Šulc treći put u pokrajinskom nokdaunu, preti mu savezni nokaut

CDU je na nedeljnim izborima osvojio 33 odsto glasova, što je bitan napredak u poređenju sa 26,3 odsto iz 2012. godine, dok je SPD doživeo debakl padom na 31,2 odsto sa 39, koliko je dobio pre četiri godine. Predizborna istraživanja predviđala su da će SPD osvojiti 32 odsto, a CDU 31.

Šulc treći put u pokrajinskom nokdaunu, preti mu savezni nokaut

Šulc treći put u pokrajinskom nokdaunu, preti mu savezni nokaut

CDU je na nedeljnim izborima osvojio 33 odsto glasova, što je bitan napredak u poređenju sa 26,3 odsto iz 2012. godine, dok je SPD doživeo debakl padom na 31,2 odsto sa 39, koliko je dobio pre četiri godine. Predizborna istraživanja predviđala su da će SPD osvojiti 32 odsto, a CDU 31.

autor teksta
Miloš Đorelijevski | Demostat | Beograd 20. May 2017 | U fokusu

Jedan od značajnih razloga dugovečnog opstanka na vlasti Angele Merkel jeste to što je Nemci vide kao jednu od njih. Ona je je očigledno dobro naučila lekciju svog političkog oca i dugogodišnjeg kancelara Helmuta Kola, koji je rekao da birači glasaju za onoga ko im izgleda kao čovek od koga bi kupili polovan automobil. Kako sada stvari stoje, Nemci bi radije pazarili polovni automobil od Angele Merkel nego od bivšeg ljubitelja dobre kapljice Martina Šulca, kome se, moguće, posle saveznih izbora u septembru neće pružiti prilika ni da omiriše šampanjac.

Nemačka Socijaldemokratska partija (SPD) i njen lider i kandidat za kancelara na septembarskim saveznim izborima Martin Šulc pretrpeli su u nedelju još jedan u nizu poraza gubitkom izbora u pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji od Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel. Prethodno su poraženi u pokrajinama Sarska i Šlezvig-Holštajn.

Nedeljni krah je najteži jer će SPD u Severnoj Rajni-Vestfaliji najverovatnije morati da se oprosti od glavne uloge u vlasti posle punih 39 godina neprekidnog vladanja, a moguće i da pređe u opoziciju. SPD je tamo, uz petogodišnju pauzu, na vlasti još od daleke 1966. godine.

Treći poraz zaredom Šulca i SPD-a posebno je gorak jer su socijaldemokrate u toj pokrajini pre dva dana osvojile najmanje glasova još od završetka Drugog svetskog rata i jer je to pokrajina iz koje potiče njihov lider.

Severna Rajna-Vestfalija je najmnogoljudnija nemačka pokrajina sa gotovo 18 miliona stanovnika i 13 miliona birača i izbori u toj pokrajini se često nazivaju i “mali savezni izbori”. U Severnoj Rajni-Vestfaliji živi skoro četvrtina nemačke populacije i ona obuhvata gradove Keln, Dizeldorf i industrijsku oblast Rur.

“Ja sam stvarno pogođen. Iza mene su izbori u tri pokrajine koje SPD nije dobila. Nastavićemo da se borimo i rezultat će doći 24. septembra“, rekao je Šulc posle izbora, dok je generalni sekretar konzervativaca Peter Tauber pobedu proslavio izjavom da je „CDU osvojio glavno uporište socijaldemokrata“.

CDU je na nedeljnim izborima osvojio 33 odsto glasova, što je bitan napredak u poređenju sa 26,3 odsto iz 2012. godine, dok je SPD doživeo debakl padom na 31,2 odsto sa 39, koliko je dobio pre četiri godine. Predizborna istraživanja predviđala su da će SPD osvojiti 32 odsto, a CDU 31.

Uspeh su postigli i liberali, odnosno Stranka slobodnih demokrata (FPD), predvođena Kristijanom Lindnerom, pošto je za nju glasalo 12,6 odsto izašlih na izbore. U pokrajinskom parlamentu prvi put će biti zastupljena i antimigrantska Alternativa za Nemačku (AfD), koja je dobila 7,4 odsto glasova. Zeleni su takođe prešli cenzus sa 6,4 odsto glasova, dok će levica bar do sledećih izbora moći spolja da razgleda parlament u Dizeldorfu, jer je ostala ispod crte sa 4,9 odsto glasova.

Zanimljivo je da je levičarski SPD među glasačima između 18 godina starosti i 24 godine dobio tek dva procentna poena više od konzervativnog CDU, odnosno 26 prema 24 odsto. U toj grupi glasača za liberale je, prema izlaznim anketama, glasalo 14 odsto, a za zelene 10 odsto, dok su levica i Alternativa za Nemačku dobili po sedam odsto.

Slika je, međutim, potpuno suprotna među glasačima starijim od 70 godina. Gotovo polovina penzionera, njih 48 odsto, glasala je za CDU, dok je SPD dobio oko trećinu glasova najstarijih, odnosno 33 odsto. Liberalima je svoj glas poverilo 12 odsto penzionera, a Alternativi za Nemačku četiri odsto. Pokazalo se da najstariji najmanje poverenja imaju u zelene i levicu, jer je tim strankama poverenje glasom ukazalo tek po dva odsto penzionera.

Izbori u Severnoj Rajni-Vestfaliji bili su zanimljivi i po tome što su na njima učestvovali i oni za koje je bilo jasno da sigurno neće preći cenzus, pa su se biračima sa bilborda smešili i Če Gevara i predstavnici Nemačke komunističke partije, koja se zalaže izlazak iz NATO-a i bolje odnose s Rusijom.

Dugogodišnja pokrajinska premijerka Hanelore Kraft je u nedelju uveče najavila da će podneti ostavku i povući se sa svih funkcija u SPD, a kao njen naslednik na mestu prvog čoveka Severne Rajne-Vestfalije pominje se Armin Lašet, nosilac liste CDU na pokrajinskim izborima.

Nemački državni medij Dojče vele navodi da bi novu vladu u pokrajini mogli da formiraju CDU i SPD, takozvana velika koalicija koja vlada i na saveznom nivou, dok su ostale dve mogućnosti CDU-FPD-zeleni i SDP-FDP-zeleni.

Britanski Gardijan piše da je CDU i FPD imaju tanku većinu pokrajinskom parlamentu i da će se Lašet, ako ne bude mogao da se dogovori sa liberalima, okrenuti velikoj koaliciji sa SPD.

Iako istraživanja pokazuju da je CDU u prednosti od 10 procentnih poena u odnosu na SPD, a analitičari ocenjuju da je Angeli Merkel pobedom u Severnoj Rajni-Vestfaliji otvoren put ka još jednom kancelarskom mandatu, konzervativci se nisu uzneli u pobedi.

CDU se nije prepustio pobedničkoj euforiji, nego je uspeh na pokrajinskim izborima pripisao lošem rešavanju lokalnih problema dosadašnje vlasti.

“Uvek moramo da ostanemo hladne glave... ne bi trebalo da govorimo o koalicijama pre žetve”, odgovorio je šef kancelarkinog kabineta Peter Altmajer na pitanje o vladi posle saveznih izbora.

Gardijan navodi da su konzervativci tokom kampanje u Severnoj Rajni-Vestfaliji vladu pokrajinske premijerske nastojali da prikažu kao nemarnu po pitanjima bezbednosti i lošu u upravljanju u oblastima obrazovanja i infrastrukture.

Agencija Rojters podseća da je CDU kritikovao pokrajinsku vlast zbog “raspada” infrastrukture koji je izazvao velike saobraćajne gužve, rastućeg kriminala i loših rezultata u obrazovnom sistemu.

Šulc, sa druge strane, nije profitirao na talasu nezadovoljstva birača Angelom Merkel s početka godine, koji su smatrali da je ona od 2015. godine loše upravljala migrantskom krizom i olako pustila više od milion azilanata muslimana u Nemačku. Tada se govorilo o “šulcomaniji” i “efektu Šulc”.

Lider socijaldemokrata je, čini se, počinio klasičnu grešku mnogih opozicionara širom Evrope i sveta, jer nije ponudio konkretna rešenja, nego se zadržao na opštim mestima i zanet popularnošću bio uveren da je to dovoljno da birači pređu na njegovu stranu. Taj pristup često nije efikasan ni protiv slabijih protivnika, a kamoli u borbi za vlast protiv iskusne Angele Merkel, koja je trenutno lider sa najdužim stažom na vlasti u Evropi.

Šulc  je kritiku usmerio na uočene ekonokmske nepravde ali mu kritičari zameraju da je pružio malo detalja u obrazlaganju svojih ciljeva, jer, između ostalog, nije naveo koliko bi koštao njegov plan uspostavljanja “socijalne jednakosti”.

Mnogim prosečnim biračima njegovi stavovi su magloviti i ne doživljavaju ih kao jasne, što je među važnijim uzrocima brzog izduvavanja balona “šulcomanije”.

“Kao pouku ovih izbora izvukao sam to da građani zahtevaju ne samo da govorim o socijalnoj pravdi, nego i preciznije opišem perspektive budućnosti”, kaže Šulc. 

Analitičari, navodi Rojters, ocenjuju da najveći problem za Šulca i SPD predstavlja to što je Angela Merkel uspela da tokom 12 godina na vlasti pomeri njene konzervativce ka centru i tako ih učini privlačnim i glasačima levice i centra, koji bi inače glasali za socijaldemokrate.

“Na osnovu poslednjih rezultata izbora, glavni problem SPD-a je jasan – glasači te stranke sa centra i centra levice ozbiljno razmatraju CDU kao bolju opciju”, kaže Robert Ferkamp iz Fondacije Bertelsman.

Još jedan problem za SPD je i podatak da su demohrišćani u Severnoj Rajni-Vestfaliji uspeli da pridobiju gotovo pola miliona neodlučnih birača.

Komentatori podsećaju i da se članstvo SPD prepolovilo od vremena kancelara Vilija Branta.

Merkelova se, opet, čvrsto držala u jeku kritika zbog izbeglica i uspela je da učvrsti poljuljanu popularnost ukazivanjem na dobre ekonomske rezultate, odnosno neprekidni ekonomski rast od 2010. godine, podstaknut zapošljavanjem, značajnim rastom građevinskog sektora, skokom izvoza i povećanjem državne i privatne potrošnje.

Pored toga, Nemci Angelu Merkel vide kao iskusnog lidera koji može da obezbedi stabilnost, što je važno za mnoge birače neskole rizicima.

Njima imponuje i kako ih kancelarka predstavlja na svetskoj areni, jer smatraju da se na ravnoj nozi nosi i “teškim partnerima”, poput predsednika SAD, Rusije i Turske Donalda Trampa, Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana.

Angela Merkel važi za “igrača na duge staze” i za idržljivu, stabilnu i vernu političarku koju loši rezultati predizbornih istraživanja ne bacaju u vatru.

Analitičari navode da ona nema velike sopstvene ideje, ali joj nisu ni potrebne, jer je  mnogim biračima dovoljno i to što pruža rešenja održiva do sledeće krize i što zna da svakom dramatičnom političkom događaju oduzme dramatiku i ne uzbuđuje se, nego je  prosto efikasna.

Iako demohrišćani vode sa 3:0 posle serije pokrajinskih izbora, do saveznih izbora 24. septembra ipak je ostalo nešto manje od četiri i po meseca, a pobeda na izborima nikome nije garantovana.

Ipak, kako stvari stoje posle demohrišćanskog osvajanja Severne Rajne-Vestfalije, koja je do nedelje važila za socijaldemokratsku tvrđavu, Angela Merkel ima znatno veće izglede da osvoji četvrti kancelarski mandat nego da se Martin Šulc, bivši predsednik Evropskog parlamenta, oproba i u ulozi predsednika nemačke vlade.

Šulcu, ako bitno ne promeni pristup u kampanji i ako demohrišćani ne naprave velike greške do kraja septembra, posle tri pokrajinska nokdauna sve izvesnije sledi savezni nokaut i kraj nade da će narednih četiri godine na posao odlaziti u novu zgradu vlade u Berlinu.  

 

Komentari
U fokusu
Albanija: Ramina partija osvojila ubedljivu većinu
Albanija: Ramina partija osvojila ubedljivu većinu

  Vladajuća Socijalistička partija koju predvodi aktuelni premijer Alban...

Godišnjica Maršalovog plana: Obnova Evrope i brana od komunizma
Godišnjica Maršalovog plana: Obnova Evrope i brana od komunizma

  Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je na svečanosti u Berlinu, o...

Izborna groznica u Albaniji
Izborna groznica u Albaniji

  U anketi  Ora Njuz u saradnji sa IPR Marketingom, na pitanje da li ...

Izbori u Albaniji se tiču celog Balkana
Izbori u Albaniji se tiču celog Balkana

  Prema Ustavu zemlje, ukoliko se novi predsednik ne izabere do okončanja...

Još jedna pobeda Emanuela Makrona
Još jedna pobeda Emanuela Makrona

  Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su skoro ...

NAJČITANIJE
Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

2017. Sva prava zadrzana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web