Antipartizam i izborno ponašanje

Antipartijski stavovi dominiraju kod 57% ispitanika, a propartijski tek kod 5%, kod ostalih ispitanika (38%) pomešani su antipartijski i propartijski stavovi. 

Antipartizam i izborno ponašanje
Srećko Mihailović - sociolog, glavni istraživač Demostata

Antipartizam i izborno ponašanje

Antipartijski stavovi dominiraju kod 57% ispitanika, a propartijski tek kod 5%, kod ostalih ispitanika (38%) pomešani su antipartijski i propartijski stavovi. 

autor teksta
Srećko Mihailović | Demostat | Beograd 11. Jun 2017 | Analize

Dva su razloga mog učešća u predstavljanju nalaza Cesidovog istraživanja aktivizma. Jedan  je vezan za moje osmišljavanje koncepta istraživanja aktivizma u vreme dok sam bio spoljni saradnik Cesida, a što je bila osnova dugogodišnjih istraživanja ove teme (uključiv i ovo sadašnje). Drugi razlog je vezan za jedno istraživanje političke kulture i aktivizma koje je prošle godine obavio IIC Demostat, a koje je u tematskom dijalogu sa ovim Cesidovim istraživanjem. Moje kratko izlaganje usmeravam na propitivanje antipartizma i njegove relacije sa izbornim ponašanjem.

Antipartizam je deo vrednosne trijade koja bitno obeležava aktualnu dominantnu političku kulturu. Trijadni sindrom dominantne političke kultue čine: odnos prema demokratiji, autoritarnost i antipartizam. Ta politička kultura, u terminima Almonda i Verbe, predstavlja kombinaciju najgorih elemenata parohijalne političke kulture indikovane preko raširenosti apolitičnosti i podaničke kulture indikovane preko raširenosti autoritarnosti. Upravo takva politička kultura generiše izborne ishode i pristajanje na način vladavine izabranih u poslednje tri decenije. Navedene tvrdnje su glavni deo hipoteze s kojom je istraživački tim Demostata ušao u istraživanje javnog mnenja u oktobru prošle godine. Kompletna hipoteza je sadržala pretpostavku iz početnih istraživanja autoritarnosti iz tridesetih godina prošlog veka (Kritička teorija) – o povezanosti autoritarnosti i etničkih predrasuda, a u našem slučaju o etničkim predrasudama kao četvrtoj dimenziji sindroma vrednosnih orijentacija koje obeležavaju političku kulturu građana Srbije. Hipoteza o kvartetu vrednosnih orijentacija nije potvrđena, ali je uglavnom potvrđen trijdni sindrom vrednosnih orijentacija.

Pomenuto istraživanje Demostata bilo je eksplorativnog karaktera a relizovano je kao priprema za jedno fundamentalno istraživanje političke kulture koje Demostat namerava da obavi krajem ove ili tokom sledeće godine. U ovom kontekstu treba naznačiti da predstoji još dosta rada na konceptualizaciji istraživanja koje nameravamo da obavimo. Da pomenem sada samo nekolike otvorene stavke: definisanje i operacionalizacija pojmova političnostti, apolitičnosti, depolitizacije i antipolitičnosti i teorijska razrada razlika između ovih fenomena čiji se sadržaji često mešaju. Tu je i pitanje razlikovanja i definisanja pojmova ne-partizma i antipartizma, pitanje relacije antipartizma i depolitizacije…

Antipolitika se javlja kao rezultat trenda gubljenja poverenja u politiku, političare, političke partije…Antipolitika je svojevrsna reakcija naspram svekolike politizacije i partizacije („partijnosti“ kako se nekad govorilo) svih političkih i društvenh institucija, institucija sistema pre svih. Pri tom, neophodno je razlikovati dva ključna tipa reakcije ili abreakcije na različite tipove moći.

U jednom slučaju imamo reakciju na neinstitucionalizovanu moć i/ili institucionalizaciju voluntarne moći, a u drugom na rasutu i rasplinutu moć.

Deo građana gubi i na kraju više nema poverenje u rasutu moć.  Oni, naspram te rasplinute moći,  traži  koncentrisanu moć, moć u rukama jednog čoveka, jedne institucije, jedne partije… Traži se lider, svemoćni lider, autoritarni vođa.

Suprotno ovome, deo građna nema poverenja u koncentrisanu moć, u vođu, autoritarnog vladara. Oni naspram te i takve moći traže poliarhiju, podelu vlasti, demokratsku institucionalizaciju moći… 

U ovom kontekstu valja se baviti pitanjem posedica antipartizma. Pre svega tu je pitanje - koliko je antipartizam usmeren protiv svakog političkog organizovanja i organizovanja uopšte? Nije li antipartizam ustvari jedan od oblika antipolitike. Ja verujem da jeste. Antipartizam, banalno rečeno, jeste zasnovan na mišljenju da su postojeće partije – loše, veoma loše. Pa dobro, ako je tako, zašto onda antipartisti ne naprave svoje partije, to je barem danas lako!

Antipartizam češće generiše izbornu apstinenciju, ali ponekad proizvede i izbornu participaciju. Primere za ovo druge nalazimo u tzv. belim listićima, ali i u glasanju za antipolitičare tipa Belog Preletačevića i njegovog sabrata Nebojše Prilepka...  

Broj izbornh apstinenata predstavlja sumu apolitičnih, antipolitičnih, antipartijskih punoletnih stanovnika date zemlje, kao i onih kojima je biračko mesto realistično gledano – nedostupno. Dakle, u pitanju je zbir onih koji nisu dospeli do politike, onih koji su protiv svaki politike i onih koji su protiv svih političkih partija, kao i oni kojima je dolazak na biračko mesto previše skup ili nemoguć! 

Antipartizam smo u našem prošlogodišnjem istraživanju ispitivali na osnovu slaganja ili neslaganja ispitanika sa 10 tvrdnji o političkim partijama i partijskom sistemu (pet tvrdnji je formulisano tako da izražava pozitivan stav prema političkim partijama, a pet negativan stav).

Korelacije pojedinačnih tvrdnji sa skalnim skorom prilično su visoke i kreću se između 0,40 i 0,57.

Anti-partijski stav je iskazan kroz najčešće prihvatanje tvrdnji poput sledećih:

- „Sa učlanjenjem u vladajuću partiju lakše se dolazi do posla“ (84%),

- „Političke partije samo obećavaju a ništa ne rade da ostvare ta obećanja“ (78%),

- „Partije služe samo interesima svojih vođa“ (55%),

- „Zbog strančarenja ne možemo da postignemo slogu oko najvažnijih pitanja“ (52%).  

Pro-partijski stav je iskazan kroz najčešće prihvatanje tvrdnje „Samo zahvaljujući političkim partijama ljudi mogu da učestvuju u politici“ (61%) i tvrdnje „Višepartijski sistem je bolji od jednopartijskog“ (50%), odnosno kroz najčešće odbacivanje tvrdnje „Bolje bi bilo da imamo samo jednu političku partiju“ 42%) i tvrdnje „U Srbiji je sada na delu jednopartijski sistem“ (35%).  

 

Antipartijski stavovi dominiraju kod 57% ispitanika, a propartijski tek kod 5%; kod ostalih ispitanika (38%) pomešan su antipartijski i propartijski stavovi. 

Od ukupnog broja ispitanika koji su izjavili da su članovi neke političke partije, 41% ima negativan stav prema političkim partijama, 42% karakterišu pomešani pozitivni i negativni stavovi, a tek 17% ima pozitivne stavove. – Eto kakvo nam je članstvo političkih partija i kakve su nam političke partije

Demokratija – autoritarnost – antipartizam: naznake povezanosti u specifičan sindrom političke kulture

Odnoos prema partijama i odnos prema demokratiji (Ck=0,39): kod 55% ispitanika imamo dominacija antipartizma i negativnog odnosa prema demokratiji, kod 14% nalazimo dominaciju pozitivnog odnosa i prema demokratiji i prema partijama, a 31% ispitanika karakteriše zbrkani odnos i prema demokratiji i prema partijama.

Odnos prema partijama i autoritarnost (Ck=0,22): kod 71% isitanika nalazimo dominaciju antipartizma i autoritarnosti, kod 7% ispitanika imamo dominaciju propartizma i ne-autoritarnost, a kod 22% nalazimo zbrkani odnos i prema partijama i prema autoritarnosti.

Odnos prema demokratiji i autoritarnost (Ck=0,30): kod 58% ispitanika imamo dominacija autoritarnosti i negativnog odnosa prema demokratiji, kod 16% nalazimodominaciju pozitivnog odnosa i prema demokratiji i ne-autoritarnost, a 26% ispitanika karakteriše zbrkani odnos i prema demokratiji i prema autoritarnosti.

Kada se povežu sve tri vrednosne orijentacije, nalazimo dominaciju zbrkanog (pomešanog, protivrečnog) odnosa prema ovom sindromu političke kulture. 

Odgovor Žaka Lakana studentima iz 1968: „Vi tražite novog gospodara – i dobićete ga!“ . U Srbiji potraga za vođom traje još od 1980. godine, a možda to počinje i dve godine ranije, čim je neko pomislio da je“Kralj mrtav“! Za ove skoro čeiri decenije taman nam se učini da smo pronašli vođe, kad ono, prođe po tuce godina, i gotovo…

Pre nekih 80 godina pripadnici Frankfurtske škole su se suočili sa tada veoma aktuelnim pitanjem: kako objasniti to što radnici podržavaju i glasaju za razne firere. Rado bi rekao danas: daleko bilo. Ali, suočeni smo sa istim problemom, sa istim pitanjem.

Koncept autoritarnosti nastaje u 30-im godinama prošlog veka… Adorno i Horkhajmer… Antisemitizm, antidemokratija, autoritarnost…

Danas je ponovo aktuealan Erih From i njegovo delo napisano još 1941 godine – Bekstvo od slobode.

I na kraju da budem ciničan, a ponukan onom nedavnom javnom deobom knjiga (sa posvetom) u Vladi Srbije. Ne bilo goreg da bivši predsednik vlade pokloni novom predsedniku knjigu Eriha Froma – Bekstvo od slobode, a da ga potom, s vremena na vreme, propita!

(Deo ovog teksta izgoren je na predstavljanju Cesidovog istraživanja o akrivizmu, u Medija centru, 1. juna 2017).

 

 

Komentari
demostat komentari

Milo

Vredno stivo 7. Jun 2017
demostat komentari

Stefan

Odličan tekst, svaka čast na angažmanu gospodine Mihailoviću! 7. Jun 2017
Analize
Izmeštanje socijalne politike iz energetike garantuje profit
Izmeštanje socijalne politike iz energetike garantuje profit

    Primena principa karakterističnih za model socijalne trži&sc...

Parafiskalni nameti koče proizvodnju i zapošljavanje
Parafiskalni nameti koče proizvodnju i zapošljavanje

  Srbija je zemlja slabo razvijene privrede. Da bi se krenulo na bolje pot...

Lukjanov: Supersila na autopilotu i lutajuća avet
Lukjanov: Supersila na autopilotu i lutajuća avet

  Termini kojima su promene opisivane, poput “populizam”, &l...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Antipartizam i izborno ponašanje
Antipartizam i izborno ponašanje

Dva su razloga mog učešća u predstavljanju nalaza Cesidovog istraživan...

NAJČITANIJE
Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

2017. Sva prava zadrzana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web