Krediti nisu popularni, uzimaju se iz nužde

Krediti nisu popularni, uzimaju se iz nužde

Krediti nisu popularni, uzimaju se iz nužde

autor teksta
M. N. Stevanović | Danas 1. Jun 2017 | Istraživanja

Više od 90 odsto građana Srbije nema niti želi da podiže kredit ili, ako ga ima, ne planira novi, dok bi banke klijente mogle da pronađu među svega 8,8 odsto njih koji su spremni da se zaduže. 

To je, ukratko, rezultat telefonske ankete koju je istraživački tim Demostata pod rukovodstvom Srećka Mihailovića sproveo na uzorku od 1.200 ispitanika.

Preciznije, dve trećine ili 67,8 odsto građana ne koristi nijedan bankarski kredit niti bi želelo da ga ima, dok 23,5 odsto koristi pozajmicu od banke, ali ne želi novu. U dugu nije 5,5 procenata onih koji bi želeli da podignu kredit, a svega 3,3 odsto građana bi uz postojeći rado koristilo i novo zaduženje. 
Interesantno je da se ovi podaci vrlo malo razlikuju ako se posmatraju po polnoj strukturi, s tim što su ženski ispitanici tek za nijansu raspoloženiji prema zaduživanju. Naime, žene imaju povoljniji stav prema kreditima od muškaraca jer se na pitanje "Da li imate kredit" njih 67 odsto opredelilo za odgovor "Ne, i ne želim da ga imam", dok je u muškoj populaciji tu opciju zaokružilo 68,6 odsto ispitanih. Stav se, međutim, izrazito menja kod grupacije koja već ima kredit, jer tek 2,4 odsto žena želi još jedan, dok je procenat muškaraca sa istim stavom 3,3 odsto.

Međutim, i pored izrazito negativnog stava prema zaduživanju, građani su prinuđeni da neke od problema rešavaju pozajmicama, pa kreditni plasmani domaćih banaka poslednjih godina rastu. Ipak, tema o nepoželjnim ali neophodnim kreditima za bankare izgleda da nije mnogo inspirativna, jer se na molbu Danasa da prokomentarišu rezultate ankete, upućenu gotovo svim bankama koje posluju sa stanovništvom, odazvalo tek nekoliko.

Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke Beograd, ukazuje za Danas da su građani Srbije manje zaduženi nego u zemljama regiona, i prosečno po glavi stanovnika i po učešću kredita u bruto domaćem proizvodu, ali da rast u broju i ukupnom iznosu kredita u otplati pokazuje da postoji veliko interesovanje za bankarske pozajmice.

- Kada govorimo o fizičkim licima, najinteresantniji su gotovinski, krediti za refinansiranje i dozvoljeno prekoračenje po računu, popularni "dozvoljeni minus" koji koristi veliki procenat klijenata. Ako se osvrnemo na 2016, kreditna aktivnost je porasla za oko 10 odsto, pre svega zahvaljujući rastu ostvarenom u segmentu saradnje sa stanovništvom. Banke u Srbiji su proteklih meseci odobravale značajno više gotovinskih kredita u odnosu na prethodnu godine, a NLB banka je sama plasirala 50 odsto više gotovinskih kredita u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine. Značajan je i rast interesovanja za stambene kredite, što i ne bi trebalo da bude iznenađenje ako imamo u vidu da su kamatne stope dvostruko niže nego pre, na primer, pet godina objašnjava Vuković.

I prema podacima Vojvođanske banke, raste potražnja za kreditima, naročito stambenim, kojih je prošle godine odobreno 80 odsto više nego 2015, dok je suma plasirana kroz keš pozajmice uvećana za 20 procenata. U toj banci očekuju da se trend iz prošle nastavi i u ovoj godini. U Eurobanci takođe ističu da je prošla godina donela rast kreditnog portfolija, a ukupna masa odobrenih kredita na kraju 2016. u toj banci bila je za 27,4 milijarde dinara, ili za 1,4 odsto veća nego 12 meseci ranije. U prva tri meseca ove godine samo u segmentu keš kredita zabeležen je rast od 20 odsto.

- Iako statistika tvrdi da su naši građani u proseku manje zaduženi u odnosu na zemlje u okruženju, a istraživanje Demostata da nisu zainteresovani za kredite, rast tražnje za keš i refinansirajućim kreditima pokazuje da ljudi s više optimizma gledaju na budućnost, ali i da se poverenje u banke vraća. U prilog tome govori i činjenica da su prethodne godine, posebno 2014. i 2015, donele stagnaciju kreditne aktivnosti, dok je u 2013. godini ukupan obim kredita u Srbiji smanjen za čak 10 odsto - ističu u Eurobanci i dodaju da je kreditna ekspanzija banaka krajem 2016. i početkom 2017. godine rezultat povećanja bruto domaćeg proizvoda, rasta kreditne sposobnosti građana, niskih kamatnih stopa, ali i pojednostavljenih procedura za odobravanje kredita stanovništvu.

Predsednik IO Direktne banke Dragan Lazarević podseća da smo već duže vreme društvo u tranziciji, zbog čega je normalno da kaskamo za Evropom i ostatkom sveta u odnosu na bankarske usluge, kao i mnoge druge.

- Mi smo se kao zemlja, u ne tako davnoj prošlosti, suočavali sa inflacijama, sa bankama koje su nestajale, i sve to ima posledice na buduće korake građana, pogotovo starije populacije. Sve je uzrokovano i kulturom, stabilnom ili nestabilnom istorijom, kao i sigurnošću i predvidljivošću sopstvenog plana za budućnost - objašnjava on.

Dodaje da se to i donekle poklapa sa rezultatom iz ankete koji pokazuje da građani sa višom ili visokom stručnom spremom češće uzimaju kredit.

- Građani sve više koriste kredite, a na nama bankarima je da im priđemo kao institucije od poverenja, kao institucije koje mogu da im pruže više, omoguće bolji standard, da ih ohrabrimo na korake koji će im život i olakšati i omogućiti da ostvare svoje ciljeve, a posebno kada govorimo o mladima, koji svi imaju svoje snove za budućnost. Ne mogu da se složim sa podacima koje vi nudite, jer ipak banke imaju najbolje podatke o svojim klijentima, ali mogu da se složim da je pred nama put na kome moramo da ulijemo veće poverenje našim građanima - kaže Lazarević i zaključuje da "banka treba da bude oslonac i partner svog klijenta".

I u Erste banci ističu da im plasmani iz godine u godinu značajno rastu, pa su samo prošle godine u odnosu na 2015. uvećali gotovinske kredite u volumenima za oko 60 odsto, a refinansirajuće za oko 40 odsto. Kod stambenih kredita, kažu, beleži se rast za četvrtinu, a pozitivni trendovi u svim vrstama plasmana nastavljaju se i u ovoj godini.

"Što se tiče poverenja u banke, mi konstantno pratimo i merimo poverenje bankarske populacije u banke i, prema našim istraživanjima, poverenje je stabilno i u odnosu na ostale industrije banke se nalaze u prvoj polovini liste (iznad zdravstva, energetskih kompanija, kompanija koje se bave prehrambenim proizvodima...)", naglašavaju u Erste banci.

Visokoobrazovani najotvoreniji za kredite

Iz kategorije sa osnovnim obrazovanjem, 75 odsto građana ima negativan stav prema kreditiranju, a tek 17,2 odsto iz te grupe ima, ali ne želi novi kredit. Od građana sa srednjim obrazovanjem njih 66,9 odsto nema i ne želi kredit, a ima ali ne planira novi 24 procenta. Najotvoreniji prema zaduživanju su, razumljivo, građani sa višom i visokom spremom, jer 56,5 odsto nema i neće kredit, što je značajno ispod prosečnih rezultata, a oko pet odsto ga ima i želi još jedan, što je za više od dva procentna poena iznad proseka istraživanja.

Razlike i po regionima

Po regionima, najteže bi se za novu ili prvu pozajmicu odlučili građani zapadne Srbije, jer 76,6 odsto ispitanih iz te kategorije nema niti želi kredit. Slede ispitanici iz južne i istočne Srbije, sa 66,5 odsto takvih odgovora, zatim Beograd sa 65,7, dok je sa tim stavom najmanje ispitanika u Vojvodini - 61,5 odsto. Razlike se primećuju i između urbanog i ruralnog dela anketiranih, pa 64 odsto gradskih ispitanika ima rezervu prema bankarskim pozajmicama, dok je u ruralnim sredinama broj znatno veći, 73,3 odsto.

Mladi ne računaju mnogo na pozajmice

Najveća odstupanja od prosečnih rezultata dobijenih u anketi uočljiva su kad se podaci razvrstaju po starosnoj dobi. Deo populacije najotvoreniji za kreditna zaduženja je, očekivano, od 30 do 44 godine, jer se u toj grupi najmanje njih (59,7 odsto) izjasnilo za opciju da nema i ne želi kredit. Krediti najmanje interesuju uzrast od 18 do 29 godina, gde je takav stav 87,5 odsto ispitanih. Za bankarski kredit nije zainteresovano ni 64 odsto ispitanika do 59 godina, niti 66 odsto starijih od 60.

Otkuda nepoverenje?

U telefonskim kontaktima predstavnici nekih banaka su istakli da ne mogu da odgovore na pitanja da li je negativan stav građana nastao iz nepoverenja, visokih kamata, niskih primanja, straha od skrivenih bankarskih troškova ili nečega drugog, jer, kažu, da ne mogu iz ankete da zaključe da li su ispitanici zaposleni ili ne, da li na osnovu svoje zarade mogu uopšte da razmišljaju o podizanju kredita, da se ne vidi način na koji primaju platu, kao ni to na koju se vrstu kredita precizno misli.

 

Komentari
Istraživanja
Parlamentarni izbori u Albaniji- rejtinzi partija
Parlamentarni izbori u Albaniji- rejtinzi partija

  Da su izbori održani u ovoj nedelji, Socijalistička partija Edija...

Finalna istraživanje javnog mnjenja u Britaniji se bliže kraju- šta očekivati?
Finalna istraživanje javnog mnjenja u Britaniji se bliže kraju- šta očekivati?

Trka je i dalje neizvesna, a telefonsko istraživanje Survation-a  pokazalo...

Britanija- Rejtinzi između dva teroristička napada
Britanija- Rejtinzi između dva teroristička napada

Svega dve nedelje nakon što je bombaš samoubica ubio 22 ljudi na k...

Politički aktivizam u Srbiji
Politički aktivizam u Srbiji

Istraživanje je realizovano u okviru projekta „Jačanje odgovornosti izab...

Kako će britanski Jevreji glasati na parlamentarnim izborima
Kako će britanski Jevreji glasati na parlamentarnim izborima

Podrška od 13 odsto za Laburiste predstavlja rast od 4,5 odsto u odnosu n...

NAJČITANIJE
Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

2017. Sva prava zadrzana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web