Paradoksi propagande

Nezavisno čak i od toga da li je Beli tu ili nije, naše 24 izborne liste ipak neće steći slavu čuvene 24 sporne privatizacije, ali će im bar po nečemu ličiti.

Paradoksi propagande
foto: Nebojša Babić

Paradoksi propagande

Nezavisno čak i od toga da li je Beli tu ili nije, naše 24 izborne liste ipak neće steći slavu čuvene 24 sporne privatizacije, ali će im bar po nečemu ličiti.

autor teksta
Zoran Panović | Danas | Beograd 28. Feb 2018 | Kolumne

Neke liste su od Evrope već zaboravljene kao i neke privatizacije. Iako će neke od lista biti deo prestoničke vlasti, a neke će možda da budu i opozicioni hit, dakle biće formalno uspešne, njihova generalna i suštinska neuspešnost ogledaće se u činjenici da 28 godina od uvođenja pluralizma imamo apsurdni višepartizam u senci lične vlasti.

Partije nikoga na predstavljaju u socijalnim slojevima društva, mimikrija i hipokrizija uzimaju danak, paranoja i nihilizam se šire uprkos fiskalnoj konsolidaciji, investicijama i infrastrukturnim podvizima. Vlast do zlokobne opskurnosti neurotizuje javni prostor, spektakularizacijom uspešne spoljne politike kompenzuju se promašaji unutrašnje i devastacija institucija, dok opozicija uporno odbija mogućnost da se organizaciono i idejno uozbilji. Čak takve ideje s indignacijom odbija, istrajavajući na moralnim inspekcijama i misionarskim kolonama umesto naporima ka racionalno organizovanim strankama. Ili, ako je već posredi zaista diktatura, zašto onda nema fronta? Da li se od posmatrača OEBS-a odustalo zato što izbori ipak mogu da se iskontrolišu, ili zato što poziv OEBS-u može samo da uputi vlast?

Iako bi vrlo verovatno pobedila i u apsolutno demokratskim uslovima (samo malo manje ubedljivo), Vučićeva vlast ostavlja utisak uzurpatorske i to je njen najveći paradoks. Iako su naprednjaci vlast dobili na izborima, kad slušate neke od njihovih perjanica kao da slušate rigidne titoiste koji su naglašavali kako su vlast osvojili u krvi, pa je drugačije ne mogu ni dati. Propaganda dobija razmere ‘kulturne revolucije’. Svaka opoziciona opština, pa da ih je i za prste jedne ruke, iritira i liči na enklavu. Beograd je prevelik za enklavu. Tek iritacija.

Komentari
Kolumne
Nakon novog vala srpsko-hrvatskih opskurnosti
Nakon novog vala srpsko-hrvatskih opskurnosti

Opšte je mesto srpske kafansko-slavske desnice da Englezi uvek rade o gla...

Turizam i logika
Turizam i logika

Ne znam da li znate za jedan mali urbani mit povodom tog koncerta sa čuvene A B...

Prelazni period
Prelazni period

Daleko od toga da su to bili baš mnogo teški dani za Zvezdu. Jedno...

Milo na pjenu od mora
Milo na pjenu od mora

Šešelj je davnih dana rekao da će Amerika i Zapad iskoristiti Mil...

A Ponikve – Malme?
A Ponikve – Malme?

Ono što nije pomak nabolje, već recidiviranje, to je tužna istina da Vu...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Ko maše belom zastavom u opoziciji
Ko maše belom zastavom u opoziciji

Njegova sveopšta medijsko-idejna ofanziva nakon “Markovog hap&scaro...

Politička scena posle sporazuma sa Kosovom ili kako će delovati Lazarova kletva
Politička scena posle sporazuma sa Kosovom ili kako će delovati Lazarova kletva

Glavni albanski protivnici ovog koncepta – Samoopredeljenje Aljbina Kurtij...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web