Američki predsednik Donald Tramp stavio je u utorak tačku na višemesečnu dramu koja se odigravala delom  iza kulisa vašingtonske politike, a delimično „pod reflektorima“ - smenio je Džona Boltona sa prestižne i značajne pozicije savetnika za nacionalnu bezbednost. Tramp, koji pokušava da ostvari velike spoljnopolitičke pobede, odluku o davanju „otkaza“ Boltonu, koga komentatori Vašington posta opisuju kao „ratobornog jastreba, duboko sumnjičavog u vezi sa većim delom predsednikove agende“, obznanio je putem Tvitera, napominjući da će već naredne sedmice biti poznato ko će preuzeti Boltonov dosadašnji resor.

Bela kuća je u međuvremenu saopštila da će Boltonov zamenik Čarls Kuperman biti vršilac dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost, a kao mogući „naslednici“ pominju se bivši šef njegovog kabineta Fred Flic, general u penziji Kit Kelog, savetnik potpredsednika SAD za nacionalnu bezbednost  Džen Kin... Na „listi“ potencijalnih kandidata nalazi se, takođe, general u penziji Dag Mekgregor, koji smatra da Sjedinjene Države ne treba više da glume „svetskog policajca“. U skladu sa time on zagovara okončanje globalnih američkih misija, ističući da „ne treba koristiti vojnu silu za nametanje rešenja koje drugi narodi ne žele“. Po navedenim gledištima Mekgregor je blizak Trampu, koji želi da se vojnici SAD „vrate kući“ iz Avganistana i Sirije, da se okončaju tenzije na Korejskom poluostrvo i smanji vojno prisustvo Amerike u Južnoj Koreji.

^{Foto: Kremlin.ru [CC BY 4.0], via Wikimedia Commons}

Kao neposredan povod za smenu Boltona navodi se njegovo protivljenje želji Trampa da primi lidere talibana u Kemp Dejvidu, a neimenovani izvori iz Trampovog okruženja izjavili su za CNN da je Bolton zvaničnike Bele kuće „iritirao svojom taktikom, manirima i odvažnim nastupima“. U sličnom stilu, Vašington post navodi da je Tramp često ismevao Boltona kao „ratobornog“ i da je ponekad imao običaj da pokazuje imena država šaleći se kako bi Bolton želeo da ih osvoji, te da je smenjeni zvaničnik poznat po „konzervatizmu i težak za saradnju“, ali je, istovremeno, „britkog uma i veoma načitan“. Pojedine diplomate nezvanično za Demostat ocenjuju da „Bolton nije političar, već ideolog, i kao takav dosledan je svojoj ideologiji, pa ljudi poput njega ne mogu da opstanu na političkoj sceni“.

Bolton, koji je široj javnosti u Srbiji postao poznat prošle godine, kada je u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja izjavio da SAD ne isključuju mogućnost „teritorijalnih korekcija“ nije odobravao niz Trampovih poteza. Između ostalog, nisu mu se dopadali predsednikovi učestali susreti sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, kao ni Trampov apel da se Rusija pridruži G7, grupi vodećih ekonomija. Kako za Demostat nezvanično objašnjavaju predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada, „stiče se utisak da je Tramp odlučio da bi novi hladni rat bio kontraproduktivan“. Prema njihovom mišljenju, „umesto da forsira Rusiju u saveze sa Kinom i Iranom, predsednik SAD želi da se Rusi pridruže američkoj koaliciji protiv Kine i Irana“.

^{Foto: Dan Scavino [Public domain], via Wikimedia Commons}

Diplomate preciziraju da Tramp „verovatno doživljava Kinu i Iran“ kao najveće pretnje za Ameriku, pa mu je potrebna pomoć Rusije da im se suprotstavi. Takav scenario podrazumevao bi da u određenom trenutku bude postignut dogovor Vašingtona i Moskve, kojim bi se uvažila ruska sfera uticaja u istočnoj Evropi i smanjilo njihovo geostrateško nadmetanje na Balkanu. S druge strane, Džon Bolton bio je jedan od predstavnika administracije koji se oštro protivio „davanju maslinove grančice“ Kremlju. Vest o Boltonovoj smeni dočekana je u Moskvi sa „opreznim optimizmom“. Ruski mediji preneli su izjavu Dmitrija Novikova, člana Spoljnopolitičkog odbora Dume, koji je potez Trampa nazvao „pozitivnom vešću“, izražavajući nadu da će Boltonov „naslednik“ voditi „umereniju politiku prema Rusiji“.

U diplomatskim krugovima se ocenjuje da bi potencijalni zaokret u „kursu“ Vašingtona prema Moskvi značio i promenu strategije kada je reč o „rasplitanju kosovskog čvora“. Kako se objašnjava, „glavni razlog pojačanog angažovanja Amerike za rešavanje statusa Kosova proteklih meseci bio je izbacivanje Rusije iz Srbije, a sada to možda više nije prioritet“.

Zagovornik podele Kosova

Džon Bolton je bio deo adminstracije  još u vreme predsednikovanja Ronalda Regana, a visoke funkcije obavljao je tokom mandata oba Buša. Između ostalog, od avgusta 2005. do decembra 2006. bio je američki ambasador u Ujedinjenim nacijama, iako nikada nije štedeo kritike na račun UN. Pre deceniju je govorio da će „sasvim sigurno doći do podele Kosova, pošto će oblasti većinski naseljene Srbima biti orijentisane ka Srbiji i nastojaće da se otcepe na neki način“.