnaži ulogu Albanaca na Balkanu i dovede do stvaranja Velike Albanije.

„Treba očekivati vruć novembar”, predviđa novinar Katimerinija. Nakon kontroverznog glasanja za sporazum u makedonskom parlamentu, lopta je na strani Grka, koji sporazum treba da izglasaju u svom parlamentu. Cipras misli da ima dovoljno poslanika iz manjih partija da sporazum prođe. Kamenos, s druge strane, veruje da će na ovom pitanju da obori vladu.

Janis Armakolas, predavač iz oblasti balkanskih studija na Makedonskom univerzitetu u Solunu i istraživač u tink tenku „Grčka fondacija za evropsku i spoljnu politiku” kaže da će „ ovo pitanje verovano dovesti do kolapsa vlade ”, ali da ” Cipras veruje da će mu poći za rukom da sporazum prođe pre nego što se to dogodi ”. Za ovog dobrog poznavaoca političkih prilika na Balkanu od prihvatanja sporazuma zavisi stabilnost Makedonije.

„Albanci počinju da bivaju veoma nervozni, stalo im je da uđu u NATO. Ukoliko ne dođe do sporazuma odbijaće da sarađuju sa većinom u vladi ”, kaže Armakolas. Uspeh ovog sporazuma je, smatra on, jedini način da vlada Zaeva preživi.

Perspektiva da Skoplje uđe u Evropsku uniju sve je, međutim, manje izvesna, kao i u slučaju Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Gubitnici

„Situacija u EU postaje veoma, veoma teška i biće još teža posle evropskih izbora u maju. Brine me mogućnost da se u bliskoj budućnosti suočimo sa time da ove zemlje neće biti primljene u EU već će im biti ponuđeni nekakvi specijalni odnosi ”.

„U Evropskoj uniji, a naročito u Severnoj Evropi, mnogo je onih koji misle da u EU nema mesta za Balkan”, kaže Armakolas.

Zapadni Balkan, smatra, nema više vremena za gubljenje. „Ako ta perspektiva izmakne, svaka nada će da iščezne. To je kao da se vratite u 90-te bez rata ”, objašnjava ovaj politolog.

U kontekstu složene situacije na Balkanu posmatra i ideju o razmeni teritorija, o kojoj srpski predsednik Aleksandar Vučić pregovara sa Hašimom Tačijem. „ Srbija neće da prizna Kosovo ali ne može da ignoriše to pitanje, a Kosovo nije dobilo zaokruženje međunarodnog priznanja koje je očekivalo. Obe strane su donekle izgubile”, kaže on.

„ Šta  Srbije hoće da dobije ? Mali deo severnog Kosova ? Ali izgubiće manastire, dobra… Ako na Kosovu ne ostane više niko od Srba, ono će biti sto odsto albansko”, procenjuje Armakolas. Za njega, kao i za sagovornike u Atini, to je rizično rešenje koje bi otvorilo Pandorinu kutiju.