Za sprovođenje reformi ključan je javni sektor i politička stabilnost

Uprkos ekonomskom rastu, region Zapadnog Balkana još uvek nepouzdan za investicije, uz narastajuće društveno nezadovoljstvo

Za

Za sprovođenje reformi ključan je javni sektor i politička stabilnost

Uprkos ekonomskom rastu, region Zapadnog Balkana još uvek nepouzdan za investicije, uz narastajuće društveno nezadovoljstvo

autor teksta
Aleksandra Popović | Demostat | Beograd 26. Apr 2019 | U fokusu

*Najmanje afinititeta prema „državnom poslu“, od ispitanika iz regiona, iskazali su stanovnici Srbije sa 37 procenata

* U Srbiji postoji samo nekoliko kompanija koje beleže trendove ubrzanog razvoja – samo jedna od 20 kompanija imala je prosečan rast od barem 20 odsto tri godine za redom

 

* U svim zemljama regiona, glomazni i nereformisani javni sektori imaju unutrašnje nedostatke koji smanjuju i kvalitet obrazovanja, zdravstva i javne infrastrukture

Srbija, najveća ekonomija Zapadnog Balkana, u prethodnoj godini zabeležila je značajan ekonomski rast, ali on je sada u opadanju a vlast još uvek ne uspeva da nađe rešenje za, i dalje prisutan problem nezaposlenosti, neracionalnu potrošnju javnih preduzeća, kao i političke prilike odnosno primetno društveno nezadovoljstvo oličeno u masovnim antivladinim protestima.

Ovako je situacija u našoj zemlji opisana kroz Redovni ekonomski izveštaj o stanju u državama Zapadnog Balkana u 2018. godini koji je sačinila grupacija Svetske banke.

Ono što stvara najveće prepreke za razvoj naše ekonomije, ukazuje izveštaj, su rizici političke prirode.

Konstantno držanje javnosti u neizvesnosti od prevremenih izbora, narastajuće društveno nezadovoljstvo, nestabilni odnosi sa Kosovom, sporije otvaranje poglavlja u pregovorima za pristup EU od očekivanog, pogoršanje u oblastima vladavine prava i upravljanja državom, neki su od glavnih procesa koji bi mogli da se odraze i na stanje ekonomskih činilaca.

Uz pohvale za ekonomski rast, pred državama Zapadnog Balkana stoji pretnja od velike potrošnje javnog sektora, zamera im se nedostatak inovacija i uređenih zakonskih i tržišnih uslova za razvoj novih privatnih kompanija, a upozoravaju se da kratkoročne mere koje vlade primenjuju ne mogu da osiguraju nove investicije i razvoj. Sve ove zamerke, uz važne političke faktore, celu regiju čine, i dalje, nestabilnim tržištem i nerazvijenom u odnosu na druge evropske zemlje.

Predviđanja Svetske banke su da će ekonomije zemalja regiona nastaviti da se razvijaju i u 2019. i 2020. godini ali ovi izgledi zavise od brojnih rizika. Rast će se razlikovati od zemlje do zemlje, predviđaju stručnjaci, sa tendecijom rasta u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji dok će imati tendenciju opadanja u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.

U 2018. godini zabeleženo je ubrzanje rasta u regionu dostižući 3,8 odsto. Srbija, kao najveća ekonomija u okruženju, beleži rast od 4,2 odsto što je značajno više od ranije predviđenih 3,5 procenata. Ovakav porast stvoren je potrošnjom i investicijama, ali delimično je nastao i zahvaljujući povećanju penzija i plata u javnom sektoru i oporavku energetskog sektora nakon pada produktivnosti iz 2017.

Uprkos rastu, u 2018. godini je stvoreno manje radnih mesta. Najniža stopa nezaposlenosti je bila u Albaniji, a najveća na Kosovu sa 29.5 odsto nezaposlenog stanovništva.  Zaposlenost u Srbiji dostigla je novi maksimum sa 47,6 odsto, što je porast od 0,9 procenata. Ipak, širom Zapadnog Balkana, nezaposlenost je najveća briga građana jer više od 33 odsto ispitanika cele regije i dalje to navodi kao glavni problem u svojoj državi.

U Srbiji, oko 25 odsto ispitanih veruje da je uzrok nemogućnosti pronalaženja zaposlenja – starosna diskriminacija. Dok većina stanovnika regije – njih 42 odsto, priželjkuje poslove u javnom sektoru i državni preduzećima, u Srbiji to nije slučaj. Najmanje afinititeta prema „državnom poslu“ iskazali su upravo stanovnici Srbije sa 37 procenata. Ovo se može smatrati donekle i nepoverenjem u državu i njenu ekonomiju.

U Srbiji postoji samo nekoliko kompanija koje beleže trendove ubrzanog razvoja – samo jedna od 20 kompanija imala je prosečan rast od barem 20 odsto tri godine za redom, a upravo ovakve kompanije su te koje stvaraju nova radna mesta i pokreću privredu.

Dalje projekcije za srednjoročni rast u Srbiji u najvećoj meri zavise od tempa strukturalnih reformi. Srbija ima glomazan, neefikasan javni sektor za brojnim nedostacima, posebno u domenu javnih preduzeća, ukazali su stručnjaci. 

Nezadovoljavajući rezultati javnih preduzeća direktno utiču na rast ekonomije kroz investicije niže od planiranih i povremene prekide u radu koji vode povećanju uvoza. Propusti u reformama donose, ne samo visoke fiskalne izdatke, već čine Srbiju manje konkurentnom na svetskom tržištu.

Narastajuće društveno nezadovoljstvno sporim tokom reformi u nekim zapadno-balkanskim zemljama donosi ne samo rizike na unutrašnjem planu, već i jedinstvenu priliku da se stvori politički momentum za dovršavanje procesa reformi.

Nezadovoljstvo ekonomskom i političkom situacijom ogleda se kroz nedavne antirežimske proteste u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj gori i Srbiji, zapisano je u analizi Svetske banke. Kritike javnosti reflektuju se i kroz narastajuću političku polarizaciju u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji. U sve tri zemlje, partije opozicije nedavno su odbile apel Evropske komisije da prekinu sa bojkotima i vrate se u svoje parlamente. Ovakav razvoj situacije mogao bi da smanji šanse za ekonomski rast jer politička nestabilnost narušava poverenje investitora i konzumenata. Narastajuće nezadovoljstvo naroda nedostatkom ekonomskih uslova uzrokovano je i sporim procesom reformi.

U svim  zemljama regiona, glomazni i nereformisani javni sektori imaju unutrašnje nedostatke koji smanjuju i kvalitet obrazovanja, zdravstva i javne infrastrukture, kao i konkurentnost na tržištu. U nekoliko zemalja, indikatori upravljanja državom i vladavine prava su se pogoršali, rast bi mogao biti brži da nije svih ovih elemenata.

Ukratko, ekonomski izgledi za Zapadni Balkan podložni su rizicima i ugrožava ih narastajuće društveno nezadovoljstvo što bi trebalo da bude imperativ državama da ubrzaju strukturne reforme.

 

Potrebna start-ap preduzeća!

Start-ap preduzeća se traže – navedeno je uz znak uzvičnika u analizi Svetske banke za ceo region. Više kompanija koje ulaze i izlaze sa tržišta bi povećalo spektar mladih firmi, za koje se potvrdilo da češće prerastaju u veće kompanije, koje donose i veći rast celokupne ekonomije. Ovo su kompanije koje stvaraju nova radna mesta, a uklanjanje prepreka za njihov ulazak na tržište može dodatno da poveća rast u privatnom sektoru.

Ipak, nasuprot tome, dinamika poslovnog okruženja na Zapadnom Balkanu još uvek je takva da ulazak na tržište nije slobodan, odnosno da je okruženje takvo da pogoduje nekolicini povlašćenih monopolističkih igrača.

Komentari
U fokusu
Marković: Optužbe iz Srbije smatramo neutemeljenim
Marković: Optužbe iz Srbije smatramo neutemeljenim

On tvrdi da Crna Gora prema cijelom regionu vodi politiku stabilizacije, mira i ...

Srpske vlasti nedovoljno lobiraju kod Trampa
Srpske vlasti nedovoljno lobiraju kod Trampa

Beograd - Izborom republikanca Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Drža...

Fruškogorski koridor
Fruškogorski koridor

Početak izgradnje najdužeg tunela u Srbiji do proleća 2020?   * Memo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web