Alas, torta i Katarina

Alas, torta i Katarina

Alas, torta i Katarina

autor teksta
Zoran Panović | Danas 14. May 2017 | Kolumne

Hajde malo i da se pohvalim: Detalje o proizvodnji raketnog sistema alas prvi je u februaru 2013. objavio Danas uključujući i grafički prikaz. 

Ne mogu zaboraviti cinične komentare kojima je propraćena ta naša ekskluzivna vest, tipa da će se alas proizvoditi u Simpu kako bi doprineo revitalizaciji srpske drvoprerađivačke industrije. Alas je i 2015. uznemiravao duhove. Tvrdnje Sande Rašković Ivić, tadašnje predsednice DSS, da Srbija prodaje Ukrajini oružje tipa raketa alas preko Tonija Blera i Ujedinjenih Arapskih Emirata, propraćene su opet ciničnim komentarima da Simpo još nije usavršio tehnologiju, ali da će možda Ikea kad dođe u svoj asortiman uvrstiti i alas. Pojava alasa, koji je razvijen za potrebe oružanih snaga Emirata, na vežbi Čelik 2017. u Nikincima neka je vrsta i satisfakcije za staru novinsku ekskluzivu.

Danas je srpski san da te neko zaposli u namensku industriju. Ima nekoliko godina kad sam i u Americi čuo da se iz Srbije na tom velikom i zahtevnom tržištu najviše traže ajvar i metkovi. A, pre skoro dve decenije učinilo se da će Jugoimport - SDPR da se preorijentiše na etno turizam i proizvodnju suvoborske zdrave hrane i rakija.

Nezavisno da li je država demokratija ili diktatura, vojna parada ili vežba uvek imaju za cilj i da pomalo fasciniraju; bilo da je Hitler želeo da uplaši kneza Pavla, bilo da je Tito u Užicu 1941. hteo paradom prkosno da proslavi dan velike Oktobarske revolucije. Fascinacija se tražila i u Nikincima, a ekspanzivni Jugoimport, sa svim partokratskim i etatističkim dilemama koje nosi ta ekspanzija, deluje, između ostalog, i kao firma za proizvodnu blokbastera. Što sigurno nije zanemarljivo u marketinškom i žanrovskom nervu budućeg vrhovnog komandanta.

Ruku na srce, žanru parade najviše su doprineli Sovjeti, odnosno one šapke i šubare pored Lenjinovog mauzoleja na Crvenom trgu. I sve ono što prođe ispred njih. I ovog Dana pobede nad fašizmom Putin je ponudio još jednu globalnu fascinaciju.

Pogledajte ponovo film Kevina Kostnera Trinaest dana o kubanskoj nuklearnoj krizi. Amerikanci su na Kubi špijunski snimili upravo jednu raketu koja je pre toga prodefilovala Crvenim trgom. Kremljolozi su s pažnjom analizirali ko sve na tim paradama stoji na bini; koga ima, koga nema, i ko je kako raspoređen. To je bio i indikator političke (pre)raspodele moći u Kremlju i njegovoj gerontokratiji u fazi dekadencije sistema.

Istorija pamti vojnu paradu na Crvenom trgu održanu 24. juna 1945. Komandovao je maršal Rokosovski, a raport od njega nije primo Staljin, kako se očekivalo, već maršal Žukov koji je sa Crvenom armijom ušao u Berlin. Vladimir Putin je veličanstveno proslavio 60 godina pobede nad fašizmom i paradu tada vratio u globalni medijski epicentar. Mi tada u Srbiji, podsećam, nismo znali koga da pošaljemo na Crveni trg - četnike ili partizane - pa je na kraju i Hrvatska sa Mesićem u Moskvi ispala veća antifašistička sila od Srbije u Drugom svetskom ratu. Jednostavno, ispred počasnog Koštunice i Tadića nikada nije prošla ratna zastava Prve proleterske brigade.

Ko voli materiju, preporučujemo mu da nađe snimak Parade pobede u Beogradu 9. maja 1985. (četiri decenije od pobede nad fašizmom). To je bila prva parada bez Tita (prethodna je bila 1975). Na njoj je ponosno prikazan i novi domaći tenk M - 84, rađen po sovjetskoj mustri. Danas se, u balkanskim hladnim ratovima ignoriše integrisanost bivše jugoslovenske namenske industrije i lanac kooperanata kao u slučaju ovog famoznog tenka koji je stigao do Kuvajta. Nedavno je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, demantovala da je ova zemlja prodavala Hrvatskoj oružje, čak S-300, ali to pravdanje deluje suvišno kad znamo da se kod muslimanskih snaga u vreme bosanskog rata (sintagma Dobrice Ćosića) mogla naći municija užičkog Prvog partizana, a i Biljana Plavšić je znala da pita Radovana Karadžića otkud srpska municija kod Muslimana, baš kao što sam slušao i ratne veterane iz Republike Srpske koji su pričali o oklopnim vozilima i artiljeriji koja se davala Hrvatima na rent a car da bi ustaše tukle balije.

Rusi su nam ipak malo pomogli (i Tomislavu Nikoliću naravno) oko toga da se podsetimo ko je pobedio u Drugom svetskom ratu. Iako ih je četnički pukovnik Dragutin Keserović saveznički sačekao u Kruševcu (pozdravio je sovjetskog pukovnika Patovkina). Ali i brzo pobegao od crvenoarmejaca.

Na proslavi 65-e godišnjice pobede nad fašizmom - u Centru Sava (21. 10. 2009). Irinej (Bulović) i Amfilohije (Radović) su u onim dubokim sedištima izgledali kao nelagodno zbunjeni ZZ Top stari momci dok je iz prigodnog filma odjekivalo Po šumama i gorama. Prisutnom Medvedevu (tada predsednik Rusije) je to izgleda bilo najnormalnije.

Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović, došao je na Beldoks. On je jedan od sagovornika, ali i autor muzike za film Neželjena baština Irene Škorić koji se bavi tretiranjem (sudbinom) spomenika iz Narodnooslobodilačke borbe (1941/45). Iako su političko-narativni odnosi Hrvatske i Srbije loši do granice opskurnosti (razočaranost iskazuje i Josipović), čini se da elitna kultura na ovim prostorima možda i bolje funkcioniše nego u vreme SFRJ.

Evo ga još jedno takmičenje za Pesmu Evrovizije. Naravno, u senci ukrajinske krize. Dok čekamo finale javlja se nostalgija za Atinom 2006. kad je finski HM bend Lordi ubedljivo pobedio sa Hard Rock Hallelujah, a Hari Varešanović se sablažnjavao i pitao da li ovo treba puštati na Evroviziju. Hari, svaka tebi čast za sve što si uradio, ali to je bio vrh koji ovo takmičenje čini se nikad više neće ponoviti uprkos svim ekstravagancijama. Uvek kad dođe vreme Eurosonga, setim se glumca Marinka Madžgalja i pevača Luisa, odnosno grupe Flamingosi koja zbog političkih igri nije otišla na prestižno takmičenje iako je možda imala u kombinaciji najbolju pesmu i scenski nastup ikad s ovih prostora - Ludi letnji ples. Ako se SFRJ raspala na 14. Kongresu SKJ, državni provizorijum Srbije i Crne Gore raspao se na predtakmičenju za Evroviziju.

Bilo je pakosnih komentara i kad je Crna Gora pozvala NATO 2012. da joj pomogne u čišćenju snega. A, gle sad?

Pomalo neočekivano iz pera Vuka Draškovića stiže nova varijacija na ključno tvinpiksovsko pitanje - Ko je ubio Loru Palmer? Drašković u naslov novog romana stavlja pitanje Ko je ubio Katarinu pri čemu je Katarina izgleda Jugoslavija. Vuku i svim zainteresovanima preporučujem da pogledaju Podlih osam - poslednji vestern Kventina Tarantina. Tu je najpreciznije objašnjeno ko je ubio i kako Jugoslaviju (Katarinu). Pretpostavljate da su podlih osam šest republika i dve autonomne pokrajine, iako pretpostavljamo da namera Tarantina sigurno nije bila da se bavi ovim pitanjem. S tim što u Podlih osam nema nikakvog drekavca kao u Lepa sela lepo gore koji bi poslužio kao izgovor.

Još jedna ultimativna repriza Srećnih ljudi (70 epizoda) na RTS opet ima visok rejting i čisti konkurenciju s drugih televizija. Iako se ova serije koja je danas fenomen, stereotipno poteže kao simbol devedesetih za zaglupljivanje naroda, previđa se da ona, iako je producirana u jeku ratova i to od strane ozloglašene Bastilje nema nacionalistički naboj i etnofiliju nekih kasnijih, u boljim demokratskim vremenima nastalih igranih programa. A ima duha hiperinflacije i moralnog sunovrata društva. Kao što i već freskoliki Bolji život uprkos svom šarmu pokazuju i terminalnu faza socijalističkog samoupravljanja i te Katarine bolje od ičega drugog.

Vučić postade počasni građanin Svrljiga. Meni je simpatičnije bilo kad je Asanž postao počasni građanin Čačka. Više je konceptualno nego poltronski.

Na Beldoks je došao i Bernar Anri Levi. Pogodili su ga tortom skojevci. Možda ja ne razumem, ali da li ovi skojevci imaju ikakve veze sa onim skojevcima koji se bune protiv diktature - tobože Vučićeve? Ili se svi mi ovde malkice lagimo. Mislite da je Vučić trebao da popije javno kafu u nekom beogradskom kafiću s Levijem, kao što je Tadić popio kafu s Darkom Rundekom zbog napada na njega u jutarnjim satima nakon nastupa na Beer festu? Rundeka sigurno nisu bili napali nikakvi skojevci. Da li bi Levi prihvatanjem tog poziva banalizovao inicijaciju tortom. U svakom slučaju, Vučić je posle Blera, Šredera i Klintona, mogao da pošalje poziv na kafu i ovom srbomrscu.

Sumnjam da je Levi pročitao pesmu Radomana Kanjevca Peter Handke dolazi u Beograd. Toplo je preporučujem i vama dragi čitaoci.

 

Komentari
Kolumne
Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ipak Stojadinović
Ipak Stojadinović

  To ime će mnogo reći u smislu tehnologije komunikacije između Andrić...

Salvete su opet u modi
Salvete su opet u modi

  Sad je moda da eksperti u uticajnim i uglednim svetskim novinama pi&scar...

Kamenčić u cipeli
Kamenčić u cipeli

Meni je od poziva za obnovu monarhije tada bila interesantnija jedna slika iz ka...

Ženska vlada
Ženska vlada

 Izgleda da ovaj gospodin žanrovskog izgleda koji kao da je izašao ...

NAJČITANIJE
Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

2017. Sva prava zadrzana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web