Mi ćemo se vratiti!

Modna linija “Užička republika”

Ako je izlišno obeležavati 29. novembar kao dan propale jajačke Jugoslavije, 29. novembar kao dan bitke na Kadinjači simbolički je bitan i mimo ideoloških određenja. Radnički bataljon pod komandom Dušana Jerkovića koji se na tom prevoju 14 kilometara od Užica suprostavio nemačkim snagama koje su krenule u ofanzivu na Užice, imao je više slobodarsku nego klasnu dimenziju. 

Mi ćemo se vratiti!
foto: Ulazak partizana u Užice 1941. (montaža)

Mi ćemo se vratiti!

Modna linija “Užička republika”

Ako je izlišno obeležavati 29. novembar kao dan propale jajačke Jugoslavije, 29. novembar kao dan bitke na Kadinjači simbolički je bitan i mimo ideoloških određenja. Radnički bataljon pod komandom Dušana Jerkovića koji se na tom prevoju 14 kilometara od Užica suprostavio nemačkim snagama koje su krenule u ofanzivu na Užice, imao je više slobodarsku nego klasnu dimenziju. 

autor teksta
Zoran Panović | Nedeljnik | Beograd 8. Dec 2017 | Kolumne

Gledali ste Užičku republiku Žike Mitrovića. Druga Boru, partizanskog heroja, gle paradoksa, glumi prvi Tuđmanov gradonačelnik Zagreba - Boris Buzančić. On na Kadinjači u pirotehničkom spektaklu vadi metke iz sanduka partizanske fabrike oružja iz Užica na kojima piše – Pucaj, ne štedi! To bi verovatno bila i poruka naše namenske industrije u usponu globalnim trendovima. Kao u vremena iračko-iranskog rata kad kamion Milana Blagojevića (namenska industrija iz Lučana) dođe iz Iraka, pa odmah za Iran. Para ko šaše. Ako lažu radnici, sadašnji penzioneri, lažemo i mi. Retko je kad komunistička istoriografija uspela da šekspirovski obradi četničku izdaju kao što je to uspela sa majorom Barcem (Rade Šerbedžija), u Užičkoj republici, iako je taj film krcat istorijskim falsifikatima.

Uglavnom ni oko čega vezanog za njegov lik i delo, pa ni oko Titovih vojničkih sposobnosti, mišljenja nisu usaglašena. Ni kod onih koji su s njim ratovali, kamoli kod klasnih neprijatelja. Za Svetozara Vukmanovića Tempa, recimo, Tito je jedan od vojskovođa u Drugom svetskom ratu koji premašuje sve, izuzev možda maršala Žukova - naravno, imajući u vidu uslove u kojima je ratovao.

S druge strane, Aleksandar Ranković se svojevremeno poverio Dobrici Ćosiću da je varka sa rušenjem mosta na Neretvi 1943. jedna je od najvećih obmana i laži na kojima je vršena mistifikacija Titovih vojničkih sposobnosti. Milovan Đilas takođe je demistifikovao Tita kao nepogrešivog ratnog komandata. Prema Đilasu, Tito talenat vojskovođe nije imao najpre zbog nervoznog temperamenta i zbog prevelike brige za ličnu bezbednost, ali je zato jasno uočio karakter rata i u njemu briljirao kao u svojevrsnoj politici.

Đilasa i Rankovića donekle dematuje izjava visokog čoveka nemačkog Rajha Hajnriha Himlera, koji je u govoru održanom pred grupom viših nemačkih oficira u Jegerheu 21. septembra 1944. Titu dao neočekivan i laskav kompliment: ...Želeo bih vam navesti još jedan primer upornosti: Upornost maršala Tita. Moram reći da je on stari komunista, taj her Josip Broz, da je čovek čvrst. Na žalost, on je naš protivnik. Taj je zaista zaslužio titulu maršala... Ja bih voleo da imamo jedno tuce Tita u Nemačkoj, ljudi koji bi bili vođe i koji bi imali takvu odlučnost i tako čvrste nerve da se nikad ne predaju, iako su potpuno opkoljeni... Stenografski zapisnik ovog govora, preveden na engleski jezik, britanska vlada je preko svog ambasadora ser R. Stivensona predala posle rata jugoslovenskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Oslobodilačkim ratom i četničkim skliznućem u povremenu kolaboraciju zbog brige o srpskom narodu (sto za jednoga bila je prevelika cena za Dražu), ne može se uvek amnestirati Titov ratni avanturizam. Bitka na Kadinjači je primer partizanskog herojstva, ali i klasična posledica Titovog ratnog avanturizma. Užička republika jeste bila slobodna teritorija, ali i sovjetizovana Vandeja. U njoj su, na primer, kao psi, metkom u potiljak, ubijeni Živojin Pavlović, pisac Bilansa sovjetskog termidora (pritom i stari komunista koji je među prvima posvedočio o Staljinovim čistkama), i Mihailo Milovanović, prvi akademski slikar užičkog kraja i slikar Vrhovne komande srpske vojske u ratovima 1912-1918. U oba slučaja se istakao Slobodan Penezić Krcun.

Možda i zbog griže savesti, ali i pijeteta, Tito koji je panično pobegao iz Užica 1941. uvek mu se vraćao. I grad je na predlog Dobrivoja Baje Vidića poneo njegovo ime. Slagali bismo ako bismo rekli da nije bilo koristi od toga. Odmah nakon povratka sa samita nesvrstanih u Havani, a pre odlaska u ljubljanski Klinički centar, Tito je došao na Kadinjaču. Bio je to njegov poslednji veliki govor (pred 100.000 ljudi). Imao sam priliku da ga slušam uživo:

Ja sam rado došao ovdje, nisam oklevao kad ste me pozvali. U ovom trenutku ništa mi nije bilo važnije nego da budem prisutan otvaranju spomenika onim borcima koji su branili Užice da bi se iz njega obezbjedila evakuacija... Ja sam često, kad bih prolazio pored kolone boraca primjećivao da mnogih meni poznatih lica više nema. Možete li zamisliti kako mi je tada bilo teško... Tada je, septembra 1979, otvoren Memorijalni centar na Kadinjači. Taj centar mene je uvek podsećao na Stounhendž, na idealnu scenografiju nekog nikad snimljenog Lajbahovog spota. Davno sam čuo glasine da je na Kadinjači bio i Džo Stramer na proputovanju za Istanbul. 

Velika slobodna teritorija u Srbiji 1941. stvorena je zajedničkim partizansko-četničkim akcijama, i kao zaista jedina slobodna tada u Evropi nedovoljno je potencirana u vremenima koja su došla nakom sloma titoizma.

Eto, nedavno je obeleženo i sto godina Oktobarske revolucije. Ako se Putin snebivao oko jubileja, neko od naših zvaničnika je mogao da podseti da je u Užicu 1941. održana parada u čast Oktobarske revolucije. Čak je bivši ruski ambasador u Srbiji Konuzin bio u četničkoj Topoli, a nije na Kadinjači. I Boris Tadić je svojevremeno bio stigao da otvara Dodiku parče autoputa, a na Kadinjaču je bio poslao izaslanika.

Ni Tomislav Nikolić se nije proslavio. Aprila 2014. u Užicu održana je parada Vojske Srbije. Nikolić je tada podsetio u Užicu na oslobodilačke tradicije srpskog naroda, pomenuo je i antifašističku borbu, ali nije pomenuo ko je tu borbu vodio. Malo je razočaravajuće da na taj dan u Užicu niko ne pomene Radnički bataljon i njegovog komandanta Dušana Jerkovića, koji su izginuli na Kadinjači braneći grad od fašista. Doduše, dok se sve to odvijalo na Kadinjači, Nemci su već ušli u Užice iz drugog pravca, ali Titov ratni avanturizam ne umanjuje herojstvo ovih ljudi. Lepo je što ova naša sadašnja vojska neguje tradicije naše slavne vojske iz balkanskih i Prvog svetskog rata, kao i iz dva srpska ustanka protiv Turaka, ali zar je moguće da nijedna jedinica danas ne neguje tradicije neke partizanske jedinice, bar onih u kojima su većina bili Srbi. Pa nije valjda da to ne radimo zbog njihovih proleterskih odrednica? To proletersko tokom rata je maltene izgubilo klasni i dobilo oslobodilački smisao. Postalo njegov sinonim.

Poslednjih godina Kadinjača se više svela na mesto parastosa nego na mesto prkosa.

Ako pominjemo NATO bombardovanje i herojski otpor, a ne pominjemo vrhovnog komandanta Slobodana Miloševića, to ne znači da kad pominjemo partizane treba da se pravimo ludi i da ne pomenemo Tita. A, ne pominjemo ga nikad (valjda zbog klasnog genocida) kad moramo da pomenemo partizanske jedinice (kao za dan oslobođenja Beograda), makar što nas je Putin naučio pameti. Mada, oficijelni spiker RTS je aprila 2014. podsetio gledaoce ko je sve iz ovog kraja bio na čelu raznih naših vojski, pa se setio i Nikole Ljubičića. Taj bivši general armije, čovek od Titovog velikog poverenja i veliki meštar Osme sednice,  uvek je opovrgavao često zastupanu tezu da je Tito sistemski mrzeo Srbe i Srbiju. Evo šta je Ljubičić rekao 1996. godine: Ko kaže da Tito nije voleo Srbe!? On je bio pravi Jugosloven, ali nijedan narod nije mrzeo. Naprotiv. Sve ih je podjednako cenio. Pa on je ustanak podizao u Srbiji i odatle krenuo da stvara novu Jugoslaviju. Znate li vi da je Tito u Užicu bio posle rata čak 13 puta. Zar bi toliko puta dolazio da je mrzeo Srbe?

Pored Ljubičića (rođen u selu Karan) iz ovog kraja su, od poznatijih, i generali Dragoljub Ojdanić (Ravni), Milutin Kukanjac (Ljubiš), Ljubiša Diković (Skržuti)....

U izbornoj kampanji 2012. Ivica Dačić je obećao da će vratiti Titov spomenik na centralni gradski trg u Užicu. Inače, bivši predsednik opštine Užice Zoran Vujović (tada socijalista), pristao je na inicijative da se bronzani Tito skloni sa Trga partizana i iz pragmatičnih razloga; kad god na miting dođu Vuk Drašković i Šešelj - upiru prstom u Tita. Bez njega je tenzija manja, objašnjvao mi je svojevremeno Vujović. 

Ovaj kraj je 1941. bio ekspres lonac građanskog rata u Srbiji. Danas sezona jesen 1941, za vešt marketing može biti i turistička fabrika para. Koju bi mogao u budućnosti da iskoristi užički Narodni muzej koji ima temelj u dobroj partizansko-četničkoj postavci. Valjda su se ljudi emotivno istresli, pa i oni polaznici škole u Kumrovcu koji su uz Rubinov vinjak sa pijucima u rukama i članskim kartama Draškovićeve i Šešeljeve partije u džepovima skidali 1991. bronzanog Tita sa užičkog Trga koji umalo nije dobio na sred sebe i crkvu na predlog Velje Ilića. Ta bi bogomolja ovde koncepcijski valjda lepše legla od one Amfilohijeve limene na Rumiji, kako je neka antikomunistička zamlata mogla da pomisli.

Na velikom mitingu SPO u jesen 1990. u Užicu, Vuk Drašković je prstom pokazao na Titov spomenik i probao da razdvoji heroje s Kadinjače od onoga koji ih je poslao na klanicu. Što je u našim idejama rehabilitacija pipav posao. Ako smo šta temeljno uradili od 1990. godine to je rehabilitacija četnika i ostvarenje LGBT prava, ali u toj temeljnosti relativizovali smo antifašističku pobedu do zbunjivosti. Da smo i u drugim poslovima bili tako temeljni, verovatno bi nam danas bilo mnogo bolje. Verujte mi, meni je lakše da Turcima objasnim razliku između NUNS-a i UNS-a nego da na nekim drugim mestima objasnim ko je pobedio u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, shodno teoriji o dva pokreta. Koja je ipak možda najrazumljivija u užičkom muzeju.

A, sve je možda stvarno moglo biti drugačije. Široj publici ime Vučka Ignjatovića verovatno ništa ne znači, ali ako kažemo da je to četnički kapetan koji je komandovao zasedom koja je Titu spremljena 1941. na mostu u Požegi kad se ovaj vraćao sa pregovora sa Dražom, Vučkova uloga maltene postaje sudbinska. Jer, da je tada naredio da se opali pitanje je šta bi bilo. Vučko nikada nije verovao komunistima, bar tako su mi pričali seljaci u požeškim selima Glumču i Radovcima. Draža i Tito su se sastali 19. septembra 1941. u Struganiku u kući majora Aleksandra Mišića zarad eventualne zajedničke borbe protiv Nemaca. Draža je držao oficirsko obećanje (da će Tito stići bezbedno u Užice), a Vučku je održao bukvicu. A Ljubomir Simović u Užicu sa vranama piše: ono što Draža nije hteo da uradi Titu 1941, uradiće Tito Draži 1946. godine. Posle pada Užica, Tito je bio u depresiji. Priča se da ga je iz nje digao Đilas.  

Od Užičke republike, Žike Mitrovića (1974), filma sovjetske škole, skupe produkcije, sa puno pirotehnike, mnogo je elegantnija poema Slavka Vukosavljevića – ...pao je četrnaesti kilometar, al’ nikad neće Kadinjča. Verujte mi i to da čovek mnogo bistrije razmišlja kad 14 kilometara peške izađe od Užica do Kadinjače. Danas deluje nadrealno da je premijera filma bila u Pulskoj areni, sve sa Titom i Jovankom.

Za snimanje filma je vezana i jedna anegdota: Kad su tražili statiste za četnike, jedan seljak se malkice opustio nakon nekoliko čašica i pitao: Hoćete li da nam vi date uniforme, ili ćemo mi da obučemo naše! Mada je to opšte mesto za mnoge istorijske spektakle bivše Juge u kojima se pojavljuju pripadnici jugoslovenske vojske u otadžbini.

U stalnoj postavci Užička republika u užičkom Narodnom muzeju posetioci mogu da vide Titovu radnu sobu odakle je rukovodio Vrhovnim štabom, kao i četničke i partizanske relikvije. Ideja, koju propagira i aktuelni gradonačelnik Užica Tihomir Petković, je ta da je Titov spomenik integralni deo muzejske i turističke Užičke republike, dok bi prostor na Trgu pripao eventualno nekom znamenitom Užičaninu. Tito bi takođe mogao da se kontekstualizuje i sa pozorišnim festivalom koji se Užicu održava svakog novembra i ima (post)jugoslovenski karakter

Književnik Svetislav Basara, probao je osamdesetih da izvede kabalističku seansu oživljavanja bronzanog Tita (delo vajara Frana Kršinića), smatrajući da je to poslednja šansa da se spasi Jugoslavija od apokaliptičnog raspleta. I taman, pričao mi je Basara, kad je bronzani Maršal počeo da pokreće jedan prst stigla je murija i pohapsila kabaliste, tako da je i sudbina jajačke Jugoslavije bila zapečaćena. Basara je u vreme zore pluralizma govorio da se Tito ne uklanja već da se na leđima spomenika naprave mala vratanaca, a pošto je spomenik prostran i šupalj, u njenu da se napravi mala radionica za narezivanje ključeva jer je Tito bio mašinbravar. Ni to nije prihvaćeno i bronzani Broz je 1991. iščupan i odnešen. Bio sam nazočan činu demontaže Tita iz arhitektonskog konteksta i mogu vam reći da bi na tim scenama (doduše bez dinamita), Užičanima pozavideo i Zlatko Hasanbegović. Lokalni SUBNOR je više puta pokretao inicijativu da se spomenik vrati.

Sa otvaranjem prvog kružnog toka u Užicu koji je zbog nesnalaženja vozača, postao regionalni i evropski Internet hit, nameće se i konceptualna ideja da bi Titov spomenik možda najefektniji bio kad bi se instalirao u centar kružnog toka. Kao ideja vodilja i kao reklama za muzej koji je tu na par stotina metara. Ako je Dimitrije Tucović iseljen iz centra kružnog toka na beogradskoj  Slaviji, neka se bar Tito postavi u centar jednog drugog i već slavnog kružnog toka koji će tako postati još slavniji. 

Nije u ovom gradu ranije bilo kružnih tokova, ali bilo je dobrog programa na užičkom Trgu partizana izvanrednih scenskih mogućnosti - otvorio ga je Aleksandar Ranković 4. jula 1961, uz desetine hiljada prisutnih ljudi, preko 30 ambasadora, a tu su bili, posebno da naglasim, i crkveni velikodostojnici. Reditelji Branko Popović i Slobodan Šuljagić, uz Gagu Antonijevića (Ubice moga oca), prvi studenti FDU iz Užica, dva puta su radili tradicionalni spektakl Vatre Užičke republike. Prvo su njih dvojica 1984. bili asistenti legendarnom Slavi Ravasiju, ocu Magi iz EKV, da bi se već 1985. okušali kao reditelji. U poslednjoj, dekadentnoj, fazi SFRJ, državni spektakli se udaljavaju od socrealističkih formi. Etablirani model trpi postmodernistički uticaj nagoveštavajući društvene promene. Mlađa generacija autora, delimično i da bi opravdala režimski angažman, dekomponuje ustaljene scenarističko-rediteljske matrice. Patetiku, kojom odiše najznačajnija titoistička svetkovina, slet povodom Dana mladosti, zamenjuje psihodelični senzibilitet u skladu sa pop kulturom osamdesetih. Zahvaljujući angažmanu Belog Bosiljčića, čuvenog koreografa beogradskog sleta, Popović i Šuljagić su osmislili bizarnu koreografiju, takozvani Ples mašina. Uz zaglušujuću buku hondi, havasakija i ponekog harli dejvidsona, tridesetak bajkera su jurcali, vrteći se punom brzinom u krug po tesnoj sceni, vešto se izbegavajući kao oni artisti Bruna Langera na zidu smrti. Iznenada se propinju na zadnje točkove a devojke koje su pripijene sedele bezobrazno ih stežući oko pasa, iz nedara vade zastave i podižu ih da zavijore u kovitlacu. U tom trenutku se četiri planinara držeći upaljene baklje, velikom brzinom spuštaju niz zategnute konopce sa pedesetometarske kule koja dominira trgom, do nivoa gde tutnje motori. Bez daha je ostalo oko 40.000 sabijenih gledalaca. Bio sam prisutan. Tajac se pretvorio u žamor, žamor u gromki aplauz, a aplauz u ovacije. Tako se završavaju Vatre Užičke republike 1985. godine.

Ovaj pretenciozni kraj, smišljen u glavama dva mlada akademca, izazvao je snažnu reakciju mnogih, još uvek vitalnih članova SUBNOR-a. Ali, čuveni sekretar SIZ-a (samoupravna interesna zajednica) za kulturu Cula Kovačević je svojim autoritetom i veštinom vrhunskog spin doktora amortizovao njihovo nezadovoljstvo pretvorivši potencijalnu katastrofu u veliki uspeh. Eto, tako su u Užicu 1985. modernisti odneli pobedu nad konzervativcima.

Danas u Užicu postoji i modna linija Užička republika sa majicama i kačketima. Goran Ješić (DS), koliko vidim, koristi njen brend za tviter potrebe. 

Sećate li se kraja filma Užička republika? Nemci iz pravca Karana su u Užicu. Grad je sablasno prazan. Tenkista Vermahta gleda iz kupole tenka taj prizor i grafit na zidu crvene boje – Mi ćemo se vratiti!

Komentari
demostat komentari

Tasa

Svojevremeno smo na TV kanalu Discovery History videli napad Nemacke na Poljsku. Prikazano je kako nemacki tenkovi ruse grancu i sve pred sobom. U isto vreme na tenkove jurisa poljska konjica i ako je svima jasno da nema sansi da zaustavi tenkove i da ce svi izginuti. Tome se Poljaci ne smeju, niti kritikuju svoje junake, za njih je to akt heroizma i patriotizma, cime se oni pnose. Poljsko herojstvo zabelezio je i Irvin So u cuvenom romanu Mladi Lavovi. U Srbiji je odavno u delu javnosti bescasce postalo vrhnska mudrost i vrlina, borba protiv nemaca nepotrebni luksuz, saradnja s Nemcima i kolaboracija pozeljna. Klasican primer moralnog bankrota. Evropa ne poznaje ovaj fenomen, da se borbom naroda protiv okupatora pravdaju zlocini fasista. Osporava se prirodno pravo naroda da se brani kad je napadnut. Da su svi prihvatili takvu politiku, gledali samo svoju parohiju, Evropom bi zavladao Hitler i fasizam, najvece zlo sa kojim se suocio ljudski rod. Ovako su spaseni milioni, cija je jedina greska bila sto nisu “arijevci” 7. Dec 2017
demostat komentari

Kraljevina Srbija

Razocarenje. Panovic se pokazao kao "drug", ljubitelj Tita i oktobarske revolucije. Nadam se da Basara nije iz te price. 2. Dec 2017
demostat komentari

Tasa

Nije samo Himler hvalio Titovo vojnicko umece. Vodje antifasisticke alijanse takodje ga obasipaju pohvalama i hvalospevima. Evo njihovih izjava i ocena izrecenih oTitu: Винстон Черчил је у августу 1944 рекао “Разлог зашто смо престали помагати Михаиловићу и његове четнике је једноставан. Он се није борио против Хитлера. Одлучно смо на страни Тита, због његове велике и храбре борбе против њемачке армије Партизани су сада господари ситуције и представљају смртну опасност за Нијемце…” Рузвелт, председник САД 1944 рекао је “Титова одлука да се бори против нациста прекретница је у повјести II с.р”. Стаљин пише “Херојска борба братских југословенских народа и њихове славне НОВ против немачких освајача изазива дубоке симпатије Совјетског Савеза и служи као пример који надахњује све поробљене народе Европе”. Де Гол пише “Тито је борац који је упркос најтежим околностима изнео победу. Тито је легендарни јунак”. Џорџ Патон, амерички генерал је рекао “Маршал Тито и његови партизани имали су политичке и војничке храбрости да се усред окупиране Европе, и када наше ствари нису ишле добро, лате оружја и нанесу Хитлеру неочекиван и тежак ударац. Brigadni general Ficroj Maklejn, vodja britanske vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a izvestavajuci Cercila o stanju na JU ratistu rekao je “Mihailovic je oko sebe okupio i indoktrinirao tako morbidne zlocince, uporedive jedino sa ustasama Ante Pavelica, cime je potpuno kompromitovao svoj pokret kao monarhisticki i patriotski”. Ova poruka je emitovana 27.marta 1944 g.na radio BBC-u. Clanovi britanske misje pri Drazinom stabu Hadson i Bejli dosli su kod Draze u stab sa porukom “Borite se sada, kad se mi iskrcamo na Jadran, nece nam trebati ustanak”. O Drazi su pisali da je sumnjicav, mistik, neiskren. Skolovani stabski oficir, nije imao operacione trupe,vec stab sa oko 400 cetnika, koji suga cuvali vise od partizana, nego Nemaca. U istraznom zatvoru na pitanje zasto je Bejliju naredio da mu se pismeno obraca, odgovorio je zato sto u izvestaima Londonu lose govori o njemu. Odbivsi naredbu Kralja da se stavi pod komandu Tita postao je odmetnik, na koga svako posle 9 maja 1945g, moze da puca, a vojska mu zajedno s Nemcima pobegla iz zemlje. 1. Dec 2017
Kolumne
Ko je sad baba Simana?
Ko je sad baba Simana?

Koliko je sve pre godinu dana bilo vedrije za opoziciju: Razgovarao sam s Vuči...

Mi ćemo se vratiti!
Mi ćemo se vratiti!

Gledali ste Užičku republiku Žike Mitrovića. Druga Boru, partizanskog heroja...

Isterati opoziciju na čistac
Isterati opoziciju na čistac

Sudeći po dosadašnjem delovanju glavnih političkih aktera, izbori u B...

Boginje i diktatura
Boginje i diktatura

Na stolu su svi argumenti za i protiv. I predsednik Vučić ih je pregledno pore...

Strela
Strela

Krenule su odmah polemike, ali u startu sve promašene. Mogao je umesto St...

demostav
NAJČITANIJE
Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Aprilski pakt – ostaviti Goranu Vesiću Beograd
Aprilski pakt – ostaviti Goranu Vesiću Beograd

Ako smo hteli da verujemo da postoje, posle ispovedanja Dragana Šutanovca...

Dva Dragana i propast Demokratske stranke
Dva Dragana i propast Demokratske stranke

DS će možda nastaviti da postoji, ali nikako u značajnom političkom obliku. ...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

2017. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web