Tu funkciju u prethodnoj administraciji Baraka Obame obavljala je Viktorija Nuland.

Mičel je stručnjak za NATO i transatlantske odnose, navodi se u saopštenju Bele kuće, i dodaje da je 2005. godine osnovao Centar za analizu evropske politike (CEPA), čiji je predsednik od 2009. godine.

Diplomirao je na državnom Tehničkom univerzitetu u Teksasu, magistrirao spoljne poslove na Univerzitetu Džordžtaun, a doktorirao je na Fraj univerzitetu u Berlinu.

Mičel nije imao iskustva u radu na pozicijama u državnoj administraciji.

Tokom predsedničke kampanje 2012. godine bio je u tranzicionom timu za nacionalnu bezbednost republikanskog kandidata Mita Romnija.

Koautor je dve knjige o geopolitici, od kojih je najpoznatija „Nestabilna granica: Ranjivi saveznici, uspon rivala i kriza američke moći“, koju često citira savetnik za nacionalnu bezbednost Herbert Mekmaster, navodi portal Fondacije za stratešku kulturu (Strategic Culture Foundation).

Mičel u toj knjizi piše da su, od Baltika do Južnog kineskog mora, nove autoritarne države pune samopouzdanja osetile priliku da ponovo uspostave stare imperije ili izgrade nove na račun Amerike.

Nadajući se da je slabljenje Sjedinjenih Država stvarno, države poput Rusije, Irana i Kine testiraju rešenost Vašingtona ciljajući ranjive saveznike SAD na granicama američke moći.

Mičel je poznat po tvrdom stavu prema Rusiji i očekuje se da će Senat SAD potvrditi njegovo imenovanje.

„Zapad se posle završetka hladnog rata nadao da bi Rusija mogla da postane ogromna verzija Poljske sa liberalnim institucijama i demilitarizovanom spoljnom politikom, ali umesto toga imamo savremenu verziju Kartagine – nabusitu silu, namernu da vodi osvetničku spoljnu politiku čiji je cilj da svrgne sistem koji krivi za gubitak svoje nekadašnje moći“, napisao je Mičel o Rusiji.

Administracija koja obećala unapređenje odnosa s Moskvom predložila je još jednog jastreba, zaključuje Fondacija za stratešku kulturu.

Mičel će se pridružiti timu najviših zvaničnika koji se zalažu za tvrd pristup prema Rusiji, Mekmasteru, sekretaru za odbranu Džejmsu Matisu i direktorki za Evropu i Rusiju u Nacionalnom savetu za bezbednost Fioni Hil.

Sastanak Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina na samitu G20 u Hamburgu pokazao je, međutim, kako niko od njih nema odlučujući uticaj na američkog predsednika, pa je malo verovatno da će Ves Mičel imati isti nivo uticaja koji je Viktorija Nuland imala na Obamu.

 Mičel bi, sa druge strane, mogao da postane glavni arhitekta politike prema Rusiji ako Tramp prihvati nove predloge državnog sekretara Reksa Tilersona.

Državni sekretar je predložio okvir od tri tačke za buduće odnose s Rusijom. Taj dokument je proglašen tajnim i nije objavljen. Tilersonov predlog daje uski pogled na ono što bi moglo biti postignuto, ali predlaže konstruktivan odnos sa Rusijom po ograničenom broju pitanja. Dokument će najverovatnije biti odobren na sastanku zvaničnika Bele kuće na kojem će, između ostalih, učestvovati i Džejms Matis.

Mediji javljaju da Tilersonov dokument ističe važnost „strateške stabilnosti“ u odnosima s Rusijom, kojoj nudi angažovanje po strateški važnim pitanjima za Ameriku, uključujući rat u Siriji, nuklearni program Severne Koreje i sajber bezbednost i sajber špijunažu. Tilerson predlaže i bolju koordinaciju sa Rusijom u Siriji u borbi protiv terorističke Islamske države.

Tilerson je zadužio svog zamenika Toma Šenona, trećeg čoveka u Stejt departmentu, da radi na normalizaciji odnosa s Rusijom. Mičel, oštri kritičar Putina, mogao bi da se priključi ispunjenju tog zadatka ako Tilersonov predlog bude prihvaćen. Jastrebovi mogu biti pragmatični u ostvarivanju ispunjavanju dodeljenih zadataka.

To je moguć scenario, ali ništa se ne može tvrditi sa sigurnošću, pošto je američka spoljna politika u najboljem slučaju nepredvidljiva, a neki kažu i zbrkana.

Mičelu će biti potrebno vreme da nauči pravila igre, a ostaje da se vidi ko će biti predložen za poziciju zamenika pomoćnika za Rusiju u Ministarstvu odbrane i za američkog specijalnog izaslanika za Rusiju.