Danas je Prvi maj Dan sećanja na „tri osmice“. Danas se sa tugom sećamo vremena kada se radilo osam sati, kada smo imali osam sati slobodnog vremena i osam sati odmora.

Danas se mnogi ne sećaju rada jer nikada nisu ni imali priliku da rade. Danas se mnogi sećaju rada a da više nikada neće imati priliku da rade iako im od rada život zavisi. Danas mogu da slave naš rad samo oni koji žive od našeg rada. Mi teško možemo da slavimo našu muku. A šta tek da čine oni koji rade a da za to nisu plaćeni, i oni koji rade pod uslovima za koje smo mislili da pripadaju davnoj istoriji 18. veka. U isto vreme, ima ljudi koji sanjaju i takav rad, rad za bilo koje pare i rad pod bilo kojim uslovima. Rad za život. I bukvalno. I normalno kako kažu naši vrli ekonomisti.

Jutros nas mediji, svi odreda, informišu u gužvama na brojnim „tradicionalni izletištima“. Valjda se to radnici tradicionalno gužvaju. Uranili radnici na prvomajski uranak. Javljaju mediji o mirisu roštilja, o „iću i piću“ i drugim prvomajskim radostima. Imaju radnici i rašta da se raduju. Sledi im povećanje plate do kaja godine. Tako je rečeno. Biće i novih radnih mesta, platiće to naša vlada. Platiće njima da nam oni omoguće da radimo.

Prvomajske kolone radničke radosti su tek sećanje na onaj propali socijalizam koji nas je upropastio. Da ga nije bilo ne bi mi danas imali sa čime da poredimo ovo šta i zašta danas radimo i šta nam rade. Da nije tog socijalističkog vremena mi ne bi ni znali da je moglo i da može drukčije nego sada, pa ne bi ni znali koliko nam je sada loše. I bolje je i da ne znamo. – A možda, ipak, i nije tako loše i svakako će nam biti bolje, barem tako kaže naša vlast. I Svetska banka kaže da nam nije loše. I savet stranih investitora. Pa kad svi tako kažu, pa možda nam i nije…

Sve naš do našega, sve moj do mojega. Tako i sindikati. Evo iskoristiše i ovaj prvomajski Dan sećanja da se još jednom podžapaju. Započeše ovog puta ovi iz Nezavisnosti, oni iz Industrijskog sindikata i ovi iz Sloge, a i još neki. Ajde da to sagledamo pod najboljim svetlom, pa da u duhu Prvog maja, poželimo da sindikati budu radnički i da budu u jednoj koloni. Dobro, da ne sitničarimo, u dve kolone!

Živeo 1. maj Dan sećanja na rad!

Živeo 1. maj Dan sećanja na radničko dostojanstvo!

Živeo 1. maj Dan sećanja na jedinstvo radničkih sindikata!

Srećko Mihailović je koordinator rada Centra za razvoj sindikalizma