Hoće li biti promene stava u odnosu na bojkot

Predstavnici SzS i dalje su veoma nepoverljivi i stavljaju do znanja da ostaju pri odluci o bojkotu, a da bi rado pregovarali jedino sa Mekalisterom. Oni veruju da bez veoma snažnog prisustva i kontrolne uloge medjunarodne zajednice neće doći ni do kakvih pozitivnih promena. Ukratko, opozicija pokazuje interes za novi format, a razgovori, makar teoretski, mogu doneti promenu stava u odnosu na bojkot.

Hoće
Foto: BETA

Hoće li biti promene stava u odnosu na bojkot

Predstavnici SzS i dalje su veoma nepoverljivi i stavljaju do znanja da ostaju pri odluci o bojkotu, a da bi rado pregovarali jedino sa Mekalisterom. Oni veruju da bez veoma snažnog prisustva i kontrolne uloge medjunarodne zajednice neće doći ni do kakvih pozitivnih promena. Ukratko, opozicija pokazuje interes za novi format, a razgovori, makar teoretski, mogu doneti promenu stava u odnosu na bojkot.

autor teksta
Dragan Janjić | Demostat | Beograd 2. Oct 2019 | U fokusu
Sa formata "četam haus" prelazi se na format "Žan Mone" a sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu u Skupštinu Srbije. Tako, bi, u formalnom smislu, trebalo da izgleda budućnost dijaloga srpskih vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Onima koji ne prate zbivanja na ovdašnjoj politčkoj sceni to možda zvuči kao pomalo šeretska prezentacija nekog političkog dogadjaja, ali je zapravo reč o ozbiljnim stvarima. U "četam haus" formatu učesnici su nakon sastanka mogli javno da iznose svoje stavove, ali ne i detalje i stavove drugih učesnika. "Žan Mone" format predvidja odsustvo javnosti dok se postigne (ili ne postigne) dogovor a o značaju koji donosi premeštanje cele priče sa Fakulteta političkih nauka u parlament ne treba posebno govoriti.
 
Ukratko, cela prića se podiže na viši nivo, čemu svakako treba da doprinese i najavljeno uključivanje mdjunarodnih predstavnika. U tom kontekstu se za sada pominje učešće izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera, a verovatno i OEBS i druge organizacije. Mekalister je, navodno, već predložio da se pregovori dovijaju u dve faze da se organizuje serija okruglih stolova u Skupštini kojima će kopredsedavati predsednica prlamenta Gojković i predstavnik Evropskog parlamenta, uz moguće učešće i stručnjaka, na primer iz OEBS-a. Bilo bi to, dakle, očigledno jačanje medjunarodnog prisustva u celom procesu, što je svojevrstan mamac i za opozicione stranke koje su odluičile da bojkotuju i pregovore i izbore.
 
 Foto: BETA
U prvoj fazi razgovaralo bi se o izbornim uslovima, funkcionisanju Regulatora medija (REM), biračkim spiskovima, finansiranju kampanje, posmatračima. Druga faza usledila bi kada prođu izbori i tokom nje bi bilo reči o međustranačkom dijalogu i izgradnji poverenja. Predstavnici Saveza za promene (SzS) i dalje su veoma nepoverljivi i stavljaju do znanja da ostaju pri odluci o bojkotu, a da bi rado pregovarali jedino sa Mekalisterom. Oni veruju da bez veoma snažnog prisustva i kontrolne uloge medjunarodne zajednice neće doći ni do kakvih pozitivnih promena. Ukratko, opozicija pokazuje interes za novi format, a razgovori, makar teoretski, mogu doneti promenu stava u odnosu na bojkot.
 
Leks specijalis
 
Ujedinjena demokratska stranka je čak izašla sa konkretnim predlogom. Ta stranka traži da se omogući odgadjanje redovnih parlamentarnih izbora koji treba da se održe na proleće iduće godine, sa ciljem da se ostavi više vremena za primenu eventualnog dogovora koji bude postignut uz učešće medjunarodnih predstavnika. Predstavnici vlasti i eksperti su u prvim reagovanjima stavili do znanja da ne postoji zakonski okvir koji bi omogućio odlaganje izbora nakon isteka mandata poslanicima iz sadašnjeg saziva parlamenta, a u javnost je u medjuvremenu "lansirana" i ideja o donošenju "Leks specijalisa" koji bi rešio ovaj problem.
 
Jasno je, dakle, da da vrata za eventualni uspeh pregovora o izbornim uslovima nisu unapred zatvorena i da će opozicione stranke koje su se opredelile za bojkot imati na raspolaganju (istina prilično kratko) vreme za eventualno redefinisanje stava, naravno pod uslovom da budu relativno zadovoljne ustupcima koje ponude vlasti. Potpuno odsustvo medjusobnog poverenja izmedju vlasti i opozicije treba delimično da bude nadoknadjeno prisustvom medjunarodnih predstavnika, a stranke koje su najavile bojkot izbora svakako će insistirati na zahtevu da to prisustvo ne bude samo na posmatračkom nivou nego da oni budu direktno uključeni u proces.
 
Foto: BETA
U ovom trenutku je prilično teško zamisliti da vlasti pristanu na odlaganje izbora jer bi to praktično značilo i formalno priznavanje postojanja ozbiljne političke krize, što ne bi bilo u skladu sa tvrdnjama da je situacija u zemlji veoma stabilna. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 24. septembra da će parlamentarni izbori biti održani na vreme, a da lideri SzS mogu da izadju sa predlogom zakona pred Skupštinu ako žele odlaganje izbora. Dodao je da mu ne pamet da zbog lidera SzS-a Dragana Djilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića odlaže izbore.
 
Odlaganje izbora bi pomalo ličilo na situaciju koja je postojala sredinom devedesetih, u vreme Slobodana Milošvića, kada je Beograd pristao da se kriza i masovni protesti opozicije zbog kradje izbore reše uz posredovanje OEBS-a. Posrednik je bio bivši španski premijer Filipe Gonzales. Donešen je "Leks specijalis" a pobeda opozicije u velikim gradovima je i zvanično priznata. Sada nema masovnih protesta zbog izborne kradje u praktično svim gradovima kao sredinom devedesetih nego se traže uslovi za fer izbore. Ali, politička kriza definitivno postoji budući da se pojavljuju medjunarodni posrednici i pregovora o izbornim uslovima.
 
Ustupci
 
Nastojeći da pripremi teren za nastavak pregovora srpska vlada je na prošlonedeljnom okruglom stolu na Fakultetu političkih nauka najavila set mera za unapredjenje izbornog procesa. Početkom ove nedelje vlada je saopštila da je donela zaključak kojim ukazuje "svim članovima Vlade, državnim sekretarima, direktorima posebnih organizacija, direktorima službi vlade i svim drugim državnim službenicima na položaju, direktorima i drugim rukovodiocima u javnim preduzećima i javnim ustanovama, funkcionerima u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave" na ponašanje tokom kampanje.
Foto: BETA
Navodi se da funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, a posebno ne u svrhu javnog predstavljanja učesnika na izborima, njihovih izbornih programa, pozivanja birača da glasaju ili ne glasaju za određene učesnike na izborima", saopštila je vlada. Navedeno je, takodje, da je "dužnost javnog funkcionera da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši takvu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političnog subjekta".
 
Donošenjem ovakvog zaključka vlada je, zapravo, priznala da su javni resursi do sada zloupotrebljavani u stranačkim kampanjama i da su to činili funkcioneri vladajućeg bloka. Opozicione stranke okupljene u SzS tvrde da je reč o ozbiljnim zloupotrebama čiji efekti ne mogu da budu poništeni jednom odlukom, zbog čega najavljene mere karakterišu kao pozitivan ali nedovoljan pomak. Jer, pravila o kojima je reč masovno i sistematski se krše već godinama, vlada nije najavila nikakve mere protiv onih koji su to činili, a vladajući blok odbija da kaže da izborni uslovi nisu fer, sugerišući da opozicija stvara lažnu sliku o situaciji u zemlji. To je, naravno, dodatni razlog za nepoverenje u iskrene namere vlasti.
Komentari
U fokusu
Hoće li biti promene stava u odnosu na bojkot
Hoće li biti promene stava u odnosu na bojkot

Sa formata "četam haus" prelazi se na format "Žan Mone" a sa Fakulteta politi...

Bolton smetao Trampu da se približi Rusima
Bolton smetao Trampu da se približi Rusima

Američki predsednik Donald Tramp stavio je u utorak tačku na višemeseč...

Les: Rusija podržava podelu
Les: Rusija podržava podelu

Ako, kao što izgleda, SAD preuzmu vodeću ulogu u pregovaračkom procesu ...

Priprema terena
Priprema terena

Najnoviji razgovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa američkim zvanič...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web