Đilas i mlađani marksisti

Vikend analiza Jasmine Lukač

Vrh protesta je bio kada su njegovi nezvanični predvodnici umesto Aleksandru Vučiću svoje zahteve – poslali Draganu Đilasu. Umesto da se zakuca na vrata predsednika Srbije, napravljen je okret unazad - ka kraju kolone gde šeta lider opozicionog Saveza. Priča je vraćena na filozofski početak – ko smo mi i zašto šetamo, naravno sa sve podrškom na rečima više od 600 profesora različitih fakulteta.

Đilas

Đilas i mlađani marksisti

Vikend analiza Jasmine Lukač

Vrh protesta je bio kada su njegovi nezvanični predvodnici umesto Aleksandru Vučiću svoje zahteve – poslali Draganu Đilasu. Umesto da se zakuca na vrata predsednika Srbije, napravljen je okret unazad - ka kraju kolone gde šeta lider opozicionog Saveza. Priča je vraćena na filozofski početak – ko smo mi i zašto šetamo, naravno sa sve podrškom na rečima više od 600 profesora različitih fakulteta.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 9. Feb 2019 | U fokusu

Ako se pozove na tu podršku, Đilas već ima potpise zvanične intekeltualne elite za buduću izbornu listu. I to više od stotinu koliko je imao Saša Janković na predsedničkim izborima, a približava se broju od od hiljadu, koliko je imao Vučić na beogradskim. Da li će tu listu u doglednoj budućnosti predati izbornoj komisiji, drugo je pitanje. U neku ruku situacija iz 2017. se ponovila samo bez izbora – postoji lider koji nema stranku, ljudi koji protestuju na ulici i skup intelektualaca i javnih ličnosti koji to podržavaju. I kao tema nameće se šta oni misle i govore jedni o drugima, a ne šta svi zajedno mogu da urade Vučićevoj vlasti.

U prvi plan se stavlja podrška i stav, a ne udruživanja i politički rad. Prepoznatljivost i ispravnost su dakle na prvom mestu, a ne cilj da se sruši Vučić sa vlasti. Jer, on toliko loše vlada da će to morati da se desi. Ma, da li?

Ako je neko pažljivo pratio, prvi koji je ustvari podržao proteste nisu profesori Filozofskog i drugih fakulteta, već baš Vučić. Čim je video više od pet hiljada ljudi koji su dobrovoljno došli usred zimskog dana na ulicu – smesta je izjavio, da su to pripadnici srednje klase i da treba videti zašto se bune i čime su nezadovoljni. I šta vlast može da učini za njih. Naravno, po političkim liderima protesta – Đilasu, Bošku Obradoviću i Vuku Jeremiću – osuo je verbalnu paljbu, ali ne sa više brutalnosti nego što je iskazuju mnogi na javnoj sceni koji se diče svojim slobodnim i građanskim stavovima.

Vučić je odmah uočio da su Đilas i njegovi uspeli dobro da opipaju osećanje nezadovoljstva, osujećenosti i ljutnje koje je pokrenulo ljude. I da se ta osećanja šire kao suprotnost onima koje njegova vlast prozivodi – pomirenost i strah. I zato je uzvratio na više načina, a dva najočitija su kampanja “zaštitnika od nasilja” i kampanja “pokrij priču”. U prvoj kampanji, kao u izbornim televizijskim spotovima nastupaju žene iz SNS, koje govore o nasilničkom ponašanju lica koje su postala zaštitni znak opozicionog protesta – braće glumaca Sergeja i Branislava Trifunovića.

U drugoj kampanji “pokrij priču” meta je Đilas i njegovo izjašnjavanje za levicu. Vode je paraorganizacije koje se predstavljaju kao “marksisti 21”, “crveni”, “levi blok”, verovatno će se pojaviti i neka “internacionala”, i koje se ubacuju na protest malo pametnije nego što to rade paradesničarske poput Srbske desnice. Mlađani marksisti ne razvijaju crne transparente sa kosovskom tematikom kao što radi paradesnica koja se sklanja ispred protestne kolone, nego mudro šetaju na kraju pod crvenom zastavom. I posle nekoliko šetnji kada svima postanu simpatični, naprave pljuvačku sačekušu za Đilasa i potom grunu snimak uzajamnog vređanja na dvesta dobro odabranih medijskih adresa. Pri tome i nije im cilj levica ako je shvatimo kao svet rada, nego upravo Vučićevi birači. Jer, radnici sveta smatraju da ih politička korektnost iskorišćava isto kao bogataši, pošto je dovoljno da se neko dočepa statusa ranjive grupe, pa da ima pravo da ne radi, a bude izdržavan, i to lepo. Ne radnicima, već Vučićevim biračima treba pokazati da nisu sami - da ima mladih koji govore isto što i zvanična saopštenja SNS o Đilasu.

Problem je što u Srbiji čak ni za paraorganizacije više nije lako naći potpuno nepoznate aktiviste. Probajte da registrujete stranku – iznenadili biste se koliko je već ljudi u evidenciji da su dali svoj potpis već za neku, a to znači da ne mogu za još jednu. Među mladim marksistima zadesio se i unuk nekadašnjeg komunističkog funkcionera Ivan Stambolića (ubijen 2000.godine) Uroš Stambolić, kandidat Liberalno-demokratske partije na parlamentarnim izborima 2016. pod brojem 69. Doduše LDP je tada nastupala na koalicionoj listi sa Borisom Tadićem i Nenadom Čankom pod nazivom vrlo sličnim sadašnjem opozicionom bloku “Savez za bolju Srbiju”. Međutim, takvi detalji Vučićeve birače zaista ne mogu da poremete u utisku.

Sad koliko su te Vučićeve kampanje protivudara učinkovite, teško je izmeriti, ali je jedno izvesno – opoziciona scena je do neprepoznatljivosti razlomljena. I do bola nezdrava, budući da se na sav glas priča o “sistemu”, a da je malo ko u stanju da nabroji kako tačno izgleda opozicija. Za snalaženje je potrebna mapa puta – ko napamet zna stalne članice Saveza za Srbiju, pridružene i novoučlanjene? Ko iz prve ume da pogodi da li je Patkica svoju grupaciju nazvala Građanskim frontom ili Građanskom platformom? Kojih sedam udruženja građana su tu, i da li su među njima oni koji su izašli na izbore u Lučanima i Kuli? Da li su potpisali zajedničke zahteve za fer izborima, ili im beskrajno smeta što su ih potpisali i Boško Obradović i Milan Stamatović? Koliko poslanika sada ima DJB Saše Radulovića? Da li je on povukao potpis sa zajedničkih zahteva za fer izborima, pošto je isti potpisala Tatjana Macura, bivši DJB u ime nove Stranke moderne Srbije? Da li će Pokret slobodnih građana nakon izbora novog lidera ostati pri svojoj grupaciji Građanski blok 381 ili će praviti nove saveze? Da li taj blok još postoji? Ko su sve nezavisni poslanici? Gde su Živković i Tadić i šta rade osim što ih nervira Goran Vesić?

Umesto da protesti bude prilika da opozicione grupacije prevaziđu svoju razlomljenost, i da usmere svoju snagu kao jednom cilju, postali su prilika za samoisticanje. Prilika da se pozicionira kroz šetnju i nametne kao junak. Uzgred, najhrabrije što je u sadašnjim demonstracijama rečeno, je proglas iz Kuršumlije, u kome demonstratni kažu da su spremni da blokiraju prelaz Merdare ako im Vučić ne odgovori. Tu nema filozofiranja, jasno je da jasnije ne može biti.

A Vučić im i jeste odgovorio na svoj način – ponovo su počela hapšenja, i to ne samo osumjičenih za organizovani kriminal, već i “mangupa” u sopstvenim redovima, priveden je predsednik opštine Grocka, član Glavnog odbora SNS. I to zbog slučaja Milana Jovanovića – što je bio jedan od prvih zahteva protesta, da se otkriju nalgodavci napada na kuću ovog penzionisanog policajca i novinara. Vučić je poneki od zahteva ispunio i čeka da vidi da li je to dovoljno da protest oslabi i pukne.

Ukoliko, masovnost protesta počne da opada, a izvesno će opadati, i to ponajmanje zbog hladne ruske zime u Srbiji, Vučić bi mogao ipak da odluči da krajem proleća ide na prevremene izbore. Ako nađe pravni način da raspiše istovremeno i lokalne i parlamentarne, i ako bude pokazivao uz to još i sliku nekoliko desetiha “zombiranih” najupornijih pristalica opozcije kako glume bilo “čuvare vatre”, bilo se izdaju za novu levicu i mlade marksiste, može da se nada potpunoj pobedi. I da pravi agendu nastupa prema novoj garnituri evropskih političara koja će biti izabrana takođe u maju.

 

Komentari
demostat komentari

Поглед

Odlična analiza. Kao student učastvovao sam u protestima protiv Milošećevića,...ali kada pogledam unazad kakvi su ga ljudi zamenili gorko se kajem. Srbija je nakon Miloševića doživela sunovrat u savkom pogledu i postala okupirana kolonija. To je nesretni Milošević i predvideo u svom čuvenom oproštajnom govoru (koji smo tada dočekali sa zluradim omaložavanjem, a danas ga svi citiraju kao briljantno upozorene i predviđanje). Od nelegalnog 5-tooktobarskog prevrata, demokratski procesi su podriveni zapadnom okupacijom Srbije i proevropskom paradigmom koja je dobila status nedodirljive istine (kao nekad marksizam). Kada smo već kod komunista, jako mi je interesantan podatak o Stambolićevom angažovanju u LDP. To po ko zna koji put potkrepluje tezu da su srpski Titoisti svoj aganžman mahom nastavili u autošovinističkim proevropskim (proustaškim) partijama. Ivan Stambolić je bio jedan od najodvratnijih komunističkih kadrova koje je Srbija ikada imala (pripadao je dominantnoj udvoričkoj autošovinistčkoj striuji srpskih komunista, koju je zamenila manjinska nacionalna struja posle Osme sednice). Ta Autošovinistička komunistička struja uzrok je možda najvećem upropašćavanju Srba u istoriji. Interesnatno je da je bolesni autošovinizam postojao samo kod srpskih komunista. Izgleda da se i danas politička scena Srbije deli po šavu Osme sednice. 30. Jan 2019
demostat komentari

vesna jovanović

Ovo se zove analiza? Kako je autorki promakla takva sitnica kao, na primer, da profesori i drugi potpisivači podrške nisu podržali Đilasa ni SzS nego građanske proteste. Da stvar bude gora i Đilasu je to izgleda promaklo. Zar oni stvarno misle da bi Đilas dobio sve te potpise da ih je tražio za izbore? I sad se on i autorka teksta čudom iščuđavaju što neki učesnici protesta nemaju baš najlepše mišljenje o njemu? 29. Jan 2019
demostat komentari

Aleksandar Gubaš

Ovaj tekst sadrži dve potpuno neutemeljene teze (što je moj eufemizam za budalaštinu): da ljudi izlaze na ulicu zbog Đilasa (!!!) te da Vučić stoji iza sukoba marksista s njim. Ja sam učestvovao na svim protestima od početka decembra do sada, znam još nekoliko desetina ljudi poimence koji su takođe tu redovno, ali ne znam ama baš nijednog kome je tu Đilas iole bitan motivacioni faktor, štaviše većina ga toleriše samo kao nužno zlo i radije bi da ga ne vidi. A što se tiče teze da je Vučić nahuškao marksiste, to je toliko smešno da počinjem ozbiljno da sumnjam u namere i/ili analitičke sposobnosti autorke ove besmislice. To što neki postupci mladih pripadnika krajnje levice mogu da idu na vodu režimu nikako nije dokaz koordinirane kampanje, jer se iste stvari mogu objasniti i autohtonom političkom nezrelošću. Štaviše, da sam na mestu marksista, ova teza bi mogla da bude i dovoljan razlog za pravnu akciju protiv autorke ove klevete. 26. Jan 2019
U fokusu
Rezultati izbora u Grčkoj - osvojeni mandati
Rezultati izbora u Grčkoj - osvojeni mandati

Kako izgleda raspored mandata u grčkom parlamentu...

Palmer: Ruska agresija najveća prijetnja evropskoj sigurnosti
Palmer: Ruska agresija najveća prijetnja evropskoj sigurnosti

"Presude dvojici ruskih obavještajnih agenata izrečene u maju za poku&sc...

Radikalna ljubav i mržnja
Radikalna ljubav i mržnja

Dakle, Đilas mora ili da prihavati turski scenario, a to je mogućnost da opozi...

Zoran Panovic : Svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad
Zoran Panovic : Svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad

U Nišu je 19. juna održana debata pod nazivom „ Stanje nacije &nda...

Promocija knjige  "Disko pesticidi" Zorana Panovića
Promocija knjige "Disko pesticidi" Zorana Panovića

U knjižari "Ivo Andrić" Srpske akademije nauka i umetnosti, u petak 14.06. odr...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web