Čovek Adenauer

Čovek Adenauer

Čovek Adenauer

autor teksta
| Welt – www.welt.de 26. Apr 2017 | Strani mediji

U Trećem rajhu činilo se da je sudbina Konrada Adenauera zapečaćena. Morao je da beži, bio je uhapšen, njegova supruga pokušala je samoubistvo. Sve ovo istkalo ga je kao saveznog kancelara – i više od toga.

 

I onda, iznenađenje. Upravo Konrada Adenauera, kancelara Savezne Republike Nemačke, skoro dva miliona građana proglasilo je 2003. godine za Najvećeg čoveka u istoriji Nemačke. "Naši najbolji" zove se manifestacija Johanesa B. Kernera koja je objavila ovaj neočekivani rezultat. Adenauera prate, dalje, Luter i Karl Marks, a među prvih desetoro našle su se i sestre Šol, Vili Brant, Bah, Gete i Johanes Gutenberg, kao i Oto fon Bizmark.

 

To je bio presek stanja, u tom momentu, i možda bi danas rezultat bio drugačiji. U svakom slučaju, Helmut Šmid bi se sa svog 21. mesta sada bitno pomerio ka gornjim pozicijama. Konrad Adenauer bi, najverovatnije, ostao na vrhu.

 

Neverovatno je da se prvi savezni kancelar "nije ustručavao da političke protivnike, ali pre svega takozvane političke prijatelje diskredituje kod drugih i da ih ukloni", kaže Andreas Reder, istoričar iz Majnca koji priprema dokumentarac "Čovek Adenauer!", a koji snima Uli Vajdenbah za magazin "ZDF-History". „Adenauer nije baš bio fin kada je birao sredstva.“

 

Utoliko i priča magazina "Der Spiegel" o Adenaueru (pod naslovom "Građanin je užasno glup") koja posthumno napada Adenauera, ide u potpuno pogrešnom pravcu. Stvarno novo u njoj je samo nekoliko detalja iz spisa BND (Savezne bezbednosne službe), ali ništa principijelno drugačije. Čak i špijunski momenti kao, na primer, pritisak na političke konkurente, koji je savezni kancelar praktikovao objavljivanjem informacija o njihovim privatnim životima, poznati su nam već nekoliko decenija.

 

Mnogo interesantnije je Vajdenbahovo portretiranje Konrada Adenauera koje će biti prikazano neposredno pred obeleževanje 50. godišnjice od njegove smrti. 19. Aprila 1967, tada već 91-godišnjak mirno je izdahnuo u svom domu u Rendorfu na Rajni. Prilikom svog poslednjeg političkog razgovora, dve nedelje pre smrti, primio je svog drugog naslednika-kancelara, Kurta Georga Kisingera, koji je bio "dirnut Adenauerovim stanjem".

 

"Starac iz Rendorfa" video je to sve opuštenije. Jednog od nekoliko svojih poslednjih dana, upitao je Adenauer svog ordinirajućeg lekara, da li ovaj može da mu odgovori "da li treba nešto održavati na životu što više nije funkcionalno". Mladi medicinar nije mogao da mu da nijedan odgovor.

 

Verovatno da koncentracija na suštinu predstavlja ono najčarobnije u ličnosti Adenauera. To ga je i dovelo 2003. godine na poziciju "najvažnijeg Nemca" u istoriji.

 

Uli Vajdenbah otkrio je izuzetno interesantne izvore koji se nisu mogli naći uopšte ili samo u posebnoj literaturi. Na primer, originalni dnevnik sa zapisima iz vremena kada je bio u "unutrašnjem egzilu", u benediktinskom manastiru Maria Lah u Ajfelu. Ovde je Adenauer odbegao pošto ga je Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP) proterala sa mesta gradonačelnika Kelna.

 

Interesantna dosetka je intervjuisanje autora krimi-romana Folkera Kučera. U svojoj uspešnoj istorijskoj romansi o berlinskom policajcu Gereonu Ratu, Adenauer igra redovnu sporednu ulogu. Kučer detaljno istražuje i s pravom ukazuje na to da bi SA-paravojne formacije NSDAP (jurišni odred) stvarno "priterale uza zid" smenjenog političara centra, da je trebalo.

 

TV-portret prikazuje nepoznatog Adenauera iz vremena neizvesnosti, jednog sanjara koji je čak pomišljao i na samoubistvo, od čega su ga udaljile samo briga o porodici i njegova vera. Ipak, 1934. godine proveo je nekoliko dana u zatvoru.

 

I to, u policijskom zatvoru, ne kod SA-paravojne formacije. Nakon navodnog "Rem-puča", zapravo svrgavanja jedinog potencijalnog konkurenta Hitleru, šefa te paravojne formacije Ernsta Rema, kao i njegovih bandi, "nacionalsocijalistička revolucija" bila je gotova. Na mesto otvorenog terora nastupio je suptilni pritisak Gestapoa.

 

Porodica Adenauera vraća se u Rajnsku oblast, gde je već preko 60 godina star Konrad mogao da izgradi kuću zahvaljujući jednoj odšteti (kuću, ne vilu kako je tvrdila propaganda SED, Jedinstvene socijalističke partije Nemačke).

 

Vreme nacista bilo je za Adenauera spojeno sa ogromnim opterećenjima, vreme koje ga nije moglo pripremiti za nastupajuću karijeru, opovrgava u dokumentarcu Andreas Reder daleko uvreženo drugačije shvatanje. Zapravo, varka je da je bivši političar sedeo sve vreme u Rendorfu i čekao na kraj Trećeg rajha, kako bi se odmah nakon toga ubacio u politički život.

 

Jačim stranama ovog dokumentarca ZDF pridodaju se i prikazi ličnih slabosti kasnijeg kancelara. U vreme od 1938. do 1945, kada je vodio porodičan život, pokazao se kao neangažovan ali zbog toga možda i strožiji otac. Njegov opuštenoblag rajnlandski temperament, koji je kao kancelar rado prezentovao u javnosti, slabo je imao veze sa svakodnevnicom njegove žene Gusi i četvoro zajedničke dece. Od svog oca, Georga Adenauera, najmlađeg sina, unuk Sveg-Georg zna da se Konrad Adenauer intenzivno mešao u živote svoje dece, u pogledu bezbednosti svoje porodice.

 

Sudbina je kaznila Starog. Posle atentata na Hitlera, 1944, Konrad Adenauer je ponovo nestao, a njegovu ženu Gestapo je primorao da otkrije gde se Adenauer nalazi. Ona je pokušala samoubistvo, preživela je, ali teško povređena. On je uhapšen i mesecima je odležao u zatvoru.

 

Nikada to nije prebacio svojoj ženi – bio je svestan okolnosti. Gusi je umrla 1948, sa 52 godine, zbog posledica pokušaja samoubistva. Konrad je tada, sa 72 godine stajao sa svojih ukupno sedmoro dece iz dva braka pred ruinama svog života – a istovremeno, na početku svoje stvarne karijere.

 

 

Bez ovih privatnih priči, koje je Uli Vajdenbah u dokumentarcu napeto i umesno ispričao, teško da bi bilo shvatljivo Adenauerovo stasavanje u "Patrijarha Bonske republike". Nije ga samo konkretno iskustvo koje je imao sa nacionalnsocijalističkim režimom i ratom učinilo političarem orjentisanim ka budućnosti već i egzistencijalni izazovi. Možda to i čini onu stvarnu razliku između jednostavnih stranačkih političara i ljudi koji su stvarno sazdani od "kancelarskog drveta".

Komentari
Strani mediji
Kongres SAD: Da li je bivši špijun CIA radio za Ruse u Crnoj Gori
Kongres SAD: Da li je bivši špijun CIA radio za Ruse u Crnoj Gori

  Bivši službenik Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džo...

Bez kočnica na Trampa: Novi dokazi o vezi s Rusima
Bez kočnica na Trampa: Novi dokazi o vezi s Rusima

Autor Džon Šindler u tekstu „NSA u lovu bez presedana na dokaze u ...

Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima
Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima

Naglim uklanjanjem Komija, a potom i lošim izgovorima za taj potez, Tramp...

Bela kuća: Ovalno prisluškivanje, Tramp ćuti
Bela kuća: Ovalno prisluškivanje, Tramp ćuti

  “Pa, o tome ne mogu da govorim. Neću da govorim o tome. Samo hoć...

Podzemlje: Tajna strategija Severne Koreje u ratu protiv Amerike
Podzemlje: Tajna strategija Severne Koreje u ratu protiv Amerike

  "National interest" je američki dvomesečnik koji se bavi međunarodn...

NAJČITANIJE
Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

2017. Sva prava zadrzana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web