"Građanima treba vojna obuka za krize kao što je ova"

Vanredno stanje zbog virusa korona pokazuje nepripremljenost stanovništva u osnovama civilne zaštite, saglasni sagovornici Demostata

"Građanima treba vojna obuka za krize kao što je ova"
Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

"Građanima treba vojna obuka za krize kao što je ova"

Vanredno stanje zbog virusa korona pokazuje nepripremljenost stanovništva u osnovama civilne zaštite, saglasni sagovornici Demostata

autor teksta
Aleksandra Popović | Demostat | Beograd 10. Aug 2020 | U fokusu

Kriza zbog pandemije virusa korona (COVID-19) i uvođenje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije pokazuju nepripremljenost građana za snalaženje u kriznim situacijama i ukazuju na neophodnost uvođenja nekog vida vojne obuke odnosno vežbi civilne zaštite za najširi deo stanovništva, zaključuju stručnjaci u razgovoru za Demostat. 

U uslovima vanrednog stanja kakvo je na snazi trenutno u Srbiji, Vojska Srbije izašla je na ulice kako bi obezbeđivala javne objekte, posebno bolnice u kojima se kontrolišu i leče oboleli od virusa korona, a profesionalni vojnici čuvaju i zatvorene granične prelaze. Vidljivo prisustvo naoružanih vojnika, sa maskama na licima, izaziva pažnju građana. 

Ipak, postavlja se pitanje da li je vojnika za ovakve situacije dovoljno, da li ima još obučenih ljudi koji bi mogli biti mobilisani da pomognu i da li bi panika mogla da se izbegne ako bi građani imali barem neki vid obuke za postupanje u kriznim situacijama. 

 

Neophodna barem civilna zaštita

Građani nikako nisu pripremljeni za krize, ističe u razgovoru za Demostat vojni analitičar Aleksandar Radić dodajući da je uzrok tome nedostatak državne organizacije, volje, i pažljivog promišljanja o vanrednim situacijama.  

- Civilna zaštita koja je ranije postojala, kada su ljudi imali obavezu da idu na vežbe, odlično je ispunjavala svoju funkciju, ali 90 odsto ljudi danas ne zna te osnovne veštine jer nisu imali gde da nauče. Više ni u školama nemate predmete koji bi decu učili osnovama snalaženja u kriznim situacijama. Zato imamo paniku na ulicama i među ljudima kakvu smo videli prethodnih dana, zaključuje Radić. On podseća da je pre tridesetak godina takav sistem u bivšoj Jugoslaviji odlično fukcionisao dok nije zloupotrebljen u građanskom ratu.

- Takve masovne obuke su pokazale da dobro funkcionišu ali onda se desila jedna degradacija autoriteta države i mi treba da radimo na tome da se poverenje u takav vid treninga povrati. Umesto da rade na oživljavanju ideje civilne zaštite, današnji političari s vremena na vreme pominju služenje vojske. To je samo slika koju oni žele da stvore - da razmišljaju o tome i da će se to omasoviti, ništa se zapravo nije radilo, ukazuje Radić. 

Na problem narušenog ugleda ideje civilne zaštite ukazao je i Zoran Panović, novinar i programski direktor Demostata. On smatra da je i pored toga bitno da građani imaju neki vid obučenosti za vanredne situacije.

- Mi imamo iskustva iz bivše Jugoslavije kada su postojali takvi razrađeni sistemi i oni su visoko vrednovani. To su bile JNA, jedinice teritorijalne odbrane, civilna zaštita, ali one su, nažalost, u određenim trenucima građanskog rata zloupotrebljene i izvrnule su se u svoju suprotnost, radile su protiv građana. Zato sada imamo neku negativnu konotaciju kada se spomenu ovi sistemi. Mislim da je i danas neophodno da postoji neki vid pripreme za vanredne situacije – kao ova sada, kao što je bio slučaj sa poplavama, podseća Panović. On ističe da je Srbiji trenutno potreban oblik obuke koji bi zahvatao najšire stanovništvo a ne samo mlađu populaciju kao što je slučaj sa vojnim rokom. 

- To ne mora biti vojni rok koji je za užu populaciju ali postoje drugi načini da se građani obuče jer trenutno dobar deo stanovništva ne zna kako da stavi gas masku, kako da pruži prvu pomoć a to su neke veštine koje bi mogle biti jako korisne svima nama. Ovo pitanje mora se sistemski urediti i takvu obuku ne treba posmatrati kao nekakvu militarizaciju države i jačanje državne moći niti ambiciju za teritorijalnim osvajanjima, već kao čin osvešćenog pojedinca i deo emancipovane građanske svesti, to je civilna zaštita, zaključuje Panović. 

Reforma vojske kojom je uvedena profesionalna vojska i ukinuto obavezno služenje vojnog roka napravila je oštar rez kada je u pitanju obučenost stanovništva podseća Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije, što je rezultiralo situacijom kakvu imamo danas. Nadležni nisu preduzeli nikakve mere da smanje tu razliku u nepripremljenosti stanovništva, ističe on. 

- Kada je uvedena profesionalna vojska kod nas, potpuno su presekli svaki dalji rad u smislu obuke ljudi, tako da ili si profesionalac ili ne znaš ništa, što nije logično. Mi u Atlantskom savetu smo bili stava da neka vrsta obuke mora da postoji. Naravno da to ne bude obuka u trajanju od 12 meseci jer za to postoji profesionalna vojska, ali barem mesec dana neke intenzivne obuke, to ne mora ni da bude kontinuirano, već se mogu organizovati treninzi vikendima. Treba da obučimo mlade ljude da rukuju oružjem, pruže prvu pomoć, ima mnogo stvari koje su korisne za snalaženje u vanrednim situacijama, ostaviti im mogućnost da izaberu, predlaže Živulović. On ističe i da je ovo posebno važno za jednu zemlju koja je, kao Srbija, odlučila da bude vojno neutralna i nije član NATO saveza. 

- Ako smo već reformisali vojsku u skladu sa NATO standardima a nismo želeli da se pridružimo već smo proglasili neutralnost onda moramo biti mnogo bolje pripremljeni. Mi smo pravili profesionalnu vojsku po ugledu na druge zemlje u regionu ali one su većinom članice Alijanse dok mi nismo. Trebalo je gledati jednu Švajcarsku, koja kao neutralna poseduje 100 aviona F16, a mi se busamo u grudi sa samo osam aviona ovog tipa. To u slučaju neutralnosti, kad niko drugi ne može da nas zaštiti, nije dopustivo, zaključuje Živulović. 

AF: Trifunović: Vratiti vojni rok od šest meseci

Za obavezno služenje vojnog roka nedavno se izjasnio i Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana kada je pokrenuo polemiku na ovu temu na društvenoj mreži Tviter.  Trifunović je u tvitu napisao: „Vratiti obavezni vojni rok, 6 meseci. Nauči da ustaneš u 4 ujutro, zategneš krevet, složiš uniformu, rasklopiš i sklopiš pušku u najkraćem vremenskom roku dabogda ti nikad u životu ne zatrebala, da odradiš jutarnju gimnastiku pod punom ratnom opremom, jedeš drnč. Budeš muškarac“. On je ovaj stav izneo još pre proglašenja vanrednog stanja i krize zbog virusa korona, a kasnije je i medijima obrazložio da ovo „nije čak ni stav, već njegovo razmišljanje“ ali da svakako misli da je „vojni rok dobar i svrsishodan“.  Sam Pokret slobodnih građana istakao je da ovo nije stav PSG i da se oni ne zalažu za uvođenje vojnog roka. 

 

 

Mladi za obavezan vojni rok, stručnjaci skeptični

Istraživački centar Demostat sproveo je pre dve godine istraživanje o stavovima građana po pitanju uvođenja obaveznog vojnog roka koje je pokazalo da je ovakvu meru podržali čak tri četvrtine stanovnika Srbije. 

Aleksandar Radić ističe da je on svakako pristalica uvođenja redovnog i obaveznog vojnog roka ali da smatra da ta ideja ne bi naišla na širu podršku stanovništva. 

- Iako postoje istraživanja koja pokazuju da građani žele da se uvede obavezan vojni rok mislim da to odražava samo njihove stavove u teoriji. Videli smo kako je u praksi drugačije kada je i predsednik Vučić prvi put ozbiljno progovorio o mogućnosti vojne obuke da su svi ućutali. Jednostavno građani misle da je dobro služiti vojsku ali da oni lično ne treba da imaju tu obavezu, zaključuje Radić. 

Sličnog je stava i Vladan Živulović koji smatra da mladi ne bi dobro reagovali na klasičan vojni rok i obavezno služenje u dužem vremenskom periodu. 

– To ne bi bila dobra opcija, mislim da bi mladi većinom pobegli iz zemlje da bi izbegli obavezu služenja a i ovako imamo odliv mozgova, to svakako nije ono što želimo, smatra on. 

 

AF: Tri četvrtine stanovništva podržalo obavezan vojni rok

Uvođenje obaveznog vojnog roka podržava tri četvrtine stanovnika Srbije (75%), dok se svega 19% anketiranih građana izjasnilo protiv, pokazalo je istraživanje Demostata. Anketa je trajala sedam dana, od 10. do 17. decembra i obuhvatila je reprezentativni uzorak od 1.200 punoletnih građana, predstavnika svih generacija, iz svih delova Srbije. Glavni rukovodilac projekta bio je sociolog Srećko Mihailović. Zanimljivo je da se za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka najviše zalažu mladi do 30 godina i to iz zapadne Srbije i Šumadije. Najmanje raspoloženje prema vojsci vlada u Beogradu, ali je i tamo čak 69 odsto ispitanika glasalo za neminovni odlazak u kasarnu. Tek svaki peti anketirani bio je protiv, dok šest odsto nema nikakav stav.

 

Organizovati rezerviste i sve koji mogu da pomognu

Novinar i ratni reporter Davor Lukač, ističe da je situacija na ulicama Beograda danas znatno mirnija nego u prethodnim danima i da građani uče i uviđaju kako treba da se ponašaju u stanju krize ali da je država mogla to da predupredi pravovremenom edukacijom stanovništva.

- Pošto sam svaki dan na ulicama, posle svakodnevne panike i histerije vidim da su ljudi počeli da su smiruju. Postoji nešto što se ranije zvalo civilna zaštita, o tome danas niko ništa ne zna. Deca danas u školi nemaju ni časove prve pomoći i nemaju priliku da nauče bilo šta o tome, zaključuje Lukač. 

On naglašava i da je posebno problematično što država nema ili ne koristi mehanizme da organizuje rezerviste, ljude koji jesu obučeni da pomognu u ovakvim situacijama. 

- Recimo mi koji smo služili u ratu smo obučeni ali niko nas sada nije pozvao da pomognemo iako postoji evidencija, tako da bih zaključio da ne postoji volja države da bilo šta uradi na ovom polju. To nije pitanje ni resursa ni novca, već volje, zaključuje Lukač. 

 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Ostaje li knjiga o Milanu Stojadinoviću kod Ane Brnabić?
Ostaje li knjiga o Milanu Stojadinoviću kod Ane Brnabić?

Rok za formiranje vlade je 90 dana od dana konstituisanja skupštine. Pre...

Timoti Les: Ne očekujem napredak, jer EU nema šta da ponudi Srbiji
Timoti Les: Ne očekujem napredak, jer EU nema šta da ponudi Srbiji

Inicijativa EU, kako kaže, neće doneti napredak jer Evropljani koji žele da r...

Neočekivana erupcija nezadovoljstva
Neočekivana erupcija nezadovoljstva

Sve je počelo neočekivanim izlaskom studenata na ulice nakon što ...

VREDI LI KINESKI ZDRAVSTVENI PUT SVILE ?
VREDI LI KINESKI ZDRAVSTVENI PUT SVILE ?

Od početka pandemije korona virusa koja je krenula iz Kine, tačnije iz grada V...

Vitale: NATO poštuje Srbiju
Vitale: NATO poštuje Srbiju

On je uputio poruku da NATO Srbiju vidi kao pouzdanog partnera i uz to je dodao ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti