Ozbiljne ankete predviđaju da je Makron ima veće izglede da se useli u Jelisejsku palatu u Parizu, rezidenciju predsednika Francuske, i odatle obnaša vlast narednih pet godina.  

Makron se u francuskoj i svetskoj javnosti doživljava kao „kandidat establišmenta i kontinuiteta“, jer se zalaže za ostanak Francuske u Evropskoj uniji i nastavak oštrog kursa prema Rusiji, mada je, kako bi namamio i protivnike EU da glasaju za njega, nedavno izjavio da je moguć i „Fregzit“. Ta izjava, međutim, nije shvaćena kao promena politike, nego više kao pecanje glasova evroskeptika.

Marin le Pen, sa druge strane, sasvim ozbiljno najavljuje radikalne promene, poput ukidanja evra i vraćanja francuskog franka, dok saveznike u Vašingtonu i Briselu, kako u sedištu EU tako i u sedištu NATO-a, najviše brinu njeni dobri odnosi sa Kremljom i moguće napuštanje zajedničkog fronta protiv Vladimira Putina, u slučaju da kći Žana Marija le Pena osvoji vlast.

Marin le Pen, takođe, jaše na talasu protivljenja migrantima i straha od islamskog terorizma, koji je od svih evropskih država najviše pogodio Francusku nizom napada u kojima je tokom poslednje dve godine poginulo više od 230 ljudi.

printscreen

 „Gardijan“ podseća da je Marin le Pen (48), kandidatkinja Nacionalnog fronta i pravnica po obrazovanju, 2015. godine uporedila muslimane koji se mole na ulicama francuskih gradova sa nacističkom okupacijom, te da je Makron naziva predstavnicom „partije mržnje“ i optužuje je za „potpirivanje građanskog rata“.

Agencija Rojters javlja da je Markon uoči drugog kruga izbora povećao prednost i da, prema poslednjem istraživanju rađenom za list „Ekspres“, uživa poverenje 62 odsto birača, što je njegov najbolji rezultat od 23. aprila, kada je održan prvi krug izbora, a Marin le Pen 38 odsto.

To istraživanje je obavljeno posle televizijskog duela u kojem je Emanuel Makron (39), kandidat pokreta An marš (Napred), bivši bankar i socijalistički ministar ekonomije, rekao Le Penovoj da je njeno zalaganje za izlazak Francuske iz EU pogubno, a ona mu uzvratila da će posle izbora predsednica Francuske svakako biti žena – „ili ja ili Angela Merkel“.

Istraživanje agencije Odoksa pokazalo je da će četvrtina biračkog tela u nedelju ostati kod kuće i da je među apstinentima mnogo glasača levice, razočaranih neuspehom njihovih kandidata u prvom krugu. To bi, navodi Rojters, bio najveći procenat apstinencije još od 1965. godine, uz podsećanje da je 23. aprila, u prvom krugu, na birališta izašlo 78 odsto birača.

BBC javlja da se Marin le Pen i Makron bore za 17 odsto neopredeljenih birača na prvim izborima u Francuskoj na kojima se za ulazak u Jelisejsku palatu bore kandidati od kojih nijedan ne pripada „tradicionalnim mejnstrim partijama“.

Izraelski „Džerusalem post“ piše da su jevrejski, muslimanski i protestantski verski lideri u Francuskoj izdali neuobičajeno zajedničko saopštenje u kojem su podržali Makrona i pozvali vernike da glasaju za njega u drugom krugu.

printscreen

Taj list navodi rezultate istraživanja po kojima će Makron poraziti Le Penovu sa dobijenih 60 odsto glasova prema njenih 40 odsto, dok je neodlučnih oko 18 odsto.

„Džerusalem post“ podseća da Žan Mari le Pen, osnivač Nacionalnog fronta, negira holokaust i da je optuživan za rasnu mržnju prema Jevrejima, dok se Nacionalni front smatra i antiislamskom strankom zbog zalaganja za zabranu molitvi na javnim mestima, ograničavanje gradnje džamija i zabranu useljavanja imigranata iz muslimanskih država.

Portal „Tajms of Izrael“ objavio je vest francuske državne agencije AFP u kojoj se navodi da je Makron u televizijskom duelu bio ubedljiviji i da je ostavio jači utisak na 63 odsto od ukupno 16,5 miliona gledalaca, čime je potvrdio svoj status favorita na nedeljnim izborima .

„Duel je doživljen kao sukob između Makronovog zalaganja za otvorenost i tržišne reforme i naciolanizma Marin le Pen čiji je slogan Prvo Francuska.  Makron je Le Penovu nazvao prvosveštenicom straha, lažovom i čak parazitom sistema, dok mu je ona uzvratila da je pokoran Angeli Merkel“, navodi AFP, a prenosi „Tajms of Izrael“.

printscreen

Desničarski „Brajtbar“ konstatuje da Marin le Pen, iako važi za autsajdera, smanjuje razliku i napada Makrona da „meko pristupa terorizmu“, i ističe da je Le Penovu podržala i legendarna glumica Brižit Bardo, poznati borac za prava životinja, koja je za Makrona rekla da je „hladan i nema saosećanja, što se vidi u njegovim ledenim očima“.

Ruski državni medij RT u članku „Izbor između kuge i kolere: 29 odsto birača u Francuskoj planira da ne izađe na izbore“ navodi da istraživanja pokazuju da su milioni ljudi neodlučni i da radije neće izaći na izbore nego što će glasati za nekog od dvoje kandidata.

Prvi put od 1958. godine u drugom krugu ne učestvuju kandidati tradicionalne levice i desnice, a ukupno 47 miliona birača suočeno je sa izborom između Emanuela Makrona i Marin le Pen, navodi RT.

RT citira agenciju AFP, koja navodi da je prema jednom istraživanju sedam od 10 birača nezadovoljno tim izborom, dok svaki četvrti kaže da u nedelju neće glasati.

„Dilema je izražena kao izbor između kuge i kolere“, navodi AFP, a prenosi RT.

U tom članku se navodi da Makron ima prednost od 20 procentnih poena nad Le Penovom, ali da među biračima koji se opredeljuju za bivšeg bankara ima i antidesničarskih glasova, odnosno ljudi koji će glasati protiv kandidatkinje Nacionalnog fronta, a ne za Makrona.

printscreen

„Gnušam se Marin le Pen, povraća mi se od nje, ali razmišljam da je Francuskoj možda potrebno da bude dobro prodrmana“, kaže jedna žena u Marselju.

Američka agencija AP navodi da je Marin le Pen u televizijskom duelu rekla da „Francuska nema razloga za hladni rat protiv Rusije“.

Ta agencija ocenjuje da Marin le Pen u duelu nije uspela da nokautira Makrona, što joj je bilo neophodno da smanji njegovu prednost, dok je Makron postigao svoj cilj i sprečio Le Penovu da mu se približi u završnici kampanje.

Poslednje istraživanje agencije Ifop kaže da Makron ima 62 odsto, a Marin le Pen 38.

Duško Lopandić, bivši šef Misije Srbije pri Evropskoj uniji, odnosno srpski ambasador u EU, kaže za Demostat da se francusko društvo podelilo na republikanski deo koji se zalaže za demokratiju i „manje-više nastavak ovakve Francuske“ i koji će na izborima podržati Makrona, i deo nezadovoljnih „svime u ekonomiji“, a posebno socijalnim razvojem i imigracijom, koji podržava Marin le Pen.

„Očekuje se da će Makron ubedljivo pobediti i da je taj deo većinski, ali ta većina se smanjuje ako se uporedi sa rezultatima izbora održanih pre nekoliko decenija“, navodi Lopandić.

Lopandić ističe da u Francuskoj slede junski parlamentarni izbori na kojima nije tako izvesno ko će pobediti.

„To će biti drugo poluvreme, jer nije dovoljno da predsednik ima politički profil, nego i većinu u parlamentu, a to je daleko od izvesnog“, kaže Lopandić.

Upitan da li je na nedeljnim izborima moguće iznenađenje, Lopandić odgovara da je to malo verovatno, i podseća da su istraživanja javnog mnenja pre prvog kruga gotovo u procenat pogodila ishod, dok ankete pred drugi krug izbora pokazuju da Makron vodi sa otprilike 60 odsto prema 40, što je značajna prednost.

„Ovo, međutim, nije kraj, jer slede parlamentarni izbori“, zaključuje Lopandić.