Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima

Otkaz koji je predsednik SAD Donald Tramp dao direktoru FBI (Federalni istražni biro) Džejmsu Komiju i dalje odjekuje u “Kremljgejt skandalu”, koji preti da potpuno obuzme Trampovu administraciju, piše njujorški portal “Observer” (preostao posle gašenja nedeljnika “New York Observer”), u članku “Šef NSA priznaje da je Donald Tramp sarađivao s Rusijom”, autora Džona Šindlera. 

Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima
Bela kuća - južna fasada, Vašington SAD , foto: © Ad Meskens / Wikimedia Commons

Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima

Otkaz koji je predsednik SAD Donald Tramp dao direktoru FBI (Federalni istražni biro) Džejmsu Komiju i dalje odjekuje u “Kremljgejt skandalu”, koji preti da potpuno obuzme Trampovu administraciju, piše njujorški portal “Observer” (preostao posle gašenja nedeljnika “New York Observer”), u članku “Šef NSA priznaje da je Donald Tramp sarađivao s Rusijom”, autora Džona Šindlera. 

autor teksta
Miloš Đorelijevski | Observer | Beograd 27. May 2017 | Strani mediji

Naglim uklanjanjem Komija, a potom i lošim izgovorima za taj potez, Tramp je izazvao nepotrebnu krizu u Beloj kući koja ne pokazuje znake slabljenja.

Nepristrasan posmatrač mogao bi pomisliti da je Tramp smenio Komija jer se plašio šta bi istraga FBI o predsednikovim kontaktima sa Rusijom mogla da otkrije, što je Tramp suštinski i priznao.

Povrh toga, propali su i Trampovi neprikladni pokušaji da obezbedi Komijevu ličnu lojalnost. Direktor FBI je predsedniku obećao da će pošteno raditi ali je odbio da se obaveže na ličnu odanost Trampu, koji se posle toga, kako su javili mediji, uplašio da bi mogao imati nepotkupljivog šefa Biroa. Komi je morao da ode da bi Trampov tim bio zaštićen.

Kaširanje Komija bilo je, međutim, nedovoljno. Očekivano, Tramp je pokrenuo ofanzivu protiv FBI. Prema navodima medija, predsednik je šefove obaveštajnih službi pokušao da nagovori da mu se pridruže u ličnom ratu protiv Komija.

foto: Gage Skidmore, Donald Tramp - predsednik SAD

Konkretno, objavljeno je da je Tramp od direktora Nacionalne obaveštajne agencije (pod čijom su kontrolom svih 16 obaveštajnih službi SAD) Dena Koutsa i direktora Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) admirala Majka Rodžersa tražio da javno demantuju bilo kakvu povezanost Trampovog tima sa Rusijom tokom izborne kampanje 2016. godine.

Predsednikov stav o istrazi FBI je dobro poznat zahvaljujući njegovim čestim tvitovima u kojima je tu temu žigosao kao “lažne vesti”, “prevaru”, čak i “lov na veštice”.

Zahtev najvišim obaveštajnim zvaničnicima da javno napadnu FBI i direktora Biroa nije, međutim, samo neuobičajen, nego i nezabeležen. Čak ni predsednik Ričard Nikson u jeku afere “Votergejt”, koja je na kraju rasturila njegovu administraciju, nije otišao tako daleko da uvlači NSA u svoj javni skandal.  

Admiral Rodžers je glatko odbio Trampov zahtev, koji je, ako se ispostavi kao istinit, bio neprikladan, nemoralan i pravno sumnjiv. Kouts, koga je imenovao Tramp i funkciju obavlja od sredine marta, takođe je odbio da podrži predsednika protiv FBI.

To je bio zapanjujući neuspeh Trampa. Izgleda da predsednik SAD najviše obaveštajne zvaničnike vidi kao svoje lične uposlenike koji moraju da slede njegove predsedničke hirove a ne zakon i Ustav, nad kojim su se svi zakleli da će ga braniti. 

Kouts je prošle nedelje pred Komitetom Senata SAD za oružane snage odbio da odgovara na pitanja o naporima Bele kuće da podrije istragu FBI o Trampovom timu, rekavši da “ne oseća da je na mestu da opisuje diskusije i razgovore sa predsednikom” na otvorenoj sednici.

Kouts bi verovatno bio spremniji da to učini na zatvorenoj sednici, na kojoj je moguće otkriti poverljive informacije.

Direktor NSA Rodžers se za razliku od Koutsa nije oglašavao u javnosti povodom predsednikovih pokušaja da ga uvuče u kampanju protiv Komija. To je tipično za njegov ćutljivi NSA, decenijama šaljivo nazivan “nikad ništa ne reci” (skraćenica od Never Say Anything).

printscreen , direktor NSA Admiral Majkl Rodžers

Nije tajna zbog čega je Tramp nagovarao Rodžersa. Kao nacionalna obaveštajna sila, NSA nije samo najveći izvor obaveštajnih podataka na svetu, nego i agencija koja raspolaže sa mnogo tajnih podataka koji pokazuju da je Tramp bio u dosluhu sa Rusima. 

Iako su neka šaputanja o presretnutim komunikacijama dospela u medije, lavovski deo ostaje skriven od očiju javnosti, premda je sve poznato FBI-u.

Ako bi Tramp mogao da uvuče NSA u svoju borbu protiv Biroa, to bi bila velika pobeda kojom bi Bela kuća bila zaštićena od objavljivanja nezgodnih informacija, pa je na mestu pretpostaviti da je Rodžersovo odbijanje lično pogodilo Trampa. Možda je baš zato Rodžers početkom nedelje povukao neuobičajen potez kada se obratio čitavom osoblju NSA kako bi mu preneo šta je razgovarao s predsednikom.

To nije Rodžersov stil. Njegov mandat direktora NSA obeležila je distanca prema zaposlenima i to je svari činilo težim nego što je potrebno.

Iskreno govoreći, Rodžers, karijerni obaveštajni oficir dobro potkovan za sadašnju poziciju, nasledio je Agenciju u krizi kada je postao direktor NSA na proleće 2014. godine. NSA se još teturala od udara katastrofalne afere “Snouden”, najveće krađe poverljivih informacija u istoriji špijunaže.

Dok je Snouden izrugivao NSA tvitovima iz svog skrovišta u Rusiji, usledile su nove nedaće. Čudan slučaj Herolda Martina, još jednog odmetnika iz sektora odbrane, koji je ukrao ogromnu količinu tajnih podataka od Agencije, izazvao je narednu snoudenovsku bruku, iako nema dokaza da se Martin bavio špijunažom.

Za Rodžersa je ovaj slučaj bio utoliko gori jer su od NSA ukradeni tajni hakerski alati takozvanih Brokera u senci, koji se smatraju paravanom ruske obaveštajne službe. 

Postavljanje tih najstrožih tajni na internet, pošto su ih modifikovali odmetnuti hakeri, dovelo je do sajber napada širom sveta koji su pogodili milione ljudi, što je još jedna crna mrlja na Rodžersovom mandatu direktora NSA.

Rodžers se tek ponekad obraćao svojim zaposlenima povodom tih veoma javnih neuspeha.

Njegov ovonedeljni sastanak sa službenicima NSA, prenošen u ispostavama Agencije širom sveta, iznenadio je zaposlene i podstakao njihova očekivanja, a Rodžers nije razočarao.

Autor članka Džon Šindler piše da je razgovarao sa nekoliko zvaničnika NSA koji su prisusvovali sastanku i ističe da, uz uslov da sagovornici ostanu anonimni, iz prve ruke prenosi njihove navode, koji se međusobno potvrđuju.  

Rodžers je na sastanku navodno priznao kako mu je Tramp tražio da diskredituje FBI i Džejmsa Komija, što je admiral glatko odbio. Direktor NSA je objasnio da je vrhovnog komandanta obavestio rečima: “Znam da Vam se ovo neće dopasti, ali moram da kažem šta sam video”. To se verovatno odnosi na specifične obaveštajne podatke koji dokazuju tajne dogovore Kemlja i Trampovog tima.

Rodžers je dodao da takve presretnute komunikacije postoje i to je optužujuće. “Nije sporno da mi (NSA) imamo dokaze o uplitanju u izbore i sumnjivim kontaktima s Rusima”, rekao je Rodžers.

Iako Rodžers nije naveo na koja je tačno obaveštajna saznanja mislio, zvaničnici Agencije direktno upućeni u tu stvar rekli su Šindleru da je direktor NSA očigledno imao na umu seriju izveštaja iz 2016. godine, zasnovanih na presretnutim komunikacijama poznatih ruskih obaveštajaca i ključnih ljudi Trampove kampanje, u kojima su razgovarali o tome kako da naude Hilari Klinton.

Zaposleni u NSA su sa sastanka otišli impresionirani direktorovim iskrenim izlaganjem o kontaktima s Trampovom administracijom, a posebno Rodžersovim insistiranjem da ne namerava da politizuje situaciju više nego što je to predsednik već uradio.

Američki špijuni nisu navikli da vode partijsku politiku, što je Tramp od njih očigledno zahtevao i ispostavilo se da je amaterski pokušaj Bele kuće da nagovori NSA da napadne FBI i kredibilitet Biroa bio velika greška.

Stoga je pravi trenutak da komiteti Kongresa i Senata za obaveštajne poslove pozovu admirala Rodžersa da im kaže o čemu je razgovarao s Belom kućom.

Očigledno je da direktor NSA ima nešto važno da kaže. Pošto se govori da je Majk Rodžers o Trampovom pokušaju da ga uvuče u lični rat protiv FBI vodio beleške, što bi uradio svaki iskusni vašingtonski birokrata, njegovo izlaganje trebalo bi da bude impresivno detaljno. 

 

Džon Šindler je stručnjak za bezbednost i bivši analitilčar NSA i kontraobaveštajni oficir. Šindler je ekspert za špijunažu i terorizam, a bio je i mornarički oficir i profesor na vojnom koledžu. Objavio je četiri knjige. 

Portal “Observer” (www.observer.com) preostao je posle gašenja štampanog izdanja nedeljnog lista “New York Observer”, koji je izlazio od 1987. godine do 2016. godine. List je 2006. godine kupio trgovac nekretninama Džared Kušner, tada 25-godišnjak. Nedeljnik je bio najpoznatiji po kolumni Kendis Bušnel o društvenom životu na Menhetnu, po kojoj je snimljena serija “Seks i grad”. Kušner je Trampov zet, oženjen je ćerkom američkog predsednika Ivankom. Poslednji štampani broj lista “New York Observer” izašao je 9. novembra 2016. godine, dan pošto je Tramp pobedio na izborima. Kušner je imenovan za Trampovog savetnika, a vlasništvo nad firmom “Observer media” preneo je na porodični fond. Upravljanje firmom je preko tog fonda preuzeo Džozef Mejer, muž Kušnerove sestre.

Komentari
demostat komentari

Milomir

Ako je zet Kusner vlasnik ovog portala Observer ,zasto svog tasta kompromituje? E to je slobodno novinarstvo.???? 28. May 2017
Strani mediji
Kongres SAD: Da li je bivši špijun CIA radio za Ruse u Crnoj Gori
Kongres SAD: Da li je bivši špijun CIA radio za Ruse u Crnoj Gori

  Bivši službenik Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džo...

Bez kočnica na Trampa: Novi dokazi o vezi s Rusima
Bez kočnica na Trampa: Novi dokazi o vezi s Rusima

Autor Džon Šindler u tekstu „NSA u lovu bez presedana na dokaze u ...

Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima
Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima

Naglim uklanjanjem Komija, a potom i lošim izgovorima za taj potez, Tramp...

Bela kuća: Ovalno prisluškivanje, Tramp ćuti
Bela kuća: Ovalno prisluškivanje, Tramp ćuti

  “Pa, o tome ne mogu da govorim. Neću da govorim o tome. Samo hoć...

Podzemlje: Tajna strategija Severne Koreje u ratu protiv Amerike
Podzemlje: Tajna strategija Severne Koreje u ratu protiv Amerike

  "National interest" je američki dvomesečnik koji se bavi međunarodn...

NAJČITANIJE
Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Evropa plaća u rubljama
Evropa plaća u rubljama

  „Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovni&sca...

Ako baba plače, daj joj keksa
Ako baba plače, daj joj keksa

  I kad mu je Tasovac izložio potrebu ulaganja u kulturu, Palma je navodn...

Ko čuva čuvare javnog interesa?
Ko čuva čuvare javnog interesa?

U godišnjem izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, n...

2017. Sva prava zadrzana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web