Da je Rusija najveći prijatelj Srbije smatra 41 odsto ispitanih.

Ali, kad se radi o džepu, o tome gde bi ispitanici voleli da žive i rade i koju bi zemlju svojoj deci za to preporučili – dominantan odgovor je Nemačka. Tu državu izabralo je 16 odsto njih, a najvoljeniju Rusiju samo tri odsto ispitanih.

Kad je reč o poređenju odnosa prema susedima i prema Rusiji, građani Srbije čak dvadeset puta više vole Rusiju nego Crnu Goru.

Svega dva posta ispitanih Crnu Goru je označilo kao državu koja je najveći prijatelj Srbije, koliko je dobila i Nemačka. Makedonija je zaradila jedan procenat više, a SAD i Francuska postotak manje od Crne Gore. Doduše, da ne zna koja je država najveći prijatelj Srbije odgovorilo je čak 22 odsto, a odgovor “nijedna” izabralo je ni manje ni više nego deset posto ispitanih.

Ovako mali broj ljudi koji Crnu Goru vidi kao zemlju koja je najveći prijatelj Srbije, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić ovako objašnjava:

“Najveći broj ljudi u Srbiji Crnogorce i dalje percipira kao deo srpskog naroda, što znamo iz drugih indikatora.”

RSE: Znači, ne priznaju im crnogorsku naciju?

Bešić: Tako je. I druga stvar: to što je crnogorska država, to je po njima otuđeni deo srpskog naroda koji je izdao srpski narod i zato imaju negativan odnos prema njima. Logika tih ljudi je otprilike ova: što ste mi bliži, a okrenete mi leđa, naročito u ovoj političkoj konstelaciji kad ste ušli u NATO, a u Srbiji je ogromna većina protiv NATO, vi ste izdajica srpskog naroda. Ja ću veću distancu da napravim prema nekom ko mi je blizak, a izdao me je, nego prema nekom ko mi je daleko, a nije me izdao. To je ta vrsta refleksa, ali refleksa prema aktuelnom crnogorskom političkom rukovodstvu i na tu promociju odvajanja crnogorske od srpske nacije koja ljudima u Srbiji vrlo teško pada.

RSE: Zato dva odsto i Nemačkoj i Crnoj Gori?

Bešić: Pa, da, ali istim pitanjem ste merili različite stvari. Ovde vam je refleks tog animoziteta prema Crnoj Gori u datoj političkoj konstelaciji takav kakav je, bez obzira na politiku zvanično dobrih odnosa između Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića – ovo su neke suštinske, strukturalne stvari. A prema Nemačkoj je realan odnos – odnos udaljenosti. Vi ste od njih udaljeni, vi ne možete prosto da prenebregnete činjenicu da su u prethodna dva svetska rata koji jesu vrlo važan sastavni deo srpske nacionalne istorije, da ste bili na suprotnim stranama.

Jedan od razloga što se tako mali broj građana Srbije opredelio za Crnu Goru kao zemlju koja je najveći prijatelj Srbije, Srećko Mihajlović, sociolog i glavni istraživač Demostata, objašnjava i time da su ispitanici mogli da se opredele samo za jednu zemlju, a ne više njih. Osim toga, dodaje, veliki broj, gotovo čevrtina ispitanika nije odgovorila na to pitanje.

^{Srećko Mihailović - Glavni istraživač Demostata, foto: Saša Lazarević}

A razloga ima još:

“Veliki broj ispitanika odgovorio je da nijedna zemlja nije prijatelj Srbije (10%), što je za mene najznačajniji odgovor, koji treba uzeti u obzir i računati s tim kada se govori o našoj spoljnoj politici, transparentnosti te politike i, uopšte, o mestu Srbije danas u svetu, onako kako ga vide građani ove zemlje. Dakle, kada se to uzme u obzir, kao i logika prosečnog građanina kada odgovara na ovo pitanje, a to je da se u prvom redu imaju na umu velike sile, ovakvi rezultati ne iznenađuju. Mi volimo da se merimo sa velikim zemljama. Valjda smo najpoznatiji po onom vicu u kome se sreću Rus, Amerikanac i Srbin i gde Srbin uvek ispadne nadmoćan. I u takvoj situaciji je normalno da mnoge zemlje, pogotovo ove iz našeg okruženja koje mi dobro znamo i koje nas dobro poznaju, nemaju šansu za nekim boljim statusom. U tom smislu mene to nije iznenadilo”, kaže Mihajlović.

Razlog što Crna Gora građanima Srbije nije bliža nego Nemačka nije bio predmet istraživanja, ali razlog, kaže on, može biti u tome što ima nešto u politici Crne Gore što građanima Srbije ne odgovara ili što je ona predstavljena u srpskoj javnosti kao nešto što nije u duhu tradicionalnog srpsko-crnogorskog prijateljstva.

"Na kraju, sve ono što se dešavalo od devedesetih godina prošlog veka naovamo pre upućuje na distance između post-jugoslovenskih zemalja nego na neku bliskost. Uostalom, mi o odnosima post-jugoslovenskih zemalja I naroda pre možemo govoriti u kontekstu mržnje, manjeg ili većeg neprijateljstva, nego u kontekstu prijateljstva ili barem nekog neodređenog toplo-hladnog odnosa”, zaključuje Mihajlović.

Istraživanje Demostata je pokazalo da izbor Rusije kao najvećeg prijatelja Srbije raste sa starenjem; rusofilija karakteriše 32% najmlađih, a čak 52% najstarijih ispitanika.

Najmlađi ispitanici više od ostalih preferiraju Nemačku kao zemlju u kojoj bi voleli da žive, tako misli svaki šesti u grupi onih koji imaju između 18 i 25 godina.

I političke orijentacije su u vezi sa preferencijama stranih zemalja. Nalazi istraživanja upućuju na veću vezanost za Rusiju onih koji su glasali za Aleksandra Vučića i onih koji će glasati za njegovu Srpsku naprednu stranku. Među takvima više od polovine vidi Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije.