Prva stvar na koju pomisle građani Srbije kada se pomene  Severnoatlantska alijansa je 1999. godina. Sećanje na  ubijene civile , posebno decu, još je sveže.

Te godine, moja komšinica, dvadesetogodišnja Sofija Jovanović, takođe je ubijena na  Vračaru u Beogradu. To se dogodilo krajem 20. veka, u srcu Evrope. Moglo bi se reći da je namera bila kazniti politiku  tog vremena, ali posledice su trpeli građani. Pitali smo se, baš kao što se sada pitamo: Da li je to bio jedini način?

Postoje različita tumačenja o tome da li smo to mogli sprečiti, ili ne. Možemo da razgovaramo o razlozima, kao i posledicama, iznosimo različite argumente, ali činjenica je da godine prolaze i da se odnosi svetske moći menjaju . Istorija nas uči da nema večnih prijateljstava i neprijateljstava. Postoje samo interesi. Verujem da smo konačno u stanju da  shvatimo šta su naši interesi i emocije po strani.

U vreme kada je NATO bombardovao Srbiju, bilo je devetnaest  zemalja članica, a sada ih ima dvadeset devet. Danas su nam mnoge od ovih zemalja prijateljske.

Prema nedavnom Istraživanju Demostata, preko šezdeset procenata ukupnog broja ispitanika odabralo je neke od zapadnih zemalja kao najpoželjnije za život i obrazovanje za svoju decu, iako je većina ovih zemalja članica NATO-a. Dve trećine naše spoljne trgovine potiču iz zemalja EU i država članica NATO-a, od kojih dolazi i najveći broj  investicija. Osim toga, građani Srbije provode vreme odmora uglavnom u Grčkoj, Turskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj, a sve to su članice NATO-a.

Nedavno je američka ambasada u Beogradu organizovala posetu sedištu NATO-a u Briselu, kao i NATO SHAPE u Monsu, za poslanike različitih političkih partija. Prihvatila sam poziv jer sam želela da upoznam organizacionu strukturu i politiku Alijanse. Kao neko ko dolazi iz zemlje okružene članicama NATO-a, zainteresovalo me je da čujem šta su njihovi prioriteti za budućnost.

Najveći utisak na mene  su ostavila pitanja koja su nam postavljali, kao i zainteresovanost  koju su pokazali za mišljenje naših građana o Alijansi, ali i želja da se predstave u pozitivnom svetlu u našoj zemlji.

Razgovarali smo o saradnji sa EU o zajedničkoj bezbednosnoj politici, zaštiti od terorizma i sajber terorizmu .

Svi se suočavamo sa istim izazovima koji zahtevaju saradnju u tom pogledu, bez obzira da li je zemlja članica ili nije članica NATO-a i EU.

Već godinama Srbija sarađuje sa ovim Savezom u okviru  Partnerstva za mir, a to je najviši nivo saradnje sa NATO-om koji zemlja koja nije članica može postići (sporazum IPAP).

Savez Evroatlantskog partnerstva za mir sastoji se od četrdeset šest država članica, a polovina njih nisu članice NATO-a. Poseta generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga Beogradu doprinela je unapređenju saradnje između Srbije i NATO-a kroz izvinjenje žrtvama, kao i poseta tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića štabu NATO - a.