Početak kraja starih političkih elita na Kosovu?

Koalicije "svako sa svakim" na unutar političkom planu Kosova su stvar političke prakse i oličenje partijske scene. Međutim, stiče se utisak da je koalicija "ratnog krila" više nego ikad nepoželjan partner za formiranje nove vlade. 

Početak kraja starih političkih elita na Kosovu?

Početak kraja starih političkih elita na Kosovu?

Koalicije "svako sa svakim" na unutar političkom planu Kosova su stvar političke prakse i oličenje partijske scene. Međutim, stiče se utisak da je koalicija "ratnog krila" više nego ikad nepoželjan partner za formiranje nove vlade. 

autor teksta
Sara Marinković | Demostat | Beograd 20. Jun 2017 | U fokusu

 

Lider Alijanse za budućnost Kosova i kandidat za premijera Ramuš Haradinaj, proglasio je pobedu koalicije koja je proizašla iz "ratnog krila", a koju čine Alijansa za budućnost Kosova, Demokratska partija Kosova, Inicijativa za Kosovo i devet manjih partija. Važno je napomenuti da je Haradinaj već proveo 100 dana na premijerskom mestu pre ostavke u martu 2005. godine, kako bi se  suočio sa optužbama za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, gde je oslobođen.

Prema trenutim rezultatima Centralne izborne komisije Kosova, ova koalicije je osvojila 33,92 odsto glasova. Rezultat ratne koalicije se ne može nazvati pobedom, s obzirom da nijedna grupa neće moći da vlada sama, pa su šire koalicije izvesne. Teško da će Haradinaj i njegovi saveznici doći do 61 poslanika u parlamentu od 120 mesta, ali je činjenica da su opcije za sastav nove vlade otvorene i za Pokret Samoopredeljenje.

Na čelu Demokratske partije Kosova nalazi se predsednik skupštine i Tačijev ratni saborac iz OVK, Kadri Veselji, koji je nasledio Hašima Tačija na tom mestu, nakon njegove ostavke radi preuzimanja predsedničkog mandata. Deo ovog političkog saveza je i Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja, (jednog od osnivača Demokratske partije Kosova, koji se kasnije odvojio) još jednog bivšeg lidera Oslobodilačke vojske Kosova, koji je dva puta oslobođen optužbi za ratne zločine u Hagu i opet na Kosovu za ratne zločine nad civilima i ratnim zarobljenicima zbog zlostavljanja srpskih i albanskih civila, srpskih ratnih zarobljenika i policajaca držanih u zarobljeništvu u improvizovanom logoru OVK u selu Klečka. Njemu se još uvek sudi za korupciju, koju je navodno počinio tokom svog mandata ministra transporta i telekomunikacije, a Ljimaji tvrdi da je nevin.

 

 

Na drugoj strani nalazila se „građanska“ koalicija  Demokratskog saveza Kosova, Ise Mustafe, koji se nije kandidovao za premijera, (doktorirao je ekonomske nauke, redovan je profesor Univerziteta u Prištini i redovni je član Kosovske akademije nauka i umetnosti, u dva mandata je bio gradonačelnik Prištine, a osmadesetih je biopredstavnik Kosova u Omladini saveza komunista Jugoslavije), Alijanse za novo Kosovo, Bedžeta Pacolija, biznismena i bivšeg predsednik Kosova (na funkciji bio od 22. februara do 30. marta 2011.), a potom je bio i potpredsednik vlade, kao i liberalno-demokratske inicijative Alternativa, sa nekadašnjom ministarkom trgovine Mimozom Kusari-Lilom na čelu i Iljirom Dedom, bivšim članom Samoopredeljenja, magistrom međunarodnih poslova i nekadašnjim savetnikom bivše predsednice Kosova Atifete Jahjage, zadužen za dijalog sa Srbijom. Ova koalicijasa svojim kandidatom Avdulahom Hotijem, univerzitetskim profesorom ekonomije, koji je pre izbora za ministra finansija u Vladi Ise Mustafe bio zamenik gradonačelnika Prištine, osvojila je 25,79 odsto glasova

Dve koalicije "ratnog" i "mirnog" krila su pokazatelj da se politička scena polarizovala.

Najveće iznenađenje izbora je novoregistrovana politička stranka- Pokret Samoopredeljenje, na čelu sa Aljbinom Kurtijem. Pokret Samoopredeljenje je na ove izbore izašao samostalno, a zauzeli su drugo mesto sa 27,16 odsto osvojenih glasova, gotovo dvostruko više nego na izborima 2014. godine, te se može zaključiti da su oni jedini pravi pobednici ovih izbora. Gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti, stručnjak za privredu školovan na Harvardu njihov je  član. Stranka koja je od ranije poznata po incidentima u Skupštini Kosova, kao i po svojim oštrim stavovima protiv stvaranja Zajednice srpskih opština i razgraničenja sa Crnom Gorom, sada postaje ključni koalicioni partneri vidljivo ublažava svoju agresivnu retoriku.Aljbin Kurti je pre nekoliko dana izjavio da nova Vlada treba da doprinese promenama, te je na razgovore o formiranju nove Vlade pozvao Demokratski Savez Kosova, Alijansu za Novo Kosovo i Alternativu. Takođe, Kurti je istakao da su pozvane i manjinske partije, a jasno je stavio do znanja da nema saradnje sa "ratnim krilom". Ukoliko Demokratski savez Kosova odbije da se priključi Haradinaju, imaće ključnu ulogu u formiranju vlade i to sa Pokretom Samoopredeljenje.

Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo rekao je za Demostat da ko god da formira vladu imaće zakonsku obavezu da stvori uslove za nesmetan rad Specijalnog suda.

„Za rad suda nije bitno da mu se samo formalno omogući funkcionisanje, već i da se stvori klima u kojoj će se svedoci osećati slobodno i moći otvoreno da iznose svoja saznanja tokom procesa. Takođe, važno je da se istrage na terenu nesmetano odvijaju, nova vlast će za to biti odgovorna. U tom pogledu, problem može biti to što će u vladi, kako god da bude sačinjena, vrlo verovatno biti partije koje nisu glasale za osnivanje suda i/ili one koje na čelu imaju bivše pripadnike OVK. Sve to predstavlja potencijal za opstrukciju njegovog rada“, kaže Stjepanović.

 

foto:privatna arhiva, Nemanja Stjepanović - Fond za humanitarno pravo

Naš sagovornik ističe da je za rad Specijalnog suda za OVK važno i ko je na vlasti u Srbiji, ne samo na Kosovu. „Prvo zbog toga što se suđenja za zločine nad albanskim civlima ne smeju zaustaviti (a u strahovitom su opadanju) uporedo sa početkom procesa za zločine počinjene od strane OVK. I drugo, zbog toga što se od Srbije očekuje da pomogne Specijalnom sudu dostavljanjem najkvalitetnijih mogućih dokaza. To je ispit na kojem je već jednom pala – onda kada je trebalo pomoći tužiocima Haškog tribunala u predmetima Limaj, Haradinaj i dr. Ne čini se da će stvari ovog puta biti bolje, budući da je Srbija još 2015. godine oformila Radnu grupu za prikupljanje dokaza o zločinima OVK i saradnju sa Specijalnim sudom. Od tada do danas, nismo čuli da je Radna grupa bilo šta uradila, pa postoji bojazan da će dokazi koje navodno prikuplja biti – nikakvi“, zaključuje Stjepanović.

U Frankfurter algemajne cajtungu novinar Mihael Martens piše o borbi OVK i srpskih snaga: „ Za to su kosovski Albanci i danas zahvalni ljudima kao što su Haradinaj i Tači. Ali, sa godinama je raslo i razočaranje, pošto na Kosovu nije drugačije nego u ostalim zemljama regiona. Vlada ekonomski jad, a mnogo od ono malo što može da se raspodeli, deli vladajuća klika veterana među sobom. Dobre veze sa klanom moćnih su važnije od učinka ili diploma. Onaj ko neće u to da se upusti, uglavnom može da nađe zaposlenje u jednoj od međunarodnih organizacija na Kosovu, premda su one poprilično smanjile svoje angažovanje“.

Činjenica je da EU i Sjedinjene Američke Države godinama unazad prećutno tolerišu staru političku gardu. Na političkoj sceni dominiraju bivši borci OVK, koji su pod sumnjom da su počinili ratne zločine ili kriminalne radnje. U tom kontekstu, osnivanje Specijalnog suda može poslužiti kao sredstvo obračuna sa trenutnom političkom postavkom, ali i uslov za napredovanje u procesu pristupanja EU, a bez integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju nema stabilizacije u regiona, koji se još uvek oporavlja od ratova i kada postajemo svesni da "nema prečice do pomirenja".  Takođe, Evropski parlament zatražio je od vlasti u Prištini da "neodložno" uspostave Zajednicu srpskih opština saglasno sporazumu "postignutom uz posredovanje Evropske unije i oceni Ustavnog suda Kosova", a vlast Kosova je istaknuta kao odgovorana zašto do formiranje Zajednice nije došlo.

U autorskom tekstu za DW, Johana Dajmel iz Društva za jugoistočnu Evropu iz Minhena ističe da se izbori održavaju u promenjenom geopolitičkom okviru, koji zahteva smirenu i odgovornu politiku, prema njenim rečima "umesto toga, biju velikoalbanski bubnjevi, a uzajamne pretnje i verbalno zveckanje oružjem Beograda i Prištine pale crvene lampice u evropskim prestonicama, NATO-u i Vašingtonu."

Sagovornik Demostata, politikolog Vladimir Živković, smatra da koaliciju Tači-Haradinaj-Ljimaj ne treba posmatrati kao nešto epohalno novo na tamošnjoj partijskoj sceni, a ona bi se više mogla okarakterisati kao spasilačka, u kontekstu osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine, na čijoj listi će nesumnjivo većina imena biti sa liste pobedničke koalicije.

 

foto: privatna arhiva, Vladimir Živković - politikolog

"Sa jedne strane, mogući izbor Ramuša Haradinaja za kosovskog premijera nesumnjivo će negativno uticati na mir i stabilnost u ovom delu Balkana, s obzirom na njegovu agresivnu retoriku prema Srbiji zbog nedavnog hapšenja i problema sa demarkacijom granice sa Crnom Gorom. Političke poruke koje je upućivao Haradinaj gotovo 100 odsto su bile uperene protiv Srbije, a u drugom planu su ostali gorući, svakodnevni problemi, poput visoke stope nezaposlenosti", kaže Živković.

Međutim, Živković je pri stavu da će Srbija moći u političkom smislu da profitira, od situaciji u kojoj bi se našlo buduće rukovodstvo Kosovo – između sve jačih pritisaka za osnivanjem Specijalnog suda i Zajednice srpskih opština i sopstvene agresivne retorike, čime bi se stvorili uslovi da se sa imena Srbije konačno skine prefiks nekoga ko na sve načine sabotira miran dijalog sa kosovskim albancima i ko je uzrok nestabilnosti na Balkanu. "O tome govore i navodi zapadnih medija o destabilizujućim posledicama Haradinajeve pobede, čime se indirektno ističe poželjnost formiranja Vlade bez „ratnog“ krila", kaže naš sagovornik.

Upitan da prokomentariše srpsku zajednicu i nastupanje u "više kolona", Živković kaže da  dobro što će jedna lista biti jedinstvena i zastupljena sa svih 10 poslanika (ili 9) u Skupštini, ali neophodno je da se sve razmirice među predstavnicima kosovskih Srba, koje su dovele do nastupa srpske zajednice u nekoliko kolona, što pre reše, budući da se u aktuelnoj raspodeli snaga, stvara opasnost da se u nekom suludom „dilu“ sa pojedinim albanskim partijama, lični interesi stave ispred interesa srpske zajednice na Kosovu."Takva situacija srpsku zajednicu stavlja u poziciju da bude direktni odlučilac o izmenama Ustava u delu formiranja kosovske vojske, a posebno će biti i zanimljivo formiranje vladajuće većine na Kosovu, budući da po, preliminarnim rezultatima, formiranje takve većine neće biti moguće bez aktivnog učešća manjinskih zajednica koje raspolažu sa 20 mesta u Skupštini," ističe Živković.

Živković navodi da nam sve to govori da Haradinaj nije suštinski pobednik ovih izbora i da je sigurno očekivao bolji rezultat, kao i da se njegov ucenjivački potencijal značajno smanjuje.

"Kada se raspodele svi mandati u okviru njegove koalicije, on prestaje da bude favorit za premijersko mesto, već je zapravo iskorišćen u svetlu poslednjeg hapšenja za što bolji marketinški nastup PAN koalicije", smatra naš sagovornik.

U tom pogledu, iako je iskustvo pokazalo da su na Kosovu moguće koalicije svakog sa svakim, teško je očekivati koalicijudva suprostavljena tabora, jer će tu biti previše „gladnih usta“, te se mogu očekivati duboki razdori među političkim liderima koji dominiraju na Kosovu poslednjih godina.

Živković naglašava da će posebno biti zanimljiva uloga Pokreta Samoopredeljenje, koje figurira kao retko nekorumpirana i nepotrošena politička opcija i kao suštinski pobednik izbora, a  čini se da su u win/win situaciji za formiranjem Vlade. "Oni su u usponu počevši od izbora Špenda Ahmetija za gradonačelnika Prištine i dramatičnog porasta izbornog procenta na ovim izborima i čini se da je ovo početak kraja starih elita na Kosovu", zaključuje naš sagovornik. 

Komentari
demostat komentari

Milomir

Odlicna analiza.. 16. Jun 2017
U fokusu
Albanija: Ramina partija osvojila ubedljivu većinu
Albanija: Ramina partija osvojila ubedljivu većinu

  Vladajuća Socijalistička partija koju predvodi aktuelni premijer Alban...

Godišnjica Maršalovog plana: Obnova Evrope i brana od komunizma
Godišnjica Maršalovog plana: Obnova Evrope i brana od komunizma

  Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je na svečanosti u Berlinu, o...

Izborna groznica u Albaniji
Izborna groznica u Albaniji

  U anketi  Ora Njuz u saradnji sa IPR Marketingom, na pitanje da li ...

Izbori u Albaniji se tiču celog Balkana
Izbori u Albaniji se tiču celog Balkana

  Prema Ustavu zemlje, ukoliko se novi predsednik ne izabere do okončanja...

Još jedna pobeda Emanuela Makrona
Još jedna pobeda Emanuela Makrona

  Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su skoro ...

NAJČITANIJE
Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

2017. Sva prava zadrzana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web