*  Između 5 i 10 odsto primljenih doznaka u Srbiji se iskoristi za investicione namene ili štednju

*  Iznosi doznaka iz inostranstva koje šalje srpska dijaspora veći nego oni iz direktnih stranih investicija

*  Stvaranje kvalitetnije poslovne klime, efikasniji zakoni i druga ekonomski opravdana rešenja preduslov za veća ulaganja dijaspore u Srbiju

Doznake tradicionalno predstavljaju jedan od najstabilnijih novčanih priliva iz inostranstva, kažu za Demostat u Narodnoj banci Srbije a stručna javnost poručuje da bi poboljšanje poslovne sigurnosti definitivno povećalo ulaganja dijaspore u Srbiju.

Prema platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije, godišnji priliv doznaka u periodu od 2011 do 2016. godine u proseku je iznosio oko 2,7 milijardi evra, odnosno oko osam odsto BDP-a. - Isto učešće doznaka se očekuje i u ovoj godini, odnosno oko 2,8 milijardi evra. Najviše doznaka je iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske - navode u NBS.

Nadležni u NBS ističu da doznake srpske dijaspore predstavljaju i izvor prihoda domaćinstava, a, povećavajući njihovu potrošnju, one utiču i na rast BDP-a. Pored toga, u meri u kojoj utiču na povećanje štednje i investicija doznake doprinose i povećanju proizvodnog potencijala domaće ekonomije i otvaranju novih radnih mesta. - Prema anketnim istraživanjima Svetske banke iz 2016. godine, između pet i deset odsto primljenih doznaka u Srbiji se iskoristi za investicione namene ili štednju, što nije mali iznos ako se ima u vidu obim sredstava i njihova osnovna namena - kažu u Narodnoj banci Srbije.

Interesantno je napomenuti i to da su iznosi doznaka iz inostranstva koje šalje srpska dijaspora veći nego oni iz direktnih stranih investicija. - U periodu od 2011 do 2016. godine, prosečno učešće doznaka u BDP-u je, kao što smo naveli, oko osam odsto, dok je u istom periodu učešćee stranih direktnih investicija iznosilo oko 5,9 odsto BDP-a. To su statistički odnosi, a u kvalitativnoj analizi je neophodno uvažiti i osnovnu namenu ovih sredstava. Strane direktne investicije u celini su usmerene na jačanje proizvodnog potencijala ekonomije, dok to nije slučaj sa prilivima od doznaka.  Očekuje se da unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta, a time i položaja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, koje se potvrđuje i kroz napredak Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti, dovede do povećanog korišćenja i ovih sredstava za investiranje - kažu u Narodnoj banci Srbije.

^{Foto: Medija centar Beograd, Mahmud Bušatlija}

Činjenica da najveći deo novca koji dolazi od dijaspore u zemlju ide  u dnevnu potrošnju je jasan signal o velikoj stopi siromaštva među građanima Srbije, kaže za Demostat Mahmud Bušatlija, ekspert za strana ulaganja. - U tom segmentu treba tražiti razlog što daleko manje novca od doznaka biva plasirano u investicije i štednju nego u potrošnju. Međutim, to nikako ne znači da srpski gastarbajteri koji zarade novac u inonstranstvu ne investiraju ta sredstva u našoj zemlji. Ako analiziramo činjenicu da se izme|u pet do 10 odsto primljenih doznaka u Srbiji  iskoristi za investicione namene ili štednju, dolazimo do zaključka da se radi o značajnim novčanim sredstvima. Ta sredstva bi mogla da budu i daleko veća ali za to je potrebno da država stvori određene preduslove kako bi taj proces mogao da funkcioniše na odgovarajući način - tvrdi  Bušatlija. 

Prema rečima našeg sagovornika postoje dva osnovna razloga zbog kojih obim ulaganja srpske dijaspore u zemlju nije veći od sadašnjeg nivoa. Srpski poslovni ljudi iz inostranstva su u najvećoj meri zainteresovani za otvaranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Međutim, mnogi od njih odustaju od te ideje jer bi im takav angažman doneo samo gubitke te ulaženje u takve poslove za njih predstavlja veliki rizik i avanturu sa prilično nezivesnom završnicom. - Da bi se mala i srednja preduzeća nesmetano razvijala i ostvarivala profit potrebno je da egzistira krupna industrija koje trenutno gotovo da nema u Srbiji. Mala i srednja preduzeća jedino mogu da opstanu tako što će opsluživati velike industrijske sisteme. Ako nema velikih industrijskih sistema nema ni uspešnih malih i srednjih preduzeća. Stoga je sasvim jasno da je Srbiji potrebna industrijalizacija. Tek kada se osmisli i ostvari taj veoma važan proces povećaće se interesovanje za otvaranje malih i srednjih preduzeća i između ostalog zainteresovanost srpskih biznismena iz inostranstva da ulažu u Srbiju - naglašava naš sagovornik.

On dodaje da je drugi preduslov koji treba ostvariti na tom planu poboljšanje poslovnog ambijenta u Srbiji a u prvom redu osigurati bezbednost investicija u Srbiji. - Upravo je niska stopa bezbednosti investicija u Srbiji glavni razllog što, između ostalih, i srpski poslovni ljudi iz dijaspore izbegavaju da investiraju u našoj zemlji. Još uvek nedovoljno uređen pravni sistem i iz niza razloga poslovno nepovoljna klima odbijaju srpsku dijasporu od ulaganja u  zavičaju - objašnjava Bušatlija.

Prema njegovim rečima nesigurnost investicija, sporost pravosudnog sistema  (činjenica da imovinski sporovi u Srbiji znaju da traju i po 30 godina), ambijent koji ne garantuje da će uloženi kapital uspeti da se ostvari kroz profit, i nedovoljno stimulativna poreska rešenja izazivaju veliki otpor kod potencijalnih investitora iz redova srpske dijaspore. - Problemi koji su spomenuti se nikako ne mogu rešiti bez odgovarajuće intervencije države. Ona ne bi trebala nužno da bude ostvarena kroz davanje subvencija investitorima iz redova dijaspore već prvenstveno stvaranjem kvalitetnije poslovne klime, uređenijim zakonima i drugim ekonomski opravdanim rešenjima koji će motivisati dijasporu za ulaganja u Srbiju - zaključuje naš sagovornik.