Policija na početku nije reagovala i pustila je okupljene da uđu u Sobranje, a u neredima je povređeno više od 80 ljudi, potezani su i pištolji, dok su najdeblji kraj izvukli Zaev i albanski poslanik Zijadin Sela. Fotografije njihovih okrvavljenih glava obišle su svet putem medija i društvenih mreža. Kada je se videlo da je vrag odneo šalu, reagovala je i policija, koja je prvo evakuisala poslanike, a zatim uz upotrebu šok bombi i ispraznila zgradu parlamenta.

Mediji u regionu pohitali su s naslovima poput “Makedonija na ivici rata” i “Dan D za Makedoniju”,  uz ocene da bi tuča u parlamentu mogla da označi početak raspada te države. Situacija se, međutim, već u petak ujutru smirila, i nasilje je zaustavljeno, ali su Zaev i Albanci odbili da dođu na sastanak lidera parlamentarnih stranaka, koji  je za petak zakazao predsednik Makedonije Đorđe Ivanov. Zaev je u petak uveče dao Ivanovu rok od 10 dana da mu poveri mandat za sastav nove vlade, koju bi podržali SDSM i albanski blok.

printscreen

Makedonsku političku scenu čine tri ključna igrača, VMRO-DPMNE premijera Nikole Gruevskog, koji važi i za “ruskog čoveka”, SDSM Zorana Zaeva i blok albanskih partija, koji uživaju podršku Zapada. Gruevski i Zaev ne mogu zajedno, pa je bez Albanaca nemoguće formirati vladu, a oni podržavaju onoga ko im da više. To je u ovom slučaju Zaev, koji je prihvatio “tiransku platformu” (potpisanu u Tirani), dok Gruevski i njegove pristalice taj dokumentu doživljavaju kao malj za razbijanje Makedonije. Sličan stav ima i predsednik Ivanov i zato mesecima odbija da poveri mandat za novu vladu Zaevu, iako je posle izbora sa Albancima obezbedio većinu u parlamentu. Protivnici Gruevskog, međutim, podsećaju da je i on do sada vladao uz podršku Albanaca, te da mu na srcu nije prvenstveno očuvanje Makedonije nego opstanak na vlasti, jer ga druga strana optužuje za težak kriminal.

Reakcije iz inostranstva stigle su već u četvrtak uveče, dok su u zgradi skupštine divljali ljudi sa fantomkama, a uz uobičajene pozive na smirivanje situacije i dijalog, stranci su jasno rekli koga podržavaju među zavađenim stranama u Makedoniji.

printscreen

Prvi su se oglasili komesari EU Federika Mogerini i Johanes Han, koji su izbor Džaferija pozdravili kao “pozitivnu vest”. Usledila je reakcija Ambasade SAD u Makedoniji koja je bez okolišanja saopštila da je Džaferi izabran na “regularnoj sednici” , te da će ubuduće sa sarađivati s njim, a slična je bila i reakcija Nemačke. Prva reakcija iz Rusije stigla je kroz izjavu poslanika Sergeja Železanjaka, koji je optužio SAD, NATO i EU za stvaranje velike Albanije. On je rekao i da “uvođenje vanrednog stanja od strane Ivanova predstavlja iznuđenu i neophodnu meru za zaustavljanje eksalacije nasilja”. Nije jasno da li Železnjak pogrešio jer nije znao da vanredno stanje nije uvedeno, iako se o tome spekulisalo posle izbijanja sukoba, ili je predložio vanredno stanje kao put ka rešenju. Zvanična Moskva potom se oglasila saopštenjem Ministarstva spoljnih poslova u kojem je za nerede okrivila opoziciju predvođenu Zaevom, jer je provocirala nasilje nelegalnim izborom Džaferija, uz podsećanje da je on bivši komandant Oslobodilačke nacionalne armije. Rusija je optužila Zapad za izazivanje krize grubim mešanjem u unutrašnje stvari Makedonije.

google maps

Uticajni mediji na Zapadu i Rusiji su, kao i uvek u sičnim situacijama, sledili stavove državne politike.

 “Gardijan” je naveo da je Makedonija bez vlade od izbora održanih u decembru, kada je VMRO-DPMNE osvojio najviše glasova, ali nedovoljno da bi formirao vladu, pošto su pregovori sa Albancima propali zbog njihovih zahteva da albanski bude priznat kao zvaničan jezik u državi u kojoj Albanci čine  četvrtinu stanovništva. “Gardijan” je objavio i poziv Federike Mogerini makedonskoj policiji da zavede red.

Agencija Rojters javila je da su neredi izbili pošto su nacionalisti tukli poslanike u parlamentu, besni zbog izbora Albanca Džaferija za predsednika parlamenta. Rojters je izvestio da Makedonija nema funkcionalnu vladu od još od 2015. godine, kada je država potonula u krizu nakon skandala sa prisluškivanjem koji je oborio nacionalistički blok VMRO-DPMNE. Ta agencija ocenjuje da je sadašnja kriza u Makedoniji najteža od 2001. godine, kada su zapadne diplomate pomogle da se država od 2,1 miliona stanovnika izvuče sa ivice građanskog rata obećanjem puta ka EU i NATO.

Nemački “Frankfurter algemajne cajtung” takođe je javio da su incidente izazvali nacionalisti koji su upali u parlament posle posle izbora Albanca Džaferija za predsednika skupštine.

Ruski RT (bivši Raša tudej) naveo je da je bes makedonskih nacionalista izazvao kontroverzni izbor Albanca za predsednika Sobranja, što je povećalo međuetničke napetosti u državi “zaključanoj krizom” od 2015. godine. U članku RT navodi se da Albanci čine trećinu stanovništva. RT je objavio i poziv Rusije stranim političarima da se ne mešaju u unutrašnje stvari Makedonije i ocenu da je pozdravljanje izbora Džaferija od “dela zvaničnika EU” doprinelo povećanju napetosti. Ruski medij  je podsetio i da je Grčka blokirala put Makedonije ka članstvu u EU zbog spora oko naziva države. 

Akteri makedonske krize i analitičari sa kojima je Demostat razgovarao slažu se u oceni da događaji u parlamentu nisu uvod u raspad Makedonije i građanski rat, ali da kraj krize nije blizu.

Petre Šilegov, portparol Zaevljevog SDSM i poslanik koji je u tuči u Sobranju zadobio otoke na glavi, kaže da je rešenje krize u tome da VMRO-DPMNE prihvati da postoji parlalmentarna većina koja može da formira vladu.

Upitan da li Makedoniji preti raspad, Šilegov uzvraća pitanjem zašto bi se raspala ako problem nije u međuetničkim odnosima, nego u želji Gruevskog da sebe zaštiti od odgovornosti za kriminal.

„Albanci nemaju probleme sa Makedoncima, niti Makedonci sa Albancima. Sada U nije pitanje međunacionalnih odnosa, reč je o tome da su Ivanov i VMRO srušili ustavni poredak Makedonije“, kaže Šilegov.

Šilegov odbacuje i tvrdnje da je „tiranska platforma“ osnov za rušenje Makedonije.

„To je klasična medijska babaroga, propagandni trik za plašenje naroda. Vama u Srbiji je jasno o čemu govorim. Sve što se priča je manje, više izmišljotina. Lako je uzvikivati parole, ali je suština drugačija. Garantovano 99 odsto ljudi koji su protiv takozvane tiranske platforme ni ne zna njen sadržaj, a i koja to stranka ima pravo da drugoj stranci kaže šta može da ima u vlastitom programu“, pita Šilegov.

Šilegov precizira da je reč o deklaraciji političkih stranaka u Makedoniji i da taj dokument ni na koji način ne može dovesti do raspada države.

"Tiranska platforma" nije bio uslov za formiranje vlade niti je sada uslov. To je dokument u kojem postoji zahtev za otvaranje debate o državnim simboilama, a ne zahtev za promenu simbola, to su dve različite stvari. Simboli se menjaju dvotrećinskom većinom u parlamentu. Stav SDSM je da se simboli ne menjaju, ali ko smo mi da sprečimo dijalog o tome. Ne može se sprečiti nečija želja da se o nečemu razgovara. Debatu je nemoguće sprečiti“, kaže Šilegov.

On, povodom zahteva da se osudi "genocid nad Albancima", ističe stav SDSM da da ne postoji istorijska činejninca da je u Makedoniji počinjen progon albanskih civila.

„Odbacivanje platforme znači odbacivanje EU i NATO i bezuslovno vodi u monoetničku priču, a to je katastrofa za Makedoniju“, kaže Šilegov za Demostat.

Na pitanje o budućim koracima za rešavanje krize, Šilegov odgovara da je taj put jednostavan.

„Potrebno je da Džaferi kao predsednik Sobranja obavesti Ivanova da postoji većina i da potom Ivanov dodeli mandat za sastav vlade. To bi mi hteli i tako bi trebalo da bude. Očekujemo da će se od 2. maja polako ući u taj postupak“, kaže Šilegov.  

Šilegov  u polušaljivom tonu kaže da SDSM nije odbacio poziv Ivanova na sastanak, nego su ga pitali na kojoj bi klinici želeo da se sastanak održi, da li na neurohirurgi ili u urgentnom centru, pošto su tamo bili povređeni poslanici.

Analitičar Mitko Arnaudov smatra da u Makedoniji neće biti rata i da će presuditi međunarodna zajednica, a da će kriza potrajati.

„Smatram da je Ivanov prekasno sazvao sastanak, koji nije odložen, nego su Zaev i Albanci odbili da dođu. Ivanov je izgubio legitimitet da se uključuje u rešenje krize“, kaže Arnaudov.

Arnaudov ističe da je sada jasno da su neistiniti navodi medija u makedoniji i regionu da je Makedonija na korak do rata, uz ocenu da neće biti ozbiljnijih sukoba koji bi se prelili i na region.

„U četvrtak uveče, kada su upali građani u skupštinu, nije bilo više ocd 1.000 ljudi. To je organizovani ali izolovani incident. Da je postojalo veliko nezadovoljastvo većine građana, neredi bi se preneli na ulice Skoplja i dogodio bi se sukob između Makedonaca, kao i između Makedonaca i Albanaca“, navodi Arnaudov.

Arnaudov povlači paralelu sa događajima u Kumanovu pre tačno dve godine, kada se dogodio „pokušaj neuspešni pokušaj etničke provokacije“, ali je tada je bilo i žrtava.  

„Građani Makedonije su sada pokazali zrelost. Prošlo je vreme rata i ovo je  klasična balkanska politička igra“, kaže Arnaudov.

Arnaudov ističe da Albanci u Makedoniji imaju iste probleme kao i Makedonci i da se ne sme praviti paralala između Albanaca u Makedoniji i Albanaca na Kosovu i u Albaniji, gde su provokacije pokretane direktno iz kabineeta Edija Rame i Hašima Tačija.

Upitan o uticajima spolja na makedonsku krizu, Arnaudov odgovara da rešenje zavisi od stranog pritiska.

„Postalo je opšteprihvaćeno mišljenje da se vlade formiraju u skladu sa pritiscima međunaordnog faktora, ali to je i tačno jer domaći političari pokazuju nezrelost. Suštinski problem su snažne netrpeljivosti koje ih onemogućavaju da sednu za sto i dogovore se“, kaže Arnaudov.

Arnaudov ocenjuje da je „vakuum iskorišćen“  kako bi na površinu isplivala „tiranska plarforma“, koja je dovela krizu do nivoa sa kojeg nema manevarskog prostora za povratak.

„Krizu je produbio i Ivanov, a po Ustavu nije precizirano šta se događa ako predsednik odbije da poveri mandat za sastav vlade“, kaže Arnaudov.

On ocenjuje da će u takvoj situaciji presuditi međunarodna zajednica, ali očelkuje brzo rešenje krize.

„Ako Zaev formira vladu sa Albancima, ta vlada će biti kratkog veka, jer imaju samo 69 poslanika od 120 poslanika . To je krhka većina i može da padne na svakom ozbiljnijem zakonu. Za tiransku platformu je potrebna promena Ustava i dvotrećinska većina, odnosno 83 poslanika“, navodi Arnaudov.

Marko Savković, programski direkror u beogradskom Fondu zapolitičku izuzetnost, organizacije koju vodi Sonja Liht, kaže za Demostat da aktualna kriza ne vodi ka raspadu Makedonije.  

„Svi akteri i međjunarodna zajdnica su pozvali na smirivanje. Međunarodna zajednica je najzad počela da se uključuje. Sa druge strane, gubi se iz vida da je Makedonija u dubokoj političkoj krizi jako dugo i ovo je kulminaijca nečega što traje“, kaže Savković.

foto: A. Anđić/BFPE

On ocenjuje da slede nama „napeti dani“, jer je jasno da je VMRO-DPMNE izgubio legitimintet  u velikom delu makedonske populacije, bilo etničkih Makedonaca bilo etničkih Albanaca.

Upitan da li postoje Albanci koji podržavaju VMRO, Savković odgovara da je problem Makedonije i u tome što posle Ohridskog sporazuma, potpisanog 2001. godine, uprkos značajnoj zastupljenosti makedonskih Albanaca nije urodio plodom napor za izgradnju multietničke države, a stranke nisu napravile bazu u drugim etničkim zajednicama.

„Nezamislivo mi je da sada Ivanov poveri mandat Zaevu, dok Gruevskog najviše muči šta da radi ako siđe sa vlasti, pošto se sumnjiči za dela korupcije. Pitanje je i njegovog poverenja u sistem koji je izgrađen u Makedoniji“, navodi Savković.

Savković kaže da je mirna smena vlasti najbolji ishod i za to se zalažu svi koji žele mir, pa neka zatim akteri dijalogom rešavaju probleme.

„Ključ je u akterima u političkm procesu, oni bi trebalo da pozovu na dijalog i privođenje situacije normalnom, racionalnom diskursu“, dodaje Savković.

On navodi da je veoma je teško reći šta će se destiti, jer nema naznaka da će Gruevski predati vlast.  

„Strahujem da li je ulog previsoko podignut i da li ima povratka na dijalog u inistuicijama“, kaže Savković.

Upitan o mirnom držanju Albanaca, Savković podseća da ni Albanci u Makedoniji „nisu monolitni“, jer postoji nekoliko albanskih stranaka.

„Koji je njihov interes u Makedoniji i da izazivaju etnički sukob i rasturaju državu u kojoj imaju visok stepen zaštite prava i dovedeni skoro do konsittuivnog naroda? Oni istovremeno znaju kako je prošao njihov pokušaj 2001. godine i mislim da ni danas ne bi prošao drugačije“, navodi Savković.

Savković ocenjuje da je međuanrodna zajednica je danas slabija nego 2001. godine.  

„Akteri koji su tada mogli da utiču sada su mnogo slabiji i manje zainteresovani“, kaže Savković.