Ko čuva čuvare javnog interesa?

Ko čuva čuvare javnog interesa?

Ko čuva čuvare javnog interesa?

autor teksta
Sara Marinković | Demostat 5. May 2017 | Dijalog

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, nevladine organizacija Fridom Haus (Freedom House), Srbija je ocenjena za četiri boda lošije u odnosu na prethodnu godinu. Sa ocene 45 (2016.), sloboda štampe je porasla na 49, odnosno smanjio se stepen medijskih sloboda. U izveštaju Reportera bez granica (Reporters Without Borders), Srbija je u odnosu na prethodnu godinu doživela pad za sedam mesta, pa je sada na 66 mestu.

Kada je reč o pravnoj regulativi u Srbiji postoje brojne garancije slobode izražavanja i slobode medije, koje su prvenstveno garantovane Ustavom, a zatim precizirane Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o radiodifuziji. Takođe, Republika Srbije je ratifikovala međunarodne akte koji jemče slobodu mišljenja i slobodu štampe, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Istraživanje prekarizacije (2015) kojim je rukovodio sociolog Srećko Mihailović, a koje je realizovao  Centar za razvoj sindikalizma uz punu finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo, pokazalo je da su zaposleni i nezaposleni novinari  saglasni da u Srbiji nema slobode medija. Tako misli čak tri petine ispitanika (62%), četvrtina (25%) je neodlučna, dok samo 13% ispitanika smatra da u Srbiji postoji sloboda medija.

Takođe, tri četrvrtine novinara (73 odsto) misli da je autocenzura među novinarima veoma raširena, samo 5 odsto odbacuje tvrdnju o raširenosti autocenzure. Godišnji izveštaj Evropske komisije, godinama unazad ima gotovo iste zamerke na stanje u medijima, a boljitak izostaje i pored preporuka ove institucije Evropske unije. U izveštaju se navodi da je neophodno sprovesti: „veće zalaganje radi doprinošenja poštovanju slobode medija, kao i slobode izražavanja, ističu se problemi izvora finansiranja medija, zatim zastupljeno prikriveno medijsko vlasništvo, ali i učestali pritisci raznih vrsta na ljude koji se bave ovim zanimanjem“. Novinari su posebno ugroženi sa stanovišta ekonomskog apsekta, te da bi zadržali svoje radno mesto, često podležu različitim vrstama pritisaka ili češće pribegavaju autocenzuri, pre nego uredničkoj cenzuri.

U proglasu Udruženja novinara Srbije (UNS) povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija navodi se da je sloboda medija u Srbiji ugrožena, kao i da novinari nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima.

"Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu. Posledica je siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma", ističu iz UNS-a.

Prema zbirci podataka "Napadi na novinare", koje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) prikuplja i publikuje od 2008. godine, u  ovoj godini zabeleženo je 29 napada na novinare, od čega su 2 fizički napadi, u 19 slučajeva se radilo o pritisku, dok je  8 novinara bili izloženo vebalnoj pretnji.

            “Novinari u Srbiji u svom radu jesu bezbedni, sve dok ne postave "teška" pitanja predstavnicima vlasti. Nažalost, kao neko ko redovno posećuje konferencije za štampu - sve češće se dešava da novinari koji postavljaju konkretna, kritička pitanja budu diskreditovani i optuženi bez dokaza i činjenica. Meni lično se dogodilo da na pitanje zbog čega se prodaju državni stanovi dobijem odgovor da smo ja i televizija za koju radim "želeli smrt u Srebrenici". Premijera, razume se. Takođe, sedam dana kasnije, optuženi smo, takođe ja, da podržavamo "dilere droge", nakon pitanja o fotografijama ministra Lončara i pripadnika Zemunskog klana. To, jednostavno, nije prijatna atmosfera, jer smo na taj način etiketirani kao direktni neprijatelji države. Samim tim, postajemo ugroženi na ulici, u svakodnevnom životu i poslu”, rekla je za Demostat Jovana Štetin, novinarka televizije N1.

Jovana Štetin - novinarka (N1), foto: N1

                Kako kaže za Demostat Anđela Milivojević, novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS): “Novinari širom sveta suočavaju sa ozbiljnim pretnjama o čemu govore brojke o broju ubijenih i napadnutih novinara svake godine. U Srbiji smo srećom prevazišli ovaj problem ali ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića još uvek nisu rešena i krivci nisu kažnjeni što je nedopustivo za vladavinu prava u demokratskom društvu. Takođe odgovorni za postavljanje bombe ispred kuće novinara Dejana Anastasijevića nisu pronađeni niti ko je ugrožavao život novinarke Brankice Stanković koja godinama živi sa obezbeđenjem MUP-a zbog pretnji”.

Anđela Milivojević - novinarka (CINS), foto: Vladimir Miloradović

Naša sagovornica takođe ističe da u skorije vreme sve češće čujemo da su novinari na lokalu maltretirani, da ih izbacuju sa konferencija za medije ili im verbalno i fizički prete. “Sve to dovodi do zaključka da novinar u Srbiji imaju minimalno zagarantovanu bezbednost. Suptilniji ali jednako efikasni napadi na slobodne medije se mogu videti u vidu kampanja u provladiminim tabloidima i televizijama u kojima su čitave grupe novinara, koji objektivno rade svoje posao, označeni kao strani plaćenici, državni neprijatelji. Uz to društvene mreže su otvorile prostor da svako može da napiše pretnju novinaru na tviteru ili fejzbuku što dodatno pojačava pritisak na novinare koji rade u lošim ekonomskim uslovima”, smatra Milojevićeva.

            Prema mišljenju Stevana Dojčinovića, urednika KRIK-a,  mediji se suočavaju sa velikim problemima u Srbiji, ali su i oni sami odgovorni za to što su građani Srbije jedni od najgore informisanih. Ti problemi su pre svega ekonomske prirode i teško je ako ste nezavistan ili medij kritičan po vlast doći do novca putem oglašavanja.

Stevan Dojčinović - urednik(KRIK), foto: mc.rs

“Država takođe sve vise informacija čini nedostupnim, ukida se transparentnost, a novinari koji su u dogovoru sa vlašću vode hajke protiv svojih kolega prefesionalaca. Službe bezbednosti se zloupotrebljavaju kako bi pratile i prisluškivale novinare. Sve je to neugodno, međutim, ne postoji opravdanja za to što ni jedan tradicionalni mediji sa velikom publikom, bilo da su novine ili televizija, nije spreman da objavi ni jednu veliku priču o korupciji. Informacije se bukvalno kriju od čitalaca”, navodi Dojčinović. Takođe, on ističe da gotovo niko nije preneo KRIKov intervju sa Marijom Mali. “Zbog ovoga treba kriviti vlast koja pravi nezgodno okruženje za medije, ali i kolege u medijima koji su se tako lako predali. Problemi sa finansiranjem nisu dovoljan razlog da se samocenzurises i izdas profesiju. To je kukavički. U zemljama u kojima je mnogo gora situacija, gde novinari stradaju ili budu proterani iz zemlje, i dalje se bore da čitaocima otkriju krupne priče. Kada bi se u Srbiji mediji više borili za svoju profesiju, ni vlast ne bi mogla tako lako da vrši pritiske na njih”, zaključuje Dojčinović.

podaci: NUNS

Komentari
Dijalog
Postoji li danas podela na levicu i desnicu?
Postoji li danas podela na levicu i desnicu?

  Ivan Milenković je rekao da je na delu povlačenje političkog, odnosno...

Presija - revizija istorije i procesi rehabilitacije
Presija - revizija istorije i procesi rehabilitacije

Predrag Marković je komentarisao naslovnu stranu Politike, koja je posvećena r...

PR DAYS - kampanje i javno mnjenje u Srbiji
PR DAYS - kampanje i javno mnjenje u Srbiji

Jedna od ovogodišnjih panel diskusija bavila se političkim kampanjama i ...

U Srbiji nema dijaloga, niti kulture dijaloga
U Srbiji nema dijaloga, niti kulture dijaloga

Zoran Panović je u svojoj autroskoj emisiji "Presija" na RTV Vojvodina, ugostio...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

NAJČITANIJE
Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

2017. Sva prava zadrzana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web