Janjić je primetio da unutrašnji dijalog o Kosovu postoji samo u izjavama, dok ga u realnosti nema.

“Ništa se ne događa, imamo samo odmeravanja snaga ko će prvi kaže - kao u filmu (Ničija zemlja), kad kaže: Ko je počeo rat? - Vi ste počeli rat! - Ne vi ste počeli rat”, ocenio je Janjić.

Kaže i da su najavljene promene Ustava tesno povezane sa dijalogom o Kosovu za koji ne znamo ni kako će biti organizvan. Iako ne isključuje mogućnost da referendum o promenama Ustava bude održan zajedno sa beogradskim i eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima, Janjić kaže da mu to deluje kao preveliki zalogaj i suviše posla zgusutog na jednom mestu.

Što se vanrednih parlamentarnih izbora tiče, Janjić kaže da će o njima odlučiti vladajući blok, i to u zavisnosti od procene koliko opozicija može da dobije glasova u Beogradu.

Ukoliko opozicija napravi čvršći savez i bude imala jakog kandidata za gradonačelnika, poput Dragna Đilasa, vanredni parlamentarni izbori su mogući, smatra gost Novog dana.

Urednik Bete, međutim, upozorava da neprekidno raspisivanje vanrednih izbora postaje propast, jer se sama vlast vremenom troši, a pojavljuju se i sve veći problemi koje SNS sve teže rešava.

Kada je reč o opoziciji, Janjić ističe da je za njih mnogo važnije da se bave poslom kojim treba da se bave, nego to u koliko kolona će izaći na izbore.

Istina je, kako kaže, da opozicija nema novca i da ima sužen medijski prostor, ali političari koji se bore za vlast u glavom gradu moraju da “siđu na teren” i da se bore.

To je, kako kaže, mnogo važnije od priče o kolonama, jer je uveren da bi eventualne dve opozicione kolone - “leva” i “desna” - bez problema ušle u gradski parlament. Uostalom, cela opozicija ne može da se ujedini jer je reč o raznorodnim strankama, smatra Janjić.

Kaže i da ima utisak da Srbija neprekidno živi u preddemokratskom društvu i poručuje da izbori ne znače da građani biraju ono što im se svođa, već ono što im se nudi.

“Još nismo naučili da demokratija nije revolucija, pa hoćemo da biramo samo ono u šta smo zaljubljeni politički”, ocenjuje on. 

Haški osuđenici na Vojnoj akademiji su jako loša poruka

Najavu da će Vladimir Lazarević, koji je u Hagu osuđen za ratne zločine na Kosovu, biti predavač na Vojnoj akademiji, Janjić vidi kao veoma lošu poruku.

Iako ta odluka nije nezakonita, ne znači da je dobrodošla, smatra gost Novog dana i upozorava da se time šalje poruka da ljudi koji su osuđeni za ratne zločine imaju mesto u vrhu države i da se opet bave poslovima koji se tiču bezbednosti i rata.

Reč je o, kako kaže, smišljenom političkom manevru kako bi se pokazalo da je vlast patriotski opredeljena, da je Srbija vodila pravedan rat, i da je sve to normalno.

“Ništa nije normalno posle hladnjača i onoga što se tamo (na Kosovu) desilo”, kaže Janjić i dodaje da očekuje reakciju predsednika Republike, a zatim i premijerke.

Govoreći o izjavi direktora Generalnog direktorata EU za susednu politiku i progovore o proširenju Kristijana Danijelsona, da Srbija ne balansira između Unije i Rusije, Janjić je rekao da vlasti u Srbiji šalju drugačije poruke, jer državni vrh ima podršku nacionalistički orijentisanog stanovništva.

“Teže je razgovarati o tome šta zemlja mora da uradi, nego podilaziti takvim osećanjima, a s druge strane raditi nešto što morate. Time stvarate zbunjenost. Ništa ne radimo da dovedemo u sklad deklarisanu spoljnu politiku i ono što se dešava na unutrašnjem planu”, ističe Janjić i ukazuje da su u zemlji i dalje najpopularniji mediji koji govore o zapadnim zaverama, i da vlast upravo takve medije hvali.

BIA veruje da je iznad svega i da može da radi kako hoće

Janjić se osvrnuo i na to što BIA na svoj svečani prijem nije pustila novinare Politike i KRIK-a. Time su, kako kaže, poslate dve poruke: jedna je potpuna neprofesionalnost, a druga je politička poruka da se BIA neki novinari sviđaju, a neki ne.

Janjić ocenjuje da taj slučaj pokazuje da u BIA veruju da su iznad svega i da mogu da određuju kako hoće. Smatra i da bi medijske kuće čijim je novinarima sprečen ulazak na svečanost trebalo da dobiju izvinjenje.

“Budući da se predsednik (Aleksandar Vučić) sam odredio, moguće je da će dobiti izvinjenje”, kaže gost Novog dana.

Komentarišuči izjavu Verana Matića, predsednika Komisije za istraživanje ubistva novinara, za list “Danas”, u kojoj navodi da je privatizacija Jagodinske pivare bila motiv za ubistvo Milana Pantića, Janjić kaže da se to znalo od početka, ali da je Komisija tek sada uspela to da utvrdi.

Očekuje da će doći dan kada će biti razrešena ubistva novinara, ali mu se čini da se sa tim odugovlači i da su pomaci mali. Tako je, kako kaže, i sa slučajevima ubistva Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović, ali i sa pokušajem ubistva Dejana Anastasijevića, napadima na novinare na dan inauguracije predsednika Vučića, slučajem ubijenih gardista na Topčideru, pa i sa slučajem Savamala.

 “Ljudi treba da imaju osećaj da ih štiti država, a ovde se taj osećaj tanji. I ovi slučajevi su dokaz da je to tako”, upozorava Janjić.