Trgovina

Ukupna trgovinska razmena Srbije porasla sa beznačajnih 24,2% BDP-a u 2000. godini (prema navodima Svetske banke) na 109% u 2016. godine

Trgovina
Izvor: UN Comtrade, obračun autora na osnovu podataka iz Harmonizovanog sistema (HS).

Trgovina

Ukupna trgovinska razmena Srbije porasla sa beznačajnih 24,2% BDP-a u 2000. godini (prema navodima Svetske banke) na 109% u 2016. godine

autor teksta
Evropski parlament | Evropski parlament | Beograd 8. Jan 2018 | Istraživanja

Nakon dugog perioda međunarodne izolacije, Srbija je ponovo počela da se integriše u svetsku privredu 2000. kada je sprovela niz reformi s ciljem izjednačavanja deviznih kurseva i otklanjanja birokratskih i administrativnih prepreka za trgovinu (Kathuria, 2008). Rezultati te politike su sada očigledni, pošto je ukupna trgovinska razmena Srbije porasla sa beznačajnih 24,2% BDP-a u 2000. godini (prema navodima Svetske banke) na 109% u 2016. godine, što je poslednja godina za koju su podaci dostupni. Istovremeno s deregulacijom u zemlji, Srbija je podnela zahtev za prijem u Svetku trgovinsku organizaciju (WTO) i nadala se da će biti primljena 2013, međutim postupak nastavlja da se odugovlači (najnovija sporna pitanja su zakoni Srbije protiv genetski modifikovanih organizama ili GMO-a).  Paralelno s ovim multilateralnim pristupom, Srbija je sa svojim najvećim trgovinskim partnerima (Evropskom unijom, Rusijom, Evropskim udruženjem slobodne trgovine (EFTA), Turskom i Centralnoevropskim udruženjem slobodne trgovine (CEFTA)) zaključila i određeni broj sporazuma i ugovora o slobodnoj trgovini, uvodeći bescarinske režime na veliki broj proizvoda. Učinak trgovinske razmene Srbije u budućnosti biće umanjen u zavisnosti od strateških prioriteta srpske vlade i ponekad komplikovanog lavirinta sporazuma i preklapajućih sporazuma o preferencijalnoj trgovini koje je Srbija sklapala, ali, kako je prikazano na Slici , izgleda da se sve više okreće ka Evropi. Naime, čak i potezi Srbije da uspostavi veze u svom bliskom okruženju imaju evropski prizvuk: formiranje regionalnog ekonomskog područja Zapadnog Balkana (REP), što je dopuna sporazuma CEFTA sklopljenog na samitu u Trstu 12. jula 2017godine, dobilo je podršku Evropske unije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kao način da se smanje carinske tarife i poboljša investiciona klima u regionu. U praksi, kao i u teoriji, Srbija će i dalje biti vezana za Evropu više nego za bilo kog drugog partnera. 

Komentari
Istraživanja
Trgovina sa SAD
Trgovina sa SAD

Formalni trgovinski odnosi su u potpunosti ponovo uspostavljeni tek 2003. kada j...

Trgovinska razmena sa EU
Trgovinska razmena sa EU

Iako ima veći broj stanovnika od Hrvatske, a gotovo isti kao Bugarska, mnogo za...

Trgovina
Trgovina

Nakon dugog perioda međunarodne izolacije, Srbija je ponovo počela da se integ...

Strana pomoć  Srbiji
Strana pomoć Srbiji

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), strana pomoć...

Entuzijazam za pristupanje EU se smanjuje
Entuzijazam za pristupanje EU se smanjuje

Iako se čini da postoji polazna linija podrške za pristupanje EU (nikada...

demostav
NAJČITANIJE
Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Aprilski pakt – ostaviti Goranu Vesiću Beograd
Aprilski pakt – ostaviti Goranu Vesiću Beograd

Ako smo hteli da verujemo da postoje, posle ispovedanja Dragana Šutanovca...

Dva Dragana i propast Demokratske stranke
Dva Dragana i propast Demokratske stranke

DS će možda nastaviti da postoji, ali nikako u značajnom političkom obliku. ...

Pedeset nijansi sive – Đilas i Vučić u beogradskoj kampanji
Pedeset nijansi sive – Đilas i Vučić u beogradskoj kampanji

Izbori za gradonačelnika Beograda nisu unapred rešeni, koliko god da mno...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web