Javnost širom sveta nenaklonjena Putinu i Rusiji

Širom sveta malo ljudi veruje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da radi pravu stvar u međunarodnoj politici, rezultat je globalnog istraživanja javnog mnjenja američkog „Pju centra za istraživanje“ (Pew Research Center). 

Javnost

Javnost širom sveta nenaklonjena Putinu i Rusiji

Širom sveta malo ljudi veruje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da radi pravu stvar u međunarodnoj politici, rezultat je globalnog istraživanja javnog mnjenja američkog „Pju centra za istraživanje“ (Pew Research Center). 

autor teksta
Miloš Đorelijevski | Pew Research Center | Beograd 30. Aug 2017 | Istraživanja

 

U proseku 26 odsto ljudi na svetu kaže da ima poverenja u ruskog lidera. Sumnje u Putinovu spoljnu politiku, međutim, ne poklapaju se nužno sa doživljajem Rusije kao opasnosti za bezbednost. U 37 država prosečno 31 odsto ispitanika opisuje rusku moć i uticaj kao glavnu pretnju njihovoj zemlji, a isto toliko tako vidi i Kinu, što je blizu 35 odsto onih koji smatraju da su američka moć i uticaj velika pretnja.

Kada se svi faktori uzmu u obzir, slika Rusije u svetu je više negativna nego pozitivna. Kritički stavovi o Rusiji su rasprostranjeni u SAD i u Evropi, dok su stavovi više pomešani u azijsko-pacifičkom regionu, na Bliskom istoku, u subsaharskoj Africi i u Latinskoj Americi. Samo u tri posmatrane države većina ispitanika je iskazala povoljno mišljenje o Rusiji – u Vijetnamu (83 odsto), Grčkoj (64) odsto i na Filipinima (55 odsto).

Mnogi ljudi izražavaju sumnju da je Vlada Rusije posvećena građanskim slobodama. Globalno, u proseku 30 odsto ispitanika kaže da Rusija poštuje prava svojih građana, dok se 46 odsto ne slaže sa tom konstatacijom, a 17 odsto nema stav. Skepticizam u poštovanje ličnih sloboda u Rusiji je raširen u SAD i u Evropi. Stavovi su više pomešani u azijsko-pacifičkom regionu, na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi, dok je javnost u subsaharskoj Africi više ubeđena nego što nije da ruska vlada štiti lične slobode svojih građana.

To su najznačajniji rezultati istraživanja “Pju centra” sprovedenog na 40.951 ispitaniku u 37 država, ne uključujući Rusiju, od 16. februara do 8. maja ove godine. Istraživanje je sprovedeno telefonskom anketom i intervjuom sa ispitanicima.

Evropljani su naročito oštri u oceni Putina, pošto u proseku njih 78 odsto nema poverenja u predsednika Rusije. U Americi i Kanadi malo je uverenih u Putinovo globalno vođstvo i tri puta je više onih kojima se Putin ne sviđa od onih kojima se sviđa.

Države u kojima većina pozdravlja Putinovu spoljnu politiku mogu se izbrojati na prste jedne ruke – Vijetnam, Filipini, Tanzanija i Grčka. U ostalim državama mnogi ne iskazuju nikakav stav o Putinu. Trećina ili nešto više ispitanika u Indiji, Indoneziji, Gani, Senegalu, Južnoafričkoj Republici i Argentini nema stav o ruskom lideru.

Iako Putin i Rusija imaju slab rejting širom velikog dela sveta, mali broj ispitanika doživljava rusku moć i uticaj kao glavnu pretnju svojoj naciji. Rusija se doživljava kao mnogo manja opasnost od “Islamske države” i klimatskih promena u svim posmatranim državama, osim u Poljskoj i Jordanu. U proseku 31 odsto ispitanika kaže da je ruska moć velika pretnja njihovoj naciji, dok 62 navodi ISIS, 61 odsto klimatske promene, a 51 odsto sajber napade iz drugih zemalja i stanje svetske ekonomije. Zapravo, među osam ponuđenih opasnosti, moć i uticaj Rusije i Kine dele poslednje mesto sa prosekom od 31 odsto.

Generalno, ispitanici ne smatraju da Vlada Rusije poštuje lične slobode svojih građana.

U 37 posmatranih država, tek 30 odsto anketiranih veruje da se Rusija pridržava tog načela demokratije, dok za Francusku to veruje 60 odsto (ispitanici van Francuske), SAD 54 odsto (ispitanici van SAD), a samo 25 odsto ispitanih smatra da Kina poštuje lične slobode.

Velika većina Amerikanaca (80 odsto) i Kanađana (73 odsto) smatra da Putinova vlada ne poštuje lične slobode. Slični procenti su i u evropskim državama.

Na Bliskom istoku i u azijsko-pacifičkom regionu stavovi se razlikuju od zemlje do zemlje. Većina u Tunisu, Libanu, Vijetnamu i na Filipinima smatra da Rusija poštuje građanske slobode, dok je javnost u ostalim državama tih regiona podeljena po tom pitanju. 

MALO POVERENJA U PUTINOVU SPOLJNU POLITIKU

U malom broju posmatranih država ljudi iskazuju poverenje da Putin čini pravu stvar u međunarodnim odnosima. Globalno, u proseku 60 odsto ispitanika kaže da nema poverenja u Putinovo globalno liderstvo.

Evropa ima najmanje poverenja u Putina sa prosekom od 78 odsto ispitanika koji ne veruju Putinu. Gotovo devet od deset u Poljskoj (89 odsto), Španiji (88 odsto), Holandiji (87 odsto) Švedskoj (87 odsto) ne veruje Putinu, a u Francuskoj osam od deset ispitanih (80 odsto).

Polovina i više anketiranih u državama Latinske Amerike takođe izražava sumnju u Putinovu spoljnu politiku. Slično je i na Bliskom istoku, uz izuzetak Tunisa, gde su mišljenja gotovo jednako podeljena (32 odsto veruje Putinu, 39 odsto ne veruje).

Mišljenja o Putinu su pomešana u Africi, uz prilično veliki broj onih koji nemaju stav. Samo u Tanzaniji nešto više od polovine (51 odsto) izražava poverenje u međunarodnu politiku ruskog lidera.

Putin uživa poverenje polovine ili više Vijetnamaca (79 odsto), Filipinaca (54 odsto) i Grka (50 odsto).

Iako je poverenje u Putinovu spoljnu politiku generalno nisko, u mnogim državama njemu veruju više nego predsedniku SAD Donaldu Trampu. Poverenje u Putina je mnogo veće nego u Trampa u Grčkoj i Libanu (31 odsto procentnih poena više) i Vijetnamu (21 procentni poen više). Sa druge strane, poverenje u Putina je značajno manje nego u Trampa u Izraelu (28 procentnih poena manje), Nigeriji i Poljskoj (po 19 procentnih poena manje) i u Keniji (18 procentnih poena manje).

Kada se Tramp i Putin porede u SAD i u Rusiji, pokazuje se da Amerikanci manje veruju Putinu nego Rusi Trampu. Tek 23 odsto Amerikanaca ima poverenja u Putinovo delovanje na međunarodnoj sceni, dok Trampu veruje 53 odsto Rusa.

U mnobrojnim državama pol ispitanika igra ulogu kada je reč o poverenju u Putina. U 10 od 37 posmatranih zemalja muškarci iskazuju više poverenja u ruskog predsednika od žena.

Ideologija je takođe povezana sa slikom o Putinu. U 11 od 21 države u kojima su ispitanici pitani o ideologiji, oni koji sebe vide desno od političkog centra iskazuju više poverenja u Putina. To je naročito izraženo u Italiji, gde se o Putinu povoljno izrazilo 39 odsto ispitanika sa desnim pogledima, a 24 odsto sa levim stavovima. U Grčkoj je taj odnos 62 prema 47, dok je u Australiji 33 prema 19.

U Venecueli je taj trend suprotan, pa 28 procentnih poena više ispitanika sa levice podržava Putinovu spoljnu politiku, a u Izraelu 11 procentnih poena više.

U SAD je viđenje Putina podeljeno po partijskoj liniji. Tek 13 odsto demokrata iskazuje poverenje u Putina nasuprot 34 odsto republikanaca. Tokom 2015. godine gotovo da nije bilo razlike, jer je u Putina imalo poverenje 20 odsto demokrata i 17 odsto republikanaca.

RUSIJA SE NE DOŽIVLJAVA KAO PRETNJA U VEĆINI DRŽAVA

U poređenju sa ostalim globalnim pretnjama, poput ISIS-a i klimatskih promena, većina ljudi širom sveta relativno malo brine zbog ruske moći i uticaja. Od 37 posmatranih država, Rusija je samo u Poljskoj i Jordanu svrstana među tri najveće pretnje po nacionalnu bezbednost.

U Americi ruska moć veoma zabrinjava 47 odsto ispitanika, iako mnogo više Amerikanaca kao pretnju vidi ISIS, sajber napade i klimatske promene. U Kanadi tek 30 odsto ljudi vidi rusku moć kao glavnu pretnju, što je najmanje među osam ponuđenih pretnji u istraživanju.

Osim Poljske, većina u Evropi izražava znatnu ali ne i preteranu brigu o njihovom istočnom susedu. U Grčkoj (24 odsto) i Mađarskoj (28 odsto) su najmanje zabrinuti zbog ruske moći i uticaja. 

Na Bliskom istoku samo u Turskoj više od polovine (54 odsto) vidi Rusiju kao pretnju svojoj državi. U drugim zemljama regiona zabrinutost je manja, a ruska moć najmanje brine Izraelce (27 odsto). U subsaharskoj Africi i Latinskoj Americi trećina ili manje vidi Rusiju kao veliku pretnju. Izuzetak je Kenija, gde otrpilike četiri od 10 (39 odsto) ispitanih izražava veliku zabrinutost zbog ruske moći i uticaja.

Ponegde se zabrinutost zbog Rusije razlikuje i kada se posmatra obrazovanje ispitanika. U Americi, na primer, obrazovaniji za nijansu više doživljavaju Rusiju kao glavnu pretnju od ljudi sa nižim stepenom obrazovanja (51 odsto prema 44 odsto). Na Filipinima je ta razlika veća i iznosi 12 procentnih poena.

Političko opredeljenje naročito u SAD igra ulogu u viđenju Rusije. Otprilike šest od 10 demokrata (61) odsto smatra da je Rusija najveća opasnost po nacionalnu bezbednost , a isto misli 36 odsto republikanaca.

RUSIJU NEPOVOLJNO VIDE U MNOGIM DRŽAVAMA

Mišljenja o Rusiji su više nepovoljna nego povoljna u 19 od 37 posmatranih država. U proseku tek 34 odsto ispitanika vidi Rusiju u pozitivnom svetlu, a 40 odsto u negativnom. To je blago poboljšanje ruskog globalnog imidža, pošto je 2015. godine u proseku 51 odsto ispitanih videlo Rusij u negativnom svetlu.

Po regionima, reputacija Rusije je najnepovoljnija u Evropi i Severnoj Americi. Čitavih 63 odsto Amerikanaca i 59 odsto Kanađana ima negativno viđenje Rusije. U Evropi takav pogled ima u proseku 61 odsto ispitanika, a antiruski sentiment je naročito izražen u Holandiji (82 odsto) i u Švedskoj (78) odsto.

Na Bliskom istoku, većina u Jordanu (93) odsto, Turskoj (62) odsto i Izraelu (61 odsto) ima negativne stavove o Rusiji. Antiruska osećanja u Jordanu su gotovo duplirana u poslednjih 10 godina i pojačana su čak i pre ruskog uključivanja u sukobe u Siriji.

Mišljenja su podeljena u Tunisu i Libanu. U Libanu se pogledi razlikuju u zavisnosti od pripadnosti šiitima i sunitima – 83 odsto šiita vidi Rusiju povoljno i tek 21 odsto sunita i 38 odsto hrišćana oseća isto.

Viđenje Rusije je pomešano u Latinskoj Americi i subsaharskoj Africi, gde ima i mnogo neodlučnih i onih koji nemaju stav. Povoljno mišljenje o Rusiji najviše je rasprostranjeno u Nigeriji (45 odsto vidi Rusiju povoljno), Tanzaniji (45 odsto) i Peruu (41 odsto), dok je negativno mišljenje najviše rasprostranjeno u Južnoafričkoj Republici (40 odsto) i Brazilu (36 odsto).

Među posmatranim državama, imidž Rusije je najbolji u Vijetnamu, Grčkoj i na Filipinima. U sve tri države više od polovine ispitanih ima povoljno mišljenje o Rusiji. U Grčkoj je taj procenat ostao na istom nivou i stoji iznad 60 odsto od prvog istraživanja obavljenog 2012. godine. Ove godine u Grčkoj Rusiju vidi povoljno 64 odsto ispitanika.

Na Filipinima i u Vijetnamu sve više ljudi tokom godina vidi Rusiju u dobrom svetlu. U Vijetnamu sada taj procenat iznosi 83, što je skok od osam procentnih poena u poređenju sa 2015. godinom. Filipinci, vođeni predsednikom koji izgleda savezništvo okreće od Amerike prema Rusiji, sada u značajno većem broju povoljno vide Rusiju (55 odsto) nego pre četiri godine (35 odsto u 2013. godini).

Međusobno viđenje Amerikanaca i Rusa omekšalo je od veoma negativnog koje je preovlađivalo posle aneksije Krima i uvođenja sankcija Zapada prema Rusiji. Ove godine otrpilike četiri od pet Rusa (41 odsto) vidi Ameriku u povoljnom svetlu u poređenju sa tek 15 odsto u 2015. godini. Mišljenje Amerikanaca o Rusiji je manje poboljšano – u 2015. godini Rusiju je povoljno videlo 22 odsto Amerikanaca, a ove godine 29 odsto.  

U SAD su po ovom pitanju izašle na videlo partijske razlike. U 2015. godini Rusiju je u nepovoljnom svetlu video 71 odsto demokrata i 73 odsto republikanaca. Tokom protekle dve godine pogledi republikanaca su postali značajno pozitivniji, dok su se stavovi demokrata malo promenili. Danas tek 16 odsto demokrata ima pozitivno mišljenje o Rusiji u poređenju sa 41 odsto republikanaca.

U mnogim državama stariji ljudi u značajno manjem broju vide Rusiju u pozitivnom svetlu u poređenju s mladima i ni u jednoj zemlji mlađi ljudi nisu više kritični prema Rusiji od starijih generacija. U 12 država stariji od 50 godina imaju mnogo lošije mišljenje o Rusiji od onih između 18 godina i 29 godina. Generacijski jaz je najvidljiviji u Japanu i Brazilu, gde razlika iznosi 37 procentnih poena, Australiji (24 procentna poena) i Južnoj Koreji (22 procentna poena). U ostalih 11 država, između 40 odsto i 60 odsto starijih od 50 godina nema stav o Rusiji.

Muškarci su više naklonjeni Rusiji od žena – u sedam država, muškarci su za sedam do 17 procentnih poena više naklonjeni Rusiji od žena. Jaz među polovima je najveći u Francuskoj (17 procentnih poena) i u Nemačkoj (14 procentnih poena).

Veza između obrazovnog nivoa i pogleda na Rusiju zavisi od regiona. U Francuskoj, Americi i Švedskoj, ljudi nižeg nivoa obrazovanja u značajno većem broju vide Rusiju u povoljnom svetlu. U Tunisu i Turskoj, međutim, Rusiju tako doživljavaju obrazovaniji ljudi. 

MNOGI DOVODE U PITANJE ZAŠTITU LIČNIH SLOBODA U RUSIJI

Globalno, u proseku 30 odsto ispitanika smatra da ruska vlada poštuje lične slobode svojih građana. U Severnoj Americi, kako u SAD (80 odsto), tako i u Kanadi (73 odsto), ubeđeni su da ruska vlada ne poštuje građanske slobode. U Evropi, otprilike osam od 10 ispitanika smatra isto - u Švedskoj, Holandiji, Francuskoj, Poljskoj i Nemačkoj. Među Grcima ima najviše onih koji kažu da Rusija štiti lične slobode (43 odsto).

Suprotstavljena mišljenja o poštovanju ličnih sloboda u Rusiji postoje u Aziji i na Bliskom istoku. Većina u Australiji (75 odsto), Japanu (61 odsto) i Južnoj Koreji (56 odsto) sumnja da ruska vlada poštuje lične slobode, dok većina u Vijetnamu (85 odsto) i na Filipinima (59 odsto) smatra da Rusija štiti građanske slobode.

Izrael je jedina posmatrana država na Bliskom istoku u kojoj jasna većina ne veruje da Putinova administracija štiti prava građana Rusije. Suprotno, većina u Tunisu (80 odsto) i Libanu (70 odsto) daje Rusiji povoljnu ocenu po ovom pitanju. 

Komentari
Istraživanja
Rejting političkih partija u Velikoj Britaniji
Rejting političkih partija u Velikoj Britaniji

Istaživanje javnog mnjenja Velike Britanije  (27.08 - 28.08.2019.) na uzor...

Rejting političkih partija u Italiji
Rejting političkih partija u Italiji

Rejting političkih partija u Italiji...

Katastrofalne posledice srpske odiseje na prelazu 20. u 21. vek
Katastrofalne posledice srpske odiseje na prelazu 20. u 21. vek

Ne znam da li je ovaj (manji) deo mladih ljudi o kojima je ovde bila reč, ova...

Mladi i politika
Mladi i politika

Demokratska politička teorija postavlja velike zahteve pred običnog građani...

Srbijanska deca jugoslovenskih roditelja
Srbijanska deca jugoslovenskih roditelja

Najpre, opseg od 14 do 29 godina pokriva dinamične razvojne promene koje se unu...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web