Pandemija korona virusa zahvatila je čitav svet i naterala zemlje da primene određene mere u borbi protiv zaraze. Iako se one razilikuju od zemlje do zemlje, iako nisu svuda primenjene u istom obima, ono što je zajednički imenitelj za sve njih je da su restriktivne, odnosno da uskraćuju uobičajeni način života a često i kretanje građana.

Kada je reč o zemljama u bližem okruženju Srbije, u Sloveniji je vanredno stanje proglašeno 12. marta. Tamošnji parlament se pridržava uputstava o bezbednoj udaljenosti i higijeni a liftovi u zgradi nisu u upotrebi. Od 16. marta slovenački parlament održava samo vanredne sednice, a većina sednica odbora je odložena. Većina zaposlenih radi na daljinu, sa izuzetkom osoblja i onih koji su neophodni za vođenje parlamenta. 

Slovenački parlament je doneo prvi paket hitnih zakona o ekonomskim merama, dok je jedan akt vladi dao potpunu diskreciju o raspodeli budžetskih sredstava. Građanima je kretanje ograničeno na svoju opštinu, uz određene izuzetke. Penzionerima je dozvoljen odlazak u kupovinu samo u periodu od 8 do 10 sati. Kao i u najvećem broju zemalja koje se bore sa epidemijom korona virusa, na snazi je zabrana kretanja i okupljanja na javnim mestima, i to uz određene izuzetke i na bezbednoj udaljenosti od 1,5 metara. Građani moraju koristiti zaštitne maske i rukavice u prodavnicama hrane, poštama i drugim zatvorenim prostorima.

^{Narodna skupština Slovenije/Foto: Vinko Glanz}

Prekinut je rad javne uprave, a administrativne jedinice do daljnjeg su ograničene su na izvršavanje hitnih zadataka -  prijave klijenata prihvataju se samo u elektronskom obliku ili mejlom, dok je vlada dozvolila obnavljanje ne-hitnih zdravstvenih usluga od 10. aprila. Trgovinski objekti ostaju zatvoreni, osim prodavnica hrane, apoteka, benzinskih pumpi, banaka i pošti koje su otvorene od 8 ujutru do 20 časova. Zatvorene su i sve obrazovne ustanove, osim onih koje rade sa adolescentima sa emocionalnim i poremećajima ponašanja. Javni prevoz, uključujući unutargradski, prestali su sa radom, dok su taksi službe dostupne samo u hitnim slučajevima.

U Albaniji su, takođe, obustavljene sve privredne aktivnosti koje tokom vanrednog stanja nisu neophodne, a državnim službenicima naloženo je da ostanu kod kuće.

Zatvorene su sve vladine kancelarije koje su na usluzi, ali su nastavile sa radom onlajn.

Policijski čas u ovoj državi traje od 13 časova popodne do 5 sati ujutru, dok je "vikend zabrana kretanja" na snazi od 13 časova subotom do 5 sati ujutru ponedeljkom. Građanima je od 13. aprila dozvoljeno da odlaze u prodavnice, banke i apoteke i do 17:30h, s tim što je za svako domaćinstvo zadužen po jedan član porodice sa dozvolom i ne može se zadržavati duže od 90 minuta, dok je početak policijskog časa tokom vikenda pomeren na petak u 17:30. Kršenje ovih mera policija prati video nadzorom.

U susednoj Bosni i Hercegovini vanredno stanje je na snazi od 17. marta. Policijski čas, odnosno potpuna zabrana kretanja važi od 20 časova do 5 ujutru, dok za građane starije od 65 godina i one mlađe od 18 ova zabrana važi non-stop. Od 6. do 10. aprila, u periodu od 8 do 12 sati ujutru, starijima od 65 godina bilo je dozvoljeno podizanje penzija i odlazak u kupovinu. Okupljanje je zabranjeno za više od 20 osoba. U Federaciji je na javnim mestima obavezno nošenje zaštitne maske, kao i u Republici Srpskoj, gde su uz to obavezne i zaštitne rukavice. Obustavljene su sve privredne aktivnosti koje ne spadaju u "osnovne", kao i rad obrazovnih ustanova, a prodavnice i apoteke rade uz skraćeno radno vreme.

Ove mere vlade pozdravio je i tamošnji parlament. Predsedavajući Doma telefonom je razgovarao sa visokim predstavnicima regiona i šire u cilju iznalaženja načina  zajedničkog postupanja. 

Vanredno stanje u Severnoj Makedoniji na snazi je od 18. marta, a proglasio ga je predsednik Stevo Pendarovski.

Nakon samoraspuštanja parlamenta u februaru kako bi se stvorili uslovi za vanredne parlamentarne izbore, on se ovim povodom nije ponovo mogao sazvati, a samim tim predsedniku je bilo dozvoljeno Ustavom da proglasi vanredno stanje. Policijski čas, odnosno zabrana kretanja, važi od 16 časova do 5 sati ujutru radnim danima, odnosno od subote u 16 sati do ponedeljka u 5 vikendom. Građanima starijim od 67 godina dozvoljeno je da se kreću od 10 do 12 ujutru, dok je mlađima od 18 godina to dozvoljeno od 13 do 15 časova. Dve opštine sa zapadu zemlje – Debar i Centar Župa – stavljene su u karantin.

^{Narodna skupština Severne Makedonije}

Zabranjeno je kretanje više od dve osobe, osim za decu uzrasta do 14 godina ukoliko su u pratnji roditelja. Slično kao i u mnogim zemljama, otvorene su prodavnice, apoteke i slični objekti, obustvaljen je rad škola i fakulteta, a konferencije za medije se od 20. marta održavaju onlajn. 

Dekretom koji ima pravnu snagu da “suspenduje sve izborne aktivnosti i sva pitanja koja su u vezi sa izbornim procesom” odloženi su i parlamentarni izbori koji su bili zakazani za 12. april.

Iako formalno nije proglasila vanredno stanje, Hrvatska je uvela mnoge restriktivne mere poput zabrane kretanja osim u neophodnim slučajevima ili uz posebnu dozvolu, a na javnim mestima zabranjeno je okupljanje više od petoro ljudi. Rad javne uprave sveden je na izvršavanje samo neophodnih i hitnih zadataka, a broj službenika i osoblja za toliko je umanjen. Rad preduzeća koja u ovom trenutku nisu neophodna obustavljen je prvobitno na 30 dana, da bi potom bio produžen, a prodavnice, apoteke i benzinske pumpe će nastaviti da rade uz poštovanje mera fizičkog distanciranja. Slično kao u Srbiji, školska nastava prati se preko državne televizije.

Hrvatski parlament usvojio je prvi paket mera za oporavak ekonomije, dok je drugi vladin paket “snažno podržao”, navodi OEBS u svom izveštaju, kao i 63 mere za očuvanje radnih mesta i obezbeđivanje isplate zarada. Plenarna zasedanja hrvatskog parlamenta održavaju se uz ograničenja broja prisutnih i vremena obraćanja, a raspravlja se o nacrtima zakona iz oblasti unutrašnje politike, poljoprivrede i finansija.

Kao u Hrvatskoj, restriktivne mere uvedene su i u Crnoj Gori, ali vanredno stanje zvanično nije proglašeno. Policijski čas od 21. aprila počinjaće od 23 časa, za razliku od dosadašnje “satnice” - radnim danima od 19 do 5 ujutru, subotom od 13 do nedelje u 5 sati i nedeljom od 11 do ponedeljka u 5, a prodavnice robe široke potrošnje sada će biti otvorene od 7 ujutru do 22h. Biće dozvoljene i rekreativne fizičke aktivnosti na javnim površinama. Izvođenje kućnih ljubimaca dozvoljeno je u trajanju do 60 minuta.

Od 9. aprila građanima je dozvoljeno da se kreću isključivo sami, a do tad je, kao i u Srbiji, zajedničko kretanje bilo dozvoljeno samo za dve osobe. Građanima je zabranjen i odlazak na plaže. Zatvorene su obrazovne ustanove, obustavljen rad svih prevoznih i taksi usluga unutar zemlje.

Svi zakazani sastanci radnih tela parlamenta, njegovih odbora, kao i plenarne sednice, odloženi su na neodređeno vreme, a crnogorski parlament sastao se 3. aprila zbog donošenja poljoprivrednih, finansijskih i mera za očuvanje ekonomske stabilnosti.

Epidemija je odložila opštinske izbore u Tivtu. Crnogorski predsednik doneo je odluku kojom je predviđeno da se izbori za odbornike u skupštini opštine Tivat, koji su bili zakazani za 5. april, održe u roku od 90 dana od prestanka vanrednih mera.

Nešto dalje, u Velikoj Britaniji, vanredno stanje takođe nije proglašeno ali su pokrenuta posebna ovlašćenja za hitne situacije. Građanima je izdata naredba da ostanu kod kuće osim ukoliko moraju da odlaze na posao, radi odlaska u bolnicu ili ukoliko su pružaoci osnovne nege drugim licima. Rekreacija i fizička aktivnost dozvoljena je u krugu od 2km od kuće, a prekršaji se sankcionišu novčanim kaznama. Zabranjena su okupljanja više od dvoje ljudi i to uz obaveznu distancu od 2 metra. Obustavljen je rad privrede, osim supermarketa i apoteka. Vrtići, škole i univerziteti su takođe zatvoreni, osim za decu radnika koji moraju da odlaze na posao. Britanski Nacionalni zdravstveni servis (NHS) radi na aplikaciji koja će građane upozoravati ukoliko su bili u kontaktu sa zaraženom osobom, a poštovanje mera oograničenog kretanja prati se i video nadzorom.

^{Parlament Velike Britanije/Vestminister}

Britanski parlament, nakon produžene pauze izazvane koronavirusom, nastavlja svoj rad “na daljinu”, a poslanicima je rečeno da ne dolaze u zgradu parlamenta. Predsedavajući Donjeg Doma Lindži Hojl predsedavaće u gotovo praznoj dvorani sa najviše 50 poslanika, umesto njih 650 koliko ih obično bude, dok će se ostali poslanici “uključivati” na sednice preko Zum programa.

Parlament je, vrlo brzo po izbijanju epidemije, usvojio poseban zakon koji dozvoljava drastične mere u kontroli epidemije, a paralelno s tim, Zajednički Odbor za ljudska prava najavio je ispitivanje posledica ovih mera na ljudska prava. Britanci su izbore odložili za maj 2021. godine.

Vanredno stanje nije proglašeno ni u Nemačkoj. U ovoj državi nije uveden policijski čas, ali je kretanje dozvoljeno samo pojedinačno ili uz prisustvo jedne osobe koja nije član porodice, a nošenje maski nije obavezno, mada je preporučeno. Neke prodavnice su otvorene od 20. aprila, dok će škole postepeno početi sa radom od 4. maja, a neke su već počele sa radom za one učenike koji polažu završne ispite. Polaganje ispita počelo je i na univerzitetima.

Sa radom su počeli prodajni objekti veličine do 800 kvadratnih metara, kao i auto radionice, prodavnice bicikala, knjižare i biblioteke, dok su verska okupljanja još uvek zabranjena.

Masovna okupljanja, poput fudbalskih utakmica, odložena su do 31. avgusta.

Nemački parlament (Bundestag) 25. marta je usvojio predlog zakona koji sadrži nekoliko inicijativa za rešavanje krize izazvane koronom i kojim je značajno izmenjen fiskalni budžet za 2020. godinu. Prvi put od 2014, savezni budžet Nemačke biće finansiran iz duga, uz rekordnu sumu od 156 milijardi evra. 

^{Nemački parlament/Foto: Times / CC BY-SA}

Specifičan primer je Švedska - ona nije uvela vanredno stanje, a držanje fizičke distance na javnim prostorima je “preporučeno”.

Praktikuje se rad od kuće, uključujući i škole i univerzitete, a privreda i javna služba nastavile su da rade. Prodavnice i šoping centri treba samo da ograniče broj osoba koji istovremeno boravi u njihovom prostoru. Zabranjena su i okupljanja više od 50 ljudi, kao i posete u domovima za starije osobe.

Lideri partijskih grupa u švedskom parlamentu složili su se da samo 55 poslanika prisustvuje glasanjima. Riksdag je doneo odluku da Vlada može da izdaje kreditne garancije aviokompanijama. Donesen je i zakon koji vladi i školskim upravama daje proširena ovlašćenja u vezi sa školskim aktivnostima.

Italijanska vlada vanredno stanje na svojoj teritoriji proglasila je 31. januara. Građanima nije dozvoljeno kretanje, osim odlaska u kupovinu, kod doktora, u apoteku i na posao, uz obavezan formular sa obrazloženjem razloga izlaska. Lombardija i još14 italijanskih provincija u potpunom su karantinu.

Svi radnici javnog sektora koji ne moraju nužno da odlaze na posao prešli su na rad od kuće, a svi komercijalni objekti, osim supermarketa i apoteka, prestali su sa radom. U marketima je obavezno korišćenje zaštitnih rukavica ili dezinfekcionih sredstava, a poslodavci su u obavezi da radnicima obezbede zaštitne maske i da produže radno vreme svojih objekata kako bi se izbegle gužve, da čiste objekte dva puta dnevno i označe “putanje” na ulasku i izlasku iz objekta. Sve škole i fakulteti su zatvoreni.

Parlament zaseda, ali minimalno. Postoje stroga ograničenja za ulazak u zgrade; od 9. marta uvedeno je merenje temperature svima koji ulaze, a oni sa većom od 37.5 stepeni odvođeni su u posebnu sobu za lečenje. Parlamentarne grupe su se složile da smanje broj poslanika koji prisustvuju zasedanjima i uvela glasanje prozivkom.

Odbori i druga parlamentarna tela zasedaju u većim salama za sastanke i konferencije, a sednice su zakazane tako da ostavljaju dovoljno vremena za saniranje sala između sastanaka. Plenarna zasedanja ograničena su uglavnom na razmatranje hitnih zakona, kao i u slučaju poslaničkih pitanja koja zahtevaju hitan odgovor ili hitne interpelacije. Uvedena je mogućnost da odbori obavljaju neke od svojih manje formalnih aktivnosti, kao i saslušanja na daljinu, putem videokonferencije. Ove sednice, koje treba da budu na odgovarajući način zakazane kako bi bila pružena odgovarajuća tehnička podrška, moraju se i dalje održavati u službenim prostorijama parlamenta i u prisustvu predsednika ili zamenika predsednika odbora.

Vanredno stanje u Srbiji na snazi je od 16. marta. Na osnovu člana 200 stava 5 Ustava Republike Srbije odluku su doneli  predsednik države, predsednik Vlade i predsednik parlamenta, a zasedanje poslanika nije bilo moguće zbog zabrane okupljanja koa je i tada bila na snazi. Nakon završetka najdužeg policijskog časa od početka epidemije koji je trajao od petka u 17 časova do utorka u 5 sati ujutru, početak zabrane kretanja radnim danima pomeren je, po preporuci struke, sa 17 na 18 časova. Šetanje ljubimaca građanima je dozvoljeno je u trajanju od 23 do 1 sat, i to u krugu od 200 metara od adrese prebivališta.

^{Foto: BETA}

Mere ograničenja kretanja relaksirane su i prema građanima starijim od 65 godina. Za razliku od dosadašnje potpune zabrane kretanja uz jedan odlazak u kupovinu nedeljno od 4-7 sati ujutru, dozvoljeno im je šetanje u krugu od 600 metara od kuće tri dana sedmično.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da bi, ukoliko epidemiološka situacija dozvoli, srpski parlament mogao da zaseda 27. ili 28. aprila.

Policijski čas na snazi je i u Jermeniji, gde je građanima dozvoljen izlazak napolje samo uz posebnu dozvolu, u Bugarskoj u oblasti Stara Zagora od 21-5h, kao i u gradu Kozloduj od 22-6h.

U Kipru je od 31.3. na snazi policijski čas od 21-6h i građani mogu da napuste kuću samo jednom dnevno i to uz posebnu dozvolu, kao i u Češkoj, Gruziji, Grčkoj, Mađarskoj, Kirgistanu, Malti, Rusiji i Turskoj.