U ‘Senkama’ Toma Kuruzović daje odvjetniku Anti Paveliću da s noža proba srpski kajmak.

Bio sam uveren da je Dragan Bjelogrlić smislio tu scenu kao omaž, ali kad sam mu napomenuo da je to za mene jedna od najintrigantnijih scena, on mi je, na moje iznenađenje, odgovorio da mu Misirac uopšte nije bio pao na pameti, ali da je nenamerni omaž zaista ispao jako simbolički i žanrovski upečatljiv.

Nisam pitao Bjelogrlića, a ni njegovog mlađeg kolegu režisera Stevana Filipovića, ali sam uveren da se nisu sinhronizovali kad su se decembra 2019, u TV prostoru ukrstile druga sezona ‘Senki nad Balkanom’ i kratki Star Wars fan-film Breaking Point, čiji je Filipović scenarista i reditelj, a koji predstavlja omaž kultnom serijalu.

Sve naravno povodom premijere ‘Uspona Skajvokera’ – devetog filma iz najbitnije filmske franšize koji je režirao DŽej DŽej Abrams.

Dakle, u ‘Senkama’ 2 se ruši (minira) staro utvrđenje Žrnov na Avali, da bi se ostvarila Meštrovićeva vizija spomenika ‘Neznanom junaku’.

I Meštroviću u seriji sugerišu da je njegov spomenik, još kao maketa, nekako mračan – kao da nagoveštava jugoslovensku sudbinu, na šta im umetnik zagonetno odgovara.

Ono što ni pravi Meštrović (koji o tome nije mogao imati ni pojmova ni snova), a verovatno ni Bjelogrlić (koji je Star Wars savremenik), nisu mogli pretpostaviti da će se na Avali naći izobličena maska Darta Vejdera koja će postati relikvija reda vitezova Rena i njihovog vođe Kajla Rena kome je Vejder, inače, deda.

Niti su mogli pretpostaviti da će se na samom spomeniku dogoditi dvoboj svetlosnim sabljama dva pripravnika za džedaje koji su klasići Bena Soloa (Leinog i Hanovog sina), neposredno pre nego što će se Ben premetnuti na tamnu stranu sile i postati Kajlo Ren.

Ta koincidencija bila je odlična uvertira za ‘Uspon Skajvokera’ – filma koji je uspeo da iscedi suvu drenovinu iz poslednje trilogije (sećate se da je ceđenje iz suve drenovine bila omiljena metafora srpskog premijera Stanka Radmilovića), odnosno da zapuši rupe dva prethodnika – ‘Buđenja sile’ i ‘Poslednjeg džedaja’.

Najveće olakšanje donela je činjenica da se Dizni ipak elegantno rešio najbesmislenijeg lika u celom Star Wars univerzumu – generala Haksa (Donal Glison) koji je oskrnavio Mofa Tarkina jer je otprilike u Prvom redu zauzimao mesto koje je u Imperiji pripadalo Tarkinu.

Meni nikada nije bilo jasno zašto je DŽar DŽar Binks ogromnoj većini fanova toliko odvratan lik (čak je, usudio bih se reći, i simpatičan), ali Haks mu je sigurno preuzeo tu neslavnu titulu.

On je upropastio i početak gotovo avangardnog (režija Rajana DŽonsona) ‘Poslednjeg džedaja’ – filma koji ima uvredljiv humoristički početak neproporcionalan epskom kraju u sukobu ujke Luka Skajvokera i njegovog sestrića Kajla Rena.

‘Ratovi zvezda’ su generacijska priča. Franšiza koja je deo života, često i ‘veća od života’, kako fanovi tvrde, ali politički oni danas nemaju takvu unikatnu snagu.

Ako je prvi film kasnije nazvan ‘Nova nada’ bio refleksija Vijetnama, poslednji ‘Terminator’ više referiše na Trampovu eru nego ‘Uspon Skajvokera’.

Iako je fanovi ne vole mnogo, druga trilogija DŽordža Lukasa (Fantomska pretnja, Napad klonova i Osveta sita), najbolje je sustigla i pogodila politički trenutak (Amerika nakon 11. septembra), prikazala dekadenciju Republike, mističnu privlačnost duboke države, i smrt demokratije uz ovacije.

Naglasila je suštinsku dilemu – koliko bezbednosti ne ugrožava demokratiju?

Prava trilogija za Dika Čejnija.

Zvezda smrti je jedna od uspelijih metafora militarizovanog sveta. I globalnih strepnji nuklearne ere. NJen prečnik je oko 150 kilometara, skoro kao od Beograda do Užica, a sposobna je da uništava planete.

U vreme Star Wars premijere 1977. ni najoptimističniji kremljolozi na Zapadu nisu mogli da zamisle relativno skori kolaps Sovjetskog Saveza.

Leonid Brežnjev parirao je u naoružanju Sjedinjenim Državama, a u nekim segmentima te trke SSSR je bio ispred.

Nije slučajno Ronald Regan podigao lestvicu trke sa programom budućnosti obznanjenim upravo kao Rat zvezda.

Ne znam koliko su Brežnjev, Andropov i Černjenko voleli fikcionalni Star Wars, ali su, ako im je KGB bio obezbedio projekcije, sigurno razumeli kako je stradao Alderan – planeta na kojoj je u skrivenom identitetu odrasla princeza Leja.

SSSR nije imao snage za takvu trku, ma koliko Reganova sintagma zvučala i kao marketing.

Tu korene ima i Klintonov ‘vojni kosmos’, i ‘kosmička doktrina’ Buša mlađeg i Trampove strategije militarizacije kosmosa u potrazi za ‘konačnim oružjem’.

Otuda i Palpatin kao džoker dobro funkcioniše 2020.

A mitska zemlja Sita – Heksegol je još jedna razrada Mordora.

‘Uspon Skajvokera’ probudio je ponovo jače emocije (pre ponos nego melanholiju), nimalo usiljeno.

Tačnije, on je probudio Silu, pre nego Force Awakens – najiščekivaniji film koji je više doneo sumnje da je Dizni (koji je kupio Lucasfilm) prešao na tamnu stranu.

I potvrdio slutnje da DŽej DŽej Abramsu ipak više leži Star Trek.

Poslednja, kontroverzna osma sezona Game of Thrones, ispljuvana je na pasja kola jer autori tobože nisu uvažili razmišljanja i emocije armije fanova, dok su, paradoksalno, kritičari sad iskritikovali ‘Uspon Skajvokera’ jer se, tobože, mnogo podilazilo fanovima.

Komparativno maltene vučićevska pozicija – šta god da uradim, ne valja vam.

Među fanovima uvek postoji hejtersko jezgro koje parazitira na brendu koji dogmatizuje dajući sebi ekskluzivni značaj preko navodne čistoće, čuvanja kanona i otpora omalovažavanju izvornih principa tog brenda.

Najbolji primer su takozvani tvrdi fanovi benda Metallica koji smatraju da je Black Album jeres i da se tada prodala duša, pa otuda i ništa posle toga ne može valjati. Star Wars dogmatama valja samo izvorna trilogija, i to bez ikakvih poliranja koje je Lukas naknadno uradio.

Za njih je sve ostalo skrnavljenje.

Iako je, realno, najveći pad zapravo došao jako rano u – ‘Povratku džedaja’ kad se prvi čupavi medvedić iz vrste ‘evoks’ sa šumovitog meseca Endora pojavio u kadru.

Ako pogledamo u video-igrici Battlefront kakve je sve elitne stormtrupere imao na Endoru Palpatin, teško je poverovati da ih je mogla pobediti armija simpatičnih i slobodoljubivih medvedića.

Ako ne računamo ‘Novu nadu’ bez koje ničega ne bi ni bilo, filmovi su vrlo neujednačeni, čak i pojedinačno: ‘Imperija’ je toliko dobra da je maltene izuzetak.

‘Fantomska pretnja’ ima odličnog Darta Mola, ali i previše detinjarija koje ne može abolirati objašnjenje da je to film o detetu Anakinu. ‘Klonovi’ imaju odlične scene sa Kamina, ali i ogavne romanse s Nabua.

‘Osveta sita’ je najbliža ‘Imperiji’, ‘Buđenje sile’ je ziheraški rimejk, ‘Poslednji džedaj’ pored skandaloznog generala Haksa, ima maestralnu admiralicu Holdo (Lora Dern), dok je nepojavljivanjem u ‘Usponu Skajvokera’ obesmišljen lik Provalnika koji je dobro nagovestio Benisio del Toro.

U celoj poslednjoj trilogiji neiskorišćen je ostao i lik Maz Kanate koja nije džedaj, ali se razume u Silu.

Kad se pojavio prvi Star Wars 1977. on je u specijalnim efektima nadvisio čak i Kjubrikovu ‘Odiseju’.

Prva uspela žanrovska konkurencija pojavila se odmah – Battlestar Galactica (BSG) 1978. koja se u poznom rimejku serije 2004. redefinisala i zamračila.

Pored The Avengers i ostalih, novim klincima nije lako da Star Wars dožive kao mi matoriji – kao nešto što menja i obeležava živote.

Kao što je u muzici došlo vreme da U2 liči na one kojima su bili uzori – Arcade Fire i Muse, na primer, tako i ‘Ratovi zvezda’ sad imaju malo i Harija Potera, malo ‘Čuvara galaksije’, malo i Lare Kroft i DŽumandžija.

U ‘Buđenju sile’ Kajlo Ren izgleda i ponaša se kao da je izašao iz ‘Hari Potera’.

Tačnije iz reda Slytherin škole magije Hogvorst.

U ‘Poslednjem džedaju’ se moćno emancipovao, da bi sad na kraju završio neinspirativno kao da je sindikalna kopija DŽejmija Lanistera iz ‘Igre prestola’.

Uprkos što Sila provejava i kod stormtrupera-dezerteta koji su prišli Pokretu otpora, ta sveprožimajuća kosmička energija, u bilansu je ipak dinastičkog karaktera dostojnog ‘Igre prestola’.

Pri čemu je Rej (fantastična Dejzi Ridli), nadahnuta i generacijama džedaja, uspela da se odupre da postane Sersi Lanister. Iznela je dostojno tešku misiju zadatu jakim osećajem ikoničkog pripovedanja.

Dizni je iznedrio i odličan spinoff Rogue One i nešto slabiji ‘Solo’, slabiji iz prostog razloga što je teško naći glumca harizme dostojne za mladog Hana. A, The Mandalorian? Eto, dobili smo i zavodljiv Diznijev Star Wars špageti vestern. Još ova koka od franšize ima da snese jaja.