Ne lomi se Jerusalim preko kolena

Nije reč samo o politici, odnosno o tome koji grad će biti administrativno sedište neke države. Reč je i o snažnim težnjama i emocijama milijardi vernika čije konfesije su tesno povezane sa Jerusalimom. U tom smislu grad je jedna drugačija „prestonica sveta“ i to ne sme da se zanemaruje

Ne

Ne lomi se Jerusalim preko kolena

Nije reč samo o politici, odnosno o tome koji grad će biti administrativno sedište neke države. Reč je i o snažnim težnjama i emocijama milijardi vernika čije konfesije su tesno povezane sa Jerusalimom. U tom smislu grad je jedna drugačija „prestonica sveta“ i to ne sme da se zanemaruje

autor teksta
Dragan Janjić | Demostat | Beograd 25. Dec 2017 | U fokusu

Ne lomi se Jerusalim preko kolena – tako bi se, u najkraćem, mogao opisati rezultat glasanja u Ujedinjenim nacijama (UN) o predlogu američkog predsednika Donalda Trampa da se Jerusalim prizna za glavni grad Izraela. Ideja je pretrpela ozbiljan poraz budući da su za nju, pored Izraela i SAD, glasalo samo sedamčlanica, Gvatemala, Togo, Honduras, Maršalska ostrva, Mikronezija, Nauru i Palau. Protiv je bilo 128 a uzdržano devet zemalja. Ako se tome doda i činjenica da je Trampova administracija uoči glasanja zapretila uvodjenjem sankcija zemljama koje ne podrže njegov predlog, kompletna slika postaje jasnija.

„Predsednik će pažljivo pratiti glasanje i zatražio je moj izveštaj o onima koji budu glasali protiv nas“, poručila je članicama UN američka ambasadorka u UN Niki Heli uoči galsanja. Ona je, u neuobičajeno oštrom tonu, zapretila da će SAD "zapamtiti dan kada su napadnute u Generalnoj skupštini UN samo zato što su ostvarile svoje pravo suverene zemlje", istakavši da nikakvo glasanje u UN neće promeniti američku odluku o Jerusalimu.  Ovde valja podsetiti I na činjenicu da su UN 1980. godine donele Rezoluciju 478 kojom su, suprotno novom predlogu SAD, pozvale Izrael da ne objedinjava Jerusalim.

Amerika insistira na stavu da prihvatanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela nije prejudiciranje konačnog rešenja. Ali, u regionu se na to gleda sasvim drugačije a ishod glasanja je pokazao da se gleda drugačije I u drugim delovima sveta, uključujući I države koje slove kao bliske saveznice SAD. Jer, prihvatanje ideje dugoročno usporava ili čak onemogućava rešavanje decenijskog konflikta, a samo njeno “lansiranje” će verovatno poslužiti kao povod za novo jačanje radikalnih struja u muslimanskom svetu I smanjiti manevarski prostor za delovanje umerenih, demokratski orijentisanih grupa.

Ishod

Bilo bi pogrešno ishod glasanja protumačiti kao definitivan signal opadajućeg trenda uticaja SAD na medjunarodnoj sceni. I zemlje koje su glasale protiv predloga predsednika Trampa, uključujući i Srbiju, snažno žele da zadrže dobre odnose sa Vašingtonom, svesne realne uloge koju SAD imaju na medjunarodnoj sceni. Nema, dakle, naznaka o stvaranju nekog novog „antiameričkog fronta“ u koji bi se svrstali tradicionalni oponenti SAD, ali i Nemačka, Francuska i druge zemlje EU. Reč je o odnosu prema jednoj odluci američke administracije, a ne o nekom novom odnosu prema SAD.

Ishod glasanja je pokazao da odluke i predlozi vezani za grad kroz koji već više od dva milenijuma intenzivno struje važni tokovi svetske istorije u svetskim cenrtima moći mogu da budu donošene „preko kolena“, ali je neizbežno da izazovu zabrinutost, reakcije i otpor. Konačno, nije reč samo o politici, odnosno o tome koji grad će biti administrativno sedište neke države. Reč je i o snažnim težnjama i emocijama milijardi vernika čije konfesije su tesno povezane sa Jerusalimom. U tom smislu grad je jedna drugačija „prestonica sveta“ i to ne sme da se zanemaruje.

Srbija se ovoga puta izjasnila protiv, dakle onako kako je učinila većina drugih zemlja, uključujući i zemlje Evropske unije (EU), štoneće oduževiti američku adminstraciju. Odluka je ispravna, imajući u vidu medjunarodnu poziciju Srbije, ali i težnje i želje drugih naroda i konfesija tesno povezanih sa Jerusalimom. Druge zemlje iz regiona i istočnih delova Evrope izabrale su drugačije načine da se odrede prema ovom pitanju, svakako rukovodjene sopstvenim interesima i težnjama.

Srbija i region

Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Češka, Madjarska, Rumunija, Poljska i Litvanija su bile uzdržane, izbegavši da se jasno postave na neku od strana. Uzdržanost BiH je rezultat komplikovanih unutrašnjih odnosa, budući da je predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik bio za prihvatanje predloga da se Jerusalim prizna za glavni grad Izraela. On se rukovodi željom da napravi otklon prema muslimanskim zemljama koje vidi kao važnog saveznika Bošnjaka, pojedinačno najbrojnije naroda u BiH. Ali, takav stav ne može da nametne jer nema saglasnosti predstavnika bošnjačkog i hrvatskog naroda.

Ostale zemlje koje su bile uzdržane na glasanju pripadale su takozvanom socijalističkom bloku, Rusiju i dalje doživljavaju kao ozbiljnu pretnju i, u skladu sa tim, imaju snažnu potrebu da zadrže što bolje donose sa SAD. Ali, one su i članice EU i ekonomski i politički se snažno oslanjaju na vodeće države tog saveza koje nisu pokazale naklonost prema Trampovom predlogu. Otuda se uzdržavanje od glasanja nametnulo kao po njih najpovoljnija opcija, uz rizik da im se prigovori da ignorišu težnje i interese drugih naroda i konfesija u odnosu na Jerusalim.

Srbija je takodje mogla da ostane uzdržana, ali se ipak odlučila da glasa protiv. To je u skladu sa njenom medjunarodnom pozicijom, kao i sa tradicionalno dobrim vezama sa velikim brojem muslimanskih zemalja, ali i sa Rusijom. Glasala je i u skladu sa opredeljenjem vodećih članica EU, mada to u konkretnom slučaju verovatno nije  glavni motiv, budući da se dogadjalo da Beograd u sličnim izjašnjavanjima podrži autoritarne režime koji ne uživaju naklonost Brisela.

 

Komentari
U fokusu
Stanari često nezadovoljni radom profesionalnih upravnika zgrada
Stanari često nezadovoljni radom profesionalnih upravnika zgrada

Izbor predsednika kućnog saveta iz redova stanara daleko jeftinija i učinkov...

Rezultati izbora u Grčkoj - osvojeni mandati
Rezultati izbora u Grčkoj - osvojeni mandati

Kako izgleda raspored mandata u grčkom parlamentu...

Palmer: Ruska agresija najveća prijetnja evropskoj sigurnosti
Palmer: Ruska agresija najveća prijetnja evropskoj sigurnosti

"Presude dvojici ruskih obavještajnih agenata izrečene u maju za poku&sc...

Radikalna ljubav i mržnja
Radikalna ljubav i mržnja

Dakle, Đilas mora ili da prihavati turski scenario, a to je mogućnost da opozi...

Zoran Panovic : Svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad
Zoran Panovic : Svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad

U Nišu je 19. juna održana debata pod nazivom „ Stanje nacije &nda...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web